Оцјене сезоне - Партизан: Старе кајле у најбољем издању!
Подбацили Јанковић и Сума, Пантићев бинго, одбрана се распала! Да ли је Мирослав Ђукић испунио форму и садржај, ко су били играчи из сенке, а ко је одиграо сезону каријере. . . ?
Фудбал 25.05.2018 | 00:00
Јасно је: играчи и струка имају чиме да се подиче. Један трофеј у Србији и више од очекиваног у Европи. Капа доле. Само, ако навијачи звижде тренеру док прима медаљу у Сурдулици онда то значи да су незадовољни како екипа игра и да не виде простор за помак. Нити наду да би у наредној сезони нешто по том питању могло да се промени.
У свеже окончаној Парни ваљак ни изблиза није био брз као у време првог Ђукићевог мандата, али је показао способност да се такмичи у елиминационом мечевима ко, што потврђују сусрети са Будућности, Видеотоном и, иако у групи, директни дуели са Скендербегом и Јанг Бојсом од којих је био бољи. Проблем за црно-беле је што им се сезона, практично, завршила елиминацијом у Плзењу, после чега су личили на тим који отаљава посао у првенству, јер је малтене јесенас остаио без реалне шансе за титулуи, па се овог пролећа углавном спремао за финале у Сурдулици. Да ли и спасао сезону у којој, на пример, ниједном није победио Црвену звезду?
Како су играли Партизанови фудбалери од 11. јула 2017. кад су почеле квалификације за Лигу шампиона до сусрета са Младости из Лучана покушали смо да прикажемо на једном месту, а ви нам пошаљите коментар да ли смо негде погрешили или се о неког огрешили.
ВЛАДИМИР СТОЈКОВИЋ 8 – Голмански алманах обогаћен је ванредним парадама у прва два вечита дербија, на стадиону у Берну, мечевима са Видеотоном и кијевским Динамом и низом „малих“ утакмица у првенству које би Партизан изгубио да није имао репрезентативног чувара мреже. Осим одбрана пленио је харизмом, ставом, преносио позитивну енергију на остатак тима и израстао у доминантну фигуру црно-белих. Што довољно говори и о њему. И о тиму.
МАРКО ЈОВИЧИЋ 6 – Можда ни сам није очекивао, али је скупио 15 утакмица, мењајући Стојковића кад је био повређен. На шест је сачувао мрежу, што јесте пристојан учинак, међутим, имао је несрећу да га саиграчи из одбране често остављају на милост и немилост ривалима. Као у купу на Бановом брду.
ФИЛИП КЉАЈИЋ 5,5 – После врло добрих издања у претходној сезони добио је нови уговор, али је „смењен“ са гола после катастрофалних процена у Пиреју и против Вождовца, после чега се преселио на позајмицу у Платањас. Опет, да није било одбрана у Подгорици можда би Парни ваљак био заустављен већ на првој европској станици.
МИРОСЛАВ ВУЛИЋЕВИЋ 6 – Под командом Марка Николића одличан, сад... У слободном паду, далеко испод могућности, што се може видети у нападачком доприносу (само једна аистенција у битним утакмицама, проитв Плзења), као и све чешћим пропустима у одбрани, какви су се видели на Бановом брду.
ЛУКА ЦУЦИН 6 – До повреде, због је раније од свих завршио сезону, био је сасвим пристојан. Показао је изванредне моторичке способности и задовољавајући центаршут. У неким мечевима најавио лепу будућност. У неким испољио трему. За конкретније оцене потребан му је континуитет.
НЕМАЊА Р. МИЛЕТИЋ 6,5 – Јесенас врло добар, ослонац екипе из које је најпре избацио Ћирковића, показавши да може да игра и за Остојићем и са Митровићем, од којих јесте био уверљивији, али је на пролеће подбацио, иако је имао улогу у увођењу у систем младог Марковића. Скок игра му је предност. Зачетак акција мана.
БОЈАН ОСТОЈИЋ 5,5 – Београдски меч са Олимпијакосом као да је усмерио његову сезону. После тог судара и гола Бена није био играч налик оном из Николићевог мандата. Често грешио у европским мечевима, несигурност пренео и на српске. Касније га спутале повреде.
МИЛАН МИТРОВИЋ 5,5 – Требало је да буде стуб одбране, а завршио је као резервиста. Једног тренутка уверљив, већ следећег непажљив. И он је жртва повреда, али је утисак да је морао више. Број примљених голова говори сам за себе.
СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 6 – Са 18 година је дебитовао, у осетљивом тренутку сезоне, имао неколико запажених издања у којима је навео на закључак да лепо „чита“ игру противника. Још се привикава на захтеве сениорског фудбала, што се осети у мечевима психолошког набоја.
НЕМАЊА Г. МИЛЕТИЋ 6 – У бројчано најјачој конкуренцији, јер су за место левог бека право полагала чак четвороца фудбалера, скупио је највише утакмица, међутим, ни на једној није одушевио. Таман кад се усталио у тиму из њега је мистериозно нестао. У одбрани видљиво бољи од Антонова и Урошевића. На супротном крају терена невидљив.
НЕМАЊА АНТОНОВ 5,5 – Бек је прво бек, онда све остало. Тог принципа држао се Мирослав Ђукић, па је позајмљени фудбалер Грасхоперса месецима грејао клупу или трибине. Грешио је често у дефанзиви. Кажу да је због тога и разочарао тренера, да би тек пред крај сезоне почео да добија значајнију минутажу и офанзивним креацијама купи поверење челника, па сад желе да откупе његов уговор.
СЛОБОДАН УРОШЕВИЋ 5,5 – Кад је на крају јесење сезоне Мирославу Ђукићу речено да може без проблема да изабере појачање из Суперлиге, тренер је упро прстом ка Крушевцу и рекао: „хоћу левог бека Напретка“. Жеља му је испуњена, али некадашњи првак Европе у кадетској конкуренцији се (још) није снашао на новој адреси и направио је више грешака него корисних ствари за екипу. Највећу против Чукаричког.
ЕВЕРТОН ЛУИЗ 7,5 – Уз Стојковића у свом, а Тавамбу у противничком, био је покретачка снага Партизана између два казнена простора. Мотор захваљујући ком су црно-бели победили Скендербег и Јанг Бојс кући. Више је значио екипи у смислу темпа, појаве и трчања, док су му одговорни у Хумској спочитавали тактичку дисциплину.
САША ЗДЈЕЛАР 7– Тактички писмен, тркачки способан да затвори рупе, жељан лопте, због чега се често спушта у штоперску линију и започиње напад, али... Остао је утисак да, због имена клуба из којег је дошао и статуса првака света са Новог Зеланда још није показао максимум. Његов уговор би требало да буде откупљен, тек онда имаће прилику да демонстрира све карактеристике које поседује.
МАРКО ЈЕВТОВИЋ 7 – Често у сенци других, атрактивнијих, позиционирао се као играч из сенке на кога струка увек може да се ослони. О томе колико је потребан црно-белима сведочи податак да је пропустио само један меч групне фазе Лиге Европе. Много кориснији него што се може на први поглед закључити. Посебно у дефанзиви. Чак и напред, пошто је дао осам голова.
НЕБОЈША КОСОВИЋ 6 – Више времена провео је у амбулантама и на терапијама, него на терену, пошто је почетком августа претрпео тешку повреду колена. Дотад је играо редовно, међутим, неубедљиво. Овог пролећа показао да се враћа. Биће му потребно још утакмица...
МИЛАН РАДИН 6,5 – Ненаметљив, а захвалан. Иако није био први избор, скупио је 19 утакмица током јесени, био добар у двомечу са Видеотоном кад је обезбеђена Лига Европе, а није га случајно Ђукић уводио у финишу утакмица са Скендербегом и Јанг Бојсом да „закључа“ средину терена.
ДАНИЛО ПАНТИЋ 7,5 – Дочекан је погледима испод ока, због начина на који је напустио Хумску, а онда је упорношћу и марљивошћу стигао до статуса незамењивог члана првих 11. Ђукић га је пробао на скоро свим позицијама у вези, на свако је је позајмљени фудбалер Челсија био од користи. Убедљиво најконстантнији играч у пољу Партизана. Зато је његов останак један од приоритених задатака управе.
ЗОРАН ТОШИЋ 7 – Играч спсобан потезом да реши утакмицу. Што је и чинио, нарочито јесенас у Чачку, против Скендербега, па у везаним окршајима са Спартаком, Вождовцем и Војводином. Од играча Бамбијевог реномеа и педигреа очекивало се више. Посебно у Европи. И игри „један на један“. Оправдање може да пронађе у честим повредама, али бројеви казују да је буквално знао да „измисли“ гол (14 дао, шест наместио).
ПЕТАР ЂУРИЧКОВИЋ 6 – Кориснији као џокер, умео је да промени ритам уласком с клупе, а велики проблем имао је у улози стартера кад се од њега очекивао конкретан допринос. До одласка на позајмицу у грчки Ксанти скупио је 17 мечева.
МАРКО ЈАНКОВИЋ 6 – Лане је био део система који је функионисао без њега у главној улози, а кад је требало да буде X фактор, да носи Партизан, заказао је. Гол Јанг Бојсу јесте леп и важан, али је недовољан да би се на њему шлепао остатак сезоне у којој није оправдао очекивања. Можда и због тога што је доласком Тошића морао да промени страну.
САША ИЛИЋ 8 – Ко је гледао, уживао је. Ко није, зажалио је.
СЕЈДУБА СУМА 5,5 – Кад су га зимсу питали о учинку, Гвинејац је узвратио отприлике: „па, давао сам голове Олимпијакосу, Видеотону, Звезди...“ Тачно, мада је фудбалер плаћен 1.650.000 евра морао да разигра тим и(ли) буде учинковитији. Да његова и Партизанова игра личе на нешто. С тим да, каже и сам Сума, има и до погрешне позиције, јер га је Ђукић углавном гурао на крило.
АРМИН ЂЕРЛЕК 6 – Доста тога је најавио током припрема, али у званичним утакмицама као да је подлегао притиску који је Партизан сам себи створио серијом лоших резултата. Потенцијал има, има и времена да га покаже.
ЂОРЂЕ ИВАНОВИЋ 6,5 – Дошао је као најкориснији играч јесењег дела првенства, дуго му је требало да се привикне на захтеве у Хумској и, према сопственом признању, бржу игру него у Спартаку, да би у финишу, посебно у плеј-офу и на мечевима купа, наговестио да у наредној сезони може да буде озбиљан адут.
ЛЕАНДРЕ ТАВАМБА 7,5 – Одиграо је сезону каријере, а посебно блистао на европским утакмицама. Осим Будућности, тресао мреже свих осталих противника ван граница Србије, на тренутке изгледао толико доминантно као да се сви одбијају од њега. Овог пролећа пао у форми. Кажу, услед незадовољства што није продат зимус. Са 19 голова потврдио је колико може да буде ефикасан, а са 12 асистенција да зна да игра за тим. Мада, некад се заигра, па то исти тим и дебело кошта.
ОГЊЕН ОЖЕГОВИЋ 6,5 – Доведен је да буде први шпиц Партизана, да спакује 20-ак голова као претходник Урош Ђурђевић, а не само да нема задовољавајуће бројеве (14, дупло мање од Ђурђевића, иако је имао једног такмичење више), него ни игром није уверио да је решење за дуге стазе. Највећи печат дао је поготком против Јанг Бојса, вредним европског пролећа.
ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 7 – Гре'ота колико је мало играо, с обзиром да је већину шанси (ретких, додуше) искористио. Вадио је Парни ваљак из блата Бањице, у Шапцу, против Напретка... Има голгетерски њух. Питање је да ли и одговарајуће сараднике.
УРОШ ЂУРЂЕВИЋ 7 – О нападачу најбоље говоре бројеви. А лањски голгетер Суперлиге је само током лета, на 11 мечева био заслужан за десет (седам дао, три наместио) и дао немерљив допринос Партизановом пласману у Лигу Европе, после чега му је донео и финансијску бенефит од 2.500.000 евра, трансфером у Олимпијакос.
ТЕОФИЛУС СОЛОМОН 5 – Смешан.
ТРЕНЕР МИРОСЛАВ ЂУКИЋ 6,5 – Формално, испунио је очекивања, посебно у Европи, обезбедивши зимовање после 13 сезона. Приде је узео Куп Србије, први пехар у тренерској каријери. Суштински је мало тога побољшао: Партизан нема игру, нити назнака да ће је имати, на прсте једне руке могу се набројати фудбалери који су бољи сад него што су били кад су долазили, а посебна је тема шта црно-бели имају да понуде шта тржишту као минуле сезоне, да би економски живели.
НАПОМЕНА: Без оцене су остали голмани Немања Стевановић (зимус прослеђен Раду на позајмицу) и Александар Поповић (није бранио), дефанзивци Лазар Ћирковић (склоњен после сам утакмица), Страхиња Бошњак (без минута), Мохамед ел Мунир (две утакмице), везисти Салу Драман (без дебија), Саша Марјановић (четири сусрета), Јури Вакулко (на терену 109 минута), Леонардо да Силва (двапут на терену), Немања Михајловић (три утакмице), Ален Стевановић (није играо), Страхиња Јовановић (један меч), те нападачи Душан Влаховић и Владмир Ђилас (нису играли).
Извор: моззартспорт
ФОТО: Стар спорт
Коментари / 0
Оставите коментар