Исповест Предрага Мијатовића...

Како су ми Хајнкенс, Јеро и Шукер помогли да Реалу донесем Лигу шампиона? На данашњи дан пре две деценије Пеђа је дао гол Јувентусу и постао један од највећих.

Фудбал 22.05.2018 | 23:15
Исповест Предрага Мијатовића...
И пре тог 20.маја 1998.године био је велики играч! Али тачно пре две деценије у Амстердаму Предраг Мијатовић је постао један од највећих. И у историји балканског фудбала и у историји највећег клуба на свету, Реал Мадрида.

Краљевски клуб је 32 године чекао трофеј у Лиги шампиона, био је гладан. Много гледан. Јувентус је на Амстердам Арени имао улогу фаворита и француског чаробњака Зинедина Зидана.

Није вредело. Реал Мадрид је имао Предрага Мијатовића у фул снази. Довољно способног  да у 66.минуту сачека одбита, заобиђе Перуција и пошаље лопту у мрежу. Од тада до данас некадашњи репрезентативац Југославије има митски статус у главном граду Шпаније.



О томе сведочи и велики интервју који је дао баш на годишњицу финала са Јувентусом.

„Реал Мадрид је био у сличној ситуацији као данас. Истина, сад има улогу фаворита против Ливерпула. Изгубили смо првенствену трку, пре одлазак у Аместердам рекли су нам да не смемо да изгубимо. И да би у том случају најбоље за нас било да одмах одемо у националне тимове који су се спремали за Мундијал у Француској. Јувентус је био фаворит. Ми смо имали само Седарофа и Панућија са великим искуством“, почео је причу Предраг Мијатовић.

На клупи Мадриђана седео је Јуп Хајнкенс. Наследио је Фабија Капела који је првенствени трофеј вратио у Мадрид, али... Било је потребно докопати се највреднијег трофеја.

„Јувентус је већ освојио Скудето и вероватно су помислили да ће финале бити лако. Прварили су се. На почетку Зинедин Зидан је имао много лопти и мучио нас је. Међутим, нису могли да направе много шанси. Окупили смо се на терену и рекли једни другима да можемо да победимо. Тачније, урадио је то Фернандо Редондо. Он је био посебан играч, али и апсолутни лидер тима. Ако вам изда наредбу да нешто урадите знате да то морате да урадите“.

Признао је да је током сезоне мало ко веровао да Реал може да освоји највећи пехар.

„Били смо с..... Нико није веровао да можемо да освојимо пехар, ње било ни разлога који би нас навели да размишљамо као шампиони... Мадрид је и пре нас имао сјајне генерације које нису успеле...“.

Али...

„Били смо пријатељи, били смо сложени... Увек кажем да је Реалу седму титулу шампиона Европе донело пријатељство. Критиковали смо једни друге, али говорили смо шта имамо у лице. Никако иза леђа. Заједно смо стигли у Реал који је променио изглед тима доласком Капела. Прво смо вратили титулу у Мадрид и то у борби са одличном Барселоном предвођеном Роналдом. Те сезоне нисмо играли Европу, нисмо били ментално зрели за два такмичења. Потом је стигао Хајнкенс. Лоши смо били у првенству, али смо спознали да у Лиги шампиона имамо шансе“.

Баш те сезоне, пре гола у Амстердаму Предраг Мијатовић се борио са сопственим демонима. Није могао да постигне гол у Лиги шампиона.

„То ме је изједало. Међутим, Јеро, Фернандо Санз и Шукер су ми говорили да ћу то да урадим у финалу. И били су у праву“.

Наравно, није била занемарљива ни улога Јупа Хајнкенса.

„Он ми је био наклоњен. Исто као што сам био наклон јен и ја њему. На средини сезоне почели смо много да разговарамо, чак и у собама за масажу. Он је инсистирао на томе да боље контролишем лопту у приликама. Рекао ми је да је то пола гола. Био је прагматичан, прави Немац. Рекао ми је: Важно је да лопта само уђе у гол“. Видело се колико ми је помогао“.

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар