Најљепша ствар Крстајићевог списка - златна петорка!

Чекали смо и дочекали!

Фудбал 25.05.2018 | 22:30 Почело је 2013. у Литванији, пелцер се пренео на Новом Зеланду, а следећа епизода је у Русији.

Златни дечаци српског фудбала су поново на окупу. Петорица момака који су ушли у историју српског фудбала објединвши европску и светску титулу, добили су признање и на мундијалском списку МладенаКрстајића. Додуше,  проширеном али са великим шансама да се сви заједно нађу у у Русији.

Сергеј Милинковић Савић, Предраг Рајковић, Немања Максимовић, Мијат Гаћиновић и Милош Вељковић су златни квинтет српског фудбала и њиховим позивањем је Крстајић остварио снове српских навијача. Када су као дечаци покорили Европу у Литванији 2013. године, најавили су блиставе каријере победом у финалу против Марсијала, Лапорта, Рабиоа и компаније. Али у том узрасту то није била нека велика гаранција. Када су две године касније као момци на Мундијалиту покорили планету победивши Габријела Жезуса, Малкома, Жоржа и остале Бразиле, потрвдило се да Србија добила фудбалско благо које треба да негује.

Већ тада је маса повикала да их што пре треба прекомандовати у А тим Србије. Закуцали су на врата националног тима, неки и добили прве позиве али се нит природног следа догађаја негде прекинула. Сада су као одрасли људи ту где и треба да буду и што су одвано заслужили. И то је заправо најлепша ствар списка Младена Крстајића.

Предраг Рајковић је први позив у А репрезентацију Србије добио још као омалдинац Јагодине пре свих успеха са репрезентативним селекцијама. Синиша Михајловић је имао добре изворе и добар њух да осети таленат међу стативама и позвао га је у марту 2013. да осети атомсфер А тима. Дебитовао је код Михе неколико месеци касније у пријатељском мечу против Колумбије.

Милош Вељковић је рођен и фудбалски одрастао у Швајцарској, али је срце преломило када је добио позив за омладинску репрезентацију Србије 2013. године и није погрешио. Уследили су успеси са златном генерацијом, а као стуб одбране Орлића је заслужио позив селектора још раније. Нису га осетили Адвокат и Ћурчић, да би први позив у А тим уследио код Славољуба Муслина у новембру 2017. када је то било неизбежно јер је блистао у Вердеру. Дебитовао је код Крстајић на азијској турнеји и тада је било јасно да ће бити реодван члан репрезентације Србије.   

Сергеј Милинковић Савић је у оној „литванској“ генерацији играо задњег везног, годину дана касније на ЕП у Мађарској као полушпиц, а потом на Мундијалиту као универзалац у везном реду. И било је јасно да смо добили прототип модерног играча. Испоставило се да је изарстао у уникат европског фудбала од 100 и кусур милиона евра. Први га је у А тим позвао Радован Ћурчић за мечеве са Албанијом и Португалијом када је све било готово у квалификацијама које је упропастио Дик Адвокат. Али у два меча код Ћурчића није добио шансу да дебитује. Потом га је на прво окупљање позвао Славољуб Муслин и ту је дошло до кртаког споја. После још два меча у А тиму које је преседео на клупи, питао је Муслина у чему је проблем и протеран је из репрезентације. Уследиле су Муслиновеуспешне квалификације и „тим који се не мења“, али и Сергејева играчка експлозија у Лацију. Селектор је терао инат, радила је сујета и на крају га је тврдоглавост коштала посла. Крстајић је исправио Муслинову грешку и СМС ће као најбољи српски фудбалер у овом тренутку био наша највећа узданица у Русији.

Немања Максимовић је специфичан фудбалер каквог Србија нема. Везиста посебног стила игре који се попут камелеона претвара у оно што тренери траже од њега и уме да буде убитачан из другог плана. Изабрао је тежи пут у акријери када је као омалдинац напустио Звезду, у Литванији играо без клуба... Касније је дао онај чувени гол у Турској у 96. минуту за пролаза Мундијалито на Новом Зеланду где је ставио круну Србији. Прво нас је спасао оним пеналом када је хладан као шприцер елиминисао Амере, а онда и у финалу против Бразила када је истрчао ону контру и распалио фудбалску екстазу какву Србија деценијама није осетила. У А тим га је први позвао Радован Ћурчић код којег је дебитовао у пријатељском мечу против Пољске, а потом се нашао и на првом великом списку Славољуба Муслина. Ипак, претходни селектор није озбиљно рачунао на њега, али му је Крстајићуказао поверење и поред не баш велике минутаже у Валенсији. Ако је неко од златних Орлића заслужио мали селекторски кредит, онда је то Инијеста с Дрине.

Мијат Гаћиновић је први из генерације успео да се избори за редовне позиве у А селекцију Србије. Брзоноги Херцеговац је дебитовао код претходног селектора Муслина и у финишу квалификација био џокер са клупе, а чак је на дебију у Грузији дао и битан гол. Гаћиновић је био незамењив у златној генерацији, његов гол против Португалије је спасао Србију на ЕП у Литванији када смо већ били на издисају у полуфиналу. На Новом Зеланду је био један од најстандарднијих и најавио да куца на врата А селекције. Он је играч без којег се златна генерација не може замислити. Начекао се на деби за Орлове и коначно заиграо код Муслина који је озбиљно рачунао од њега. Са 22 одиграна меча у Бундеслиги и голом у финалу против Бајерна се препоручио као једно од тајних оружја Крстајића у Русији.

Златна петорка је опет на окупу. Овога пута у сениорском тиму који им је био суђен. По таленту, квалитету, победничком менталитету и пре свега посбеном месту у историји српског фудбала, квинтет светских и европских шампиона заслужује да се нађе у Русији.

Њиховим уласком у А тим ће после Мундијала и званично започети смена генерација и оствариће се жеља толиког броја љубитеља фудбала који су једва чекали да златне дечаке виде у сениорској репрезентацији.

Време златних Орлића је дошло. А ту су у и још неки чланови златне генерације који нису умали среће да обједине европско и светско злато. Од „Литванаца“ је ту Александар Митровић, од „Новозеленђана“ Марко Грујић и Андрија Живковић. Дакле, то су осморица чланова златне генерације. Уз неке још млађе снаге које су закуцале на врата Орлова попут Јовића и Миленковића, полако се ствара тим који ће у будућности сигурно бранити Србију на неки великим ткамичењима.

И ко зна, можда нам опет донесу неку титулу? Са том „лудом“ генерацијом се никад не зна...

Извор: моззартспорт