Почиње трка за Предсједништво

Ни мјесец дана није прошло од расписивања Општих избора у Босни и Херцеговини а готово све странке објавиле су имена кандидата за чланове Предсједништва БиХ. Према прелиминарним и незваничним подацима Централне изборне комисије БиХ у трку за шефа државе ући ће 22 кандидата, како страначких, тако и независних.

Босна и Херцеговина 31.05.2018 | 10:32 Странка демократске акције (СДА) номиновала је Шефика Џаферовића, а Социјалдемократска партија БиХ (СДП) Дениса Бећиревића за члана Предсједништва из реда бошњачког народа. Кандидатуру су најавили Жељко Комшић из Демократске фронте и Бориша Фалатар из Наше странке за члана Предсједништва из реда хрватског народа, а актуелни предсједник Републике Српске Милорад Додик за члана Предсједништва из реда српског народа. И тако даље...

Предизборна трка је кренула, прва обећања су "пала" а јавност има утисак да се сви боре само за мјесто првог човјека државе, као да је то једини начин да БиХ изађе из кризе и крене напријед.

Позиција члана Предсједништва БиХ, према уставним одредбама нема много утицаја на унутрашњу политику земље. Овласти се углавном односе на питања спољне политике и одбране, у чему је улога члана бх. Предсједништва веома значајна.

Зашто је та позиција толико битна политичким странкама?

Снага коју има члан Предсједништва БиХ може се рећи да је на симболичком нивоу, објашњава политички аналитичар Есад Бајтал, али додаје да је лична корист заправо конкретна.

„Не можемо генерализирати, али углавном логика налаже да се ту ради о потреби да се лагодно зарађује добра плаћа, нема ту никакве одговорности као што видимо свих поратних година. Има ту дијалога, најчешће непримјереног. Огромне могућаности сликања, па релативно и путовања... Могло би се рећи да је у питању егопрагматска димензија потреба да се уђе у институцију која скоро да не ријешава никаве проблеме ове земље“, сматра Бајтал.

Да је позиција члана Предсједништва БиХ симболична, мишљења је новинар и аналитичар Ранко Маврак.

„Политичари реално своју моћ црпе из онога што је њихова страначка позиција, дакле, ако имају јаку странку и страначки инфраструктуру онда заправо учинковито контролирају стање на терену. Позиција члана Предсједништва је додатано атрактивна само због својег симболичког значења, јер је то прилика да се демонстрира позиција и на државној разини, што ко од тих људи мислио колико је држава битна или није битна“, каже Ранко Маврак за РСЕ.

Иако је Предсједништво БиХ најважнија позиција извршне власти, на унутрашњој политичкој сцени та позиција нема значајнију улогу, каже аналитичарка Ивана Марић.

„То је ствар престижа. То се некако сматра врхунцом политичке каријере. На тој функцији можете урадити доста за Босну и Херцеговину, међутим значајније је то да можете више (процесе) блокирати. Мислим да је то разлог, посебно поједини хрватски и српски поједини чланови се кандидују, не да би нешто урадили, већ да би блокирали“, мишљење је политичке аналитичарке Иване Марић.

Блокада је могућа и када се узме у обзир чињеница да поједини кандидати имају двојно држављанство сусједних земаља. Тада се бх. грађани морају уздати у морална начела тих кандидата, како се не би десило да се чланови Предсједништва радије боре да интересе сусједа него бх. грађана, сматрају аналитичари.

За чланове предсједништва кандидовали су се два независна кандидата - Светозар Пударић и Сејфудин Токић. Пударић, бивши потпредсједник ентитета ФБиХ и члан СДП-а пријавио се за позицију члана Предсједништва БиХ из реда српског народа, иако има пријављено мјесто пребивалишта у Сарајеву. Тако би се могао добити нови случај дискримације кроз Изборни закон БиХ попут "Сејдић-Финци", "Пилав", "Зорнић" јер Изборни закон БиХ не омогућава кандидовање Србина из Федерације БиХ за члана Предсједништва БиХ.

Сејфудин Токић, пак, некадашњи политичар из Социјалдемократске уније (СДУ), а садашњи предсједник Бошњачког покрета за равноправност народа, претендује на позицију члана Предсједништва БиХ из реда бошњачког народа. Токић је на изборима 2014. године био кандидат за предсједника Републике Српске, због чега се поставља питање да ли је у међувремену промијенио мјесто пребивалишта или се може очекивати и случај "Токић".

„Нема потребе да поново доказујемо тај проблем, јер је раније већ доказано. Посебно када видите структуру људи који то раде, да су то политичари којима је знатно опала популарност, који су некада можда имала значајније функције, а сада је њихова каријера на заласку, па на тај начин покушавају привући пажњу на себе. Рјешењем случаја „Пилав“, Сејдић -Финци“ и свих осталих рјешиће се и такви случајеви“, каже Марић.
 
Прича о заштити народа, прије свега оних конститутивних, чини се да ће опет бити у фокусу предизборне кампање већине странака - љевице и деснице. У међувремену, све више људи напушта Босни и Херцеговину, углавном због бесперспективности. Могућност да се грађанска идеја уведе у начине политичког дјеловања чини се да је смањена на минимум.

„Овдје то није у игри, овдје то тешко успјева, јер је говорећи сарајевским жаргоном грађанин и грађанско, већ давно, деведесетих година покопани у 'Влакову' и 'Барама'. Та метафора говори о стварности у којој живимо. Не постоји човјек, не постоји грађанин, не постоји индивидуа. Постоје само етноколективистичке БХС химере, које нама грађанима намећу своје стандарде, своје ирационалне моделе и политике. Са тим и таквим моделима и политикама и људима ми не можемо нидокле стићи“, закључује аналитичар Есад Бајтал.

Извор: РСЕ