Ваздухопловство: Ко штити небо БиХ?

Хрватска и Србија имају сопствена ваздухопловства, док се Црна Гора ослања на НАТО. У најтежем положају је БиХ, држава на размеђи Истока и Запада.

Босна и Херцеговина 11.06.2018 | 12:46 Према тврдњама појединих аналитичара, бивша Југославија (СФРЈ) имала је моћне оружане снаге – рачунало се да је некадашња ЈНА била четврта војна сила у Европи.

Ратно ваздухопловство бројало је око 400 авиона, међу којима 98 апарата МиГ-21 и 16 ловаца МиГ-29. Али, распад државе учинио је своје. Значајан дио те авијације уништен је у ратовима деведесетих година у БиХ и Хрватској, те интервенцији НАТО 1999. године.

Од петог маја небо Црне Горе штите авиони НАТО (Италије и Грчке), чиме је ова земља заокружила одбрамбени систем као чланица Сјеверноатлантског савеза. Хрватска, такође чланица НАТО, има застарјеле борбене авионе МиГ-21, али би ускоро требало да добије израелске авионе Ф-16 Барак.

Србија, с друге стране из Русије набавља МиГ-29, такође летјелице старијег датума производње које се, барем теоретски, могу супротставити појединим западним авионима.



Оружане снаге БиХ имају веома скромну ваздухопловну опрему и средства - свега неколико застарјелих хеликоптера који се с великим потешкоћама користе углавном у случајевима гашења пожара или других природих непогода. За модерније летјелице, посебно борбене авионе, БиХ нема новаца, а упитна би била и политичка сагласност у вези с њиховом набавком, пише "Дојче веле".

Војни аналитичар из Сарајева Неџад Ахатовић каже за поменути портал да ће евентуална набавка војних авиона зависити и од опредјељења БиХ да се придружи НАТО и постане чланица ЕУ или да под притиском прихвати утицај Русије.

"У нормалним околностима опремање Оружаних снага БиХ адекватним војним летјелицама било би реално очекивати у двије фазе. У првој, БиХ би могла набавити јефтиније елисно-млазне подзвучне авионе какав је Супер Туцано, првенствено због малих трошкова употребе. Тек у другој фази и након приступања НАТО у БиХ би се могло размишљати о софистицираним, суперсоничним борбеним авионима", каже Ахатовић.

Загребачки војнополитички аналитичар Игор Табак каже да ваздухопловство, а и оружане снаге уопште, увелико зависе од количине новца коју је поједина држава спремна да издвоји.

"У случају Хрватске, у питању су релативно скромни износи, а настоје се одржати способности које су тешком муком стечене протеклих десетљећа. Хрватска је ту свој проблем привремено ријешила, иако старост одабраних израелских авиона јасно говори да ће се за коју годину морати изнова промишљати исто ово тешко питање - питање опстанка и будућности Хрватског ратног зракопловства и способности властите заштите зрачнога простора", каже Табак.



За разлику од Србије која повећава постојећу флоту МИГ-29, Хрватска је закорачила у велику логистичку и техничку промјену која ће, истиче саговорник "ДW".

"Чињеница је да Хрватска није одабрала нове летјелице. Дакле, ти су авиони тек мало млађи од наших постојећих, иако су примјетно модернији. Тако је Хрватска замијенила касне МИГ-21 с релативно раним Ф-16. Ти су авиони у Израелу изнимно оштро кориштени дуго времена и њихова будућност увелико овиси о програмима одржавања и прилагодби на НАТО стандарде које тек треба уговорити и провести", истиче Табак и додаје да ће о свему томе бити говора тек послије.

Београдски војнополитички аналитичар Андреј Млакар признаје да Србија не може парирати НАТО, посебно не у авијацији, али је одлучила сачувати ваздухопловство како не би плаћала чување свог неба и контролу ваздушног саобраћаја.

"Пут ка очувању направљен је набавком шест ловаца МиГ-29 из Русије прошле године, који се сад ремонтују и с чиме ће Србија са још постојећа четири добити ескадрилу ловаца с којима ће моћи да чува ваздушни простор и испуњава задатке из 'аир полицинг' и ништа више од тога. Заправо, Србија је купила вријеме од неких 10 година, послије чега ће неминовно поново доћи на ред куповина нових ловаца или поновна набавка половних. По мени, боље је било опредијелити се за нове ловце иако је то веома сложен и компликован процес", наглашава Млакар.

Којим ће путем модернизације ваздухопловства кренути још "неутралне" балканске земље, зависи од њиховог стратешког опредјељења, али и међународних прилика и утицаја великих сила, пише "ДW".

Млакар сматра да за Србију садашње стање "неутралности" дугорочно није одрживо и да је ријеч о пропаганди.

"Како бити члан Партнерства за мир (ПЗМ) и имати интензивну војну сарадњу са Сјевероатланском алијансом с једне, те војне вјежбе с Русијом с друге стране, а говорити да смо неутрални? Односи између Русије и НАТО су перманентно затегнути. Ако смо неутрални, зар не би требало избјећи вјежбе с Русијом и програме сарадње с НАТО који су свакако интензивнији? Овдје се ради о оживљавању приче из доба бивше ЈНА када смо били неутрални и несврстани. Сигурносни изазови са којима се Србија данас суоачава другачији су од оних из деведесетих година. За сад највећа пријетња Србији не долази од НАТО, него од организованог криминала, миграција, тероризма и повратка ратника са Блиског истока", говори Млакар за "ДW" и појашњава да су то више изазови за полицију и цивилне службе, него за војску и авијацију.

Аналитичари истичу да на безбједност региона утиче и руски фактор те да прилике на Западном Балкану зависе и од односа НАТО-Русија.

Неџад Ахатовић вјерује да би било "разборито" да поједини политички фактори у БиХ и Србији схвате да неће моћи још дуго задржавати ширење НАТО на Балкану.

"Блокада руског утицаја у овом дијелу Европе од стратешког је интереса за Западну војну алијансу. Нових подјела граница на Балкану неће бити, а признање Косова као независне државе те нормализација устава и политичког система у БиХ је неминовност. За БиХ и Србију једини логичан пут је пуноправно чланство у Европској унији и НАТО, што ће на крају одредити и структуру њихових одбрамбених система, тиме и авијације", закључује Ахатовић.

Извор: ДW