Како бх. странке потроше новац?

Странке у БиХ годишње добију око 10 милиона евра средстава из буџета, али нису дужне да објаве на шта тај новац троше.

Босна и Херцеговина 16.06.2018 | 08:35
Како бх. странке потроше новац?
Приближно 10 милиона евра издваја се годишње из буџета свих нивоа власти у Босни и Херцеговини за финансирање политичких странака, али како овај новац грађана троше партије није познато, нити је Законом о финансирању политичких странака прописано да тај податак мора бити објављен.

На политичке странке се не односи ни Закон о слободном приступу информацијама, тако да њихови расходи не морају бити познати грађанима иако 80 посто средстава којима се финансирају политичке странке долази из њиховог џепа.

На ово су још једном упозорили ревизори. Политичким субјектима у БиХ у прошлој години исплаћено је девет милиона еура из буџета са различитих нивоа власти.

Од 96 политичких субјеката који су у 2017. години добили буџетска средства по износу предњачи Странка демократске акције (СДА) са 1,5 милиона еура, а слиједе Савез независних социјалдемократа (СНСД) са 800.000 евра, те Савез за бољу будућност (СББ) и Социјалдемократска партија БиХ (СДПБиХ) са око 750.000 евра. Хрватска демократска заједница БиХ (ХДЗБИХ) и Демократска фронта (ДФ) су из буџета добили око 550.000.

Остатак извора финансирања чине чланиране, добровољни прилози појединаца и компанија, издавачка дјелатност, продаја пропагандног материјала, организирање страначких манифестација те приходи од имовине у власништву политичке странке.

“Централна изборна комисија БиХ нема јасно прописане надлежности везано за ревизију трошкова политичких странака, они се при контроли највише фокусирају на приходе, односно да ли су пријављени ти приходи, да ли долазе из извора који су дозвољени законом, да ли су прекорачени лимити и слично, али када говоримо о утрошку средстава тај дио изостаје”, објашњава Ивана Корајлић из организације Транспаренцy Интернатионал БиХ.

Донације у кешу

Посљедњи објављени ревизорски извјештај ЦИК-а о томе односи се тек на 2015. годину, јер, додаје Корајлић, недостаје ревизора у тој служби ЦИК-а. У том документу наводе се утврђене неправилности у раду странака којима су прекршиле закон.

Најчешће се упозорава на то да странке нису приказале “неновчане донације” по основу бесплатног кориштења пословних простора - опћински одбори владајућих странка обично без давања накнада користе опћинске просторе. Затим се описују случајеви када су владајуће странке примале “прилоге” од одређених компанија које су затим склапале уговоре о јавној набавци и остваривале значајна средства.

У ранијим извјештајима наводи се и прекорачење лимита за трошкове кампање.Тако је СНСД Миролада Додика за локалне изборе 2012. прешао лимит за 250.000 еура, а кажњен је са 6.500 евра, и то тек након неколико година.

Законом о финансирању странака одређено је да максимални износ који физичко лице може донирати странци износи 5.000 евра, док правно лице може максимално донирати 25.000 еура. Ако странке прекрше ове одредбе, санкције износе до 7.500 еура.

Међутим, и овдје може доћи до злоупотреба јер странке нису обавезне да послују искључиво путем банковних рачуна.

“Политичке странке могу пословати и у кешу, само имају обавезу, када добију донацију, да је заведу, издају потврду и у року од осам дана уплате на рачун. Замислите ситуацију у којој је странка добила донацију од 60.000 КМ у кешу. Шта њих спречава да пријаве 10.000 КМ, оних 50.000 негдје остане. Ни ЦИК не може да утврди овакве ствари, уколико се не обавежу да свака донација под именом и презименом буде директно уплаћена на рачун политичке странке са рачуна онога ко даје донацију, било да се ради о правном или физичком лицу. Једино тако можете имати неку врсту контроле”, каже Корајлић.

Уплате јавних предузећа

У финансирању политичких странака учествују и јавна предузећа, што је апсолутно неприхватљиво, сматра Вехид Шехић, члан Коалиције за слободне и поштене изборе "Под лупом". Каже да се политичке странке обраћају јавним предузећима и установама да им донирају средства за предизборну кампању.

“Поставља се питање нелегалних финансијских токова политичких субјеката јер искуства говоре да поједине странке располажу далеко већим средствима него што приказују кроз своје финансијске извјештаје. У Хрватској је била афера ФИМИ Медиа, а ми имамо тога пуно зато што немамо ни контроле јавних предузећа”, каже Шехић.

Како објашњава Корајлић, странке имају обавезу да објављују финансијске извјештаје на wеб страници, међутим ни ту законом нису прописани рокови ни санкције уколико не објаве. “Странке су сада нешто почели објављивати, али то се углавном налази на секцијама сајтова које нико ни не гледа.”

Финансијски извјештаји тако се могу наћи на страницама СДА, СДП-а, ДФ-а, СДС-а, док га немају СНСД, ХДЗ БиХ, ХДЗ 1990…

Према постојећем закону о финансирању политичких странака, оне нису дужне ни објављивати имовину коју посједују, само приходе које имају од те имовине.

Све то странкама ‘пролази’ јер су скројиле закон који им то дозвољава, упозорава Шехић.

“У извјештају политичких странка нећете наћи ни одређене ставке гдје ће се исказати колико су они потрошили новаца на плаћање посматрача. То не стоји нигдје и онда они кажу то раде волонтери, ми знамо да они плаћају посматраче и то показује да штете државу која им даје новац. То показује политички неморал.”

Представници странака не мијењају закон, јер им то одговара. Одређене измјене су усвојене прије пар година, али су оне биле техничке природе.

“Само погледајте закон о сукобу интереса који је донесен 2002, и који је некада био добар, на шта данас личи - малтене нема сукоба интереса, нема никаквих санкција”, каже Шехић.

Према његовом мишљењу, контролу средства политичких странака не може радити само ЦИК и служба за ревизију, јер је она лимитирана бројем ревизора. У цијели процес би се, додаје, морале укључити друге институције које контролишу финансијско пословање, као што су државне и ентитетске ревизије те пореске управе, јер би се управо кроз контролу пословања привредних субјеката и јавних предузећа и праћења токова новца утврдило да многа средства завршавају на рачунима политичких странака.

Извор: Ал јазеера

Коментари / 6

Оставите коментар
Name

Буба

16.06.2018 06:53

Странķе су највисе и опљацкале овај јадни народ са њиховим законима о неодговорности вратиле нас у 16 вијек зло овога народа дно дна нема даље

ОДГОВОРИТЕ
Name

www.независникандидат.инфо

16.06.2018 07:00

Независни кандидати су суоцени са медијском блокадом! Ни најадекватнији коментар упуцен медијима се не објављује, док од странака пролазе понекад дате и бесмислене изјаве. Овај текст довољно говори.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Милија

16.06.2018 07:26

Потросе 100 КМ на финансирање ботова. Сендвиц и сокиц укупно пола марке. И обецање да це бити ухљебљен.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ре

16.06.2018 16:17

Они располажу буџетом...значи, троше пуууно више!

Name

Малс

16.06.2018 08:51

Мало је.јесте се стиснули .бар 300 000 000 €, за прасину

ОДГОВОРИТЕ
Name

Корупција

16.06.2018 10:32

Ја потросим на пастету и крух.

ОДГОВОРИТЕ