Најефикаснији Срби на Ф4: Бодирога је краљ!

Теодосић x4, Богдановић, Јарић, Ракочевић. . .  Боди Бонд ће остати на врху бар још неколико дана. . .

Кошарка 16.05.2018 | 22:40 Евролига је стигла до завршна два поглавља још једне исцрпљујуће и узбудљиве сезоне, а завршни турнир у Београду долази као врхунац сезоне на измаку.

Фенербахче као бранилац титуле, те Жалгирис, ЦСКА Москва и Реал Мадрид бориће се током предстојећег викенда за европски трон, а српска кошаркашка публика имаће прилику да на делу види и сународнике на делу. Николу Калинића и Марка Гудурића на паркету, Жељка Обрадовића, Владу Андроића и Предрага Зимоњића крај аут линије - све у бојама Фенера, те Василија Мицића са опремом Жалгириса. 

Имајући то на уму, одлучили смо да прелистамо странице историјских уџбеника, прегледамо статистичке податке и извучемо листу најефикаснијих, искључиво српских играча у завршницама Евролиге, од 2000. године до прошлогодишњег издања Фајнал фора у Истанбулу, где је Фенербахче узео прву клупску титулу првака Европе. У рачуницу смо укључили и Ф4 Фибине Евролиге из сезоне 1999/00. Вреди поменути да је Ф4 формат у Евролиги уведен је 2002. године и играо се у Болоњи. Пре тога завршница се играла у плеј-оф формату. 

Закључак је једноставан - Дејан Бодирога је и данас за копље испред свих! И то толико да је суверени владар листе. Окупирао је прву, трећу и четврту позицију, односно четири од уводних шест места! На листи 22 најефикаснијих играча чак пет пута помиње се име непоновљивог Боди Бонда.

Где год да је играо један од најбољих кошаркашких асова свих времена остављао је најдубљи, неизбрисив траг и просто би било излишно подсећати шта је све освојио и урадио Бодирога, пошто би се текст значајно одужио.

Док српски играчи и даље покушавају да се домогну врха и даље се памте Бодирогине роле које је имао у дресу Панатинаикоса, у завршници Евролиге из сезоне 2001/02. Рекордно издање у полуфиналу против Макабија изгледало је овако - 26 поена, девет скокова, две украдене лопте и једна асистенција, за укупни индекс корисности - 34! И то није било све. У финалном окршају исте године са тадашњим Киндером из Болоње уписао је 21 поен, седам скокова, четири асистенције и једну украдену лопту. Довољно за суверено дизање шампионског пехара, прво од два звања најкориснијег кошаркаша Ф4 и место у петорци Евролиге те сезоне.

Између та два меча Бодирога је у сезони 1999/00 дописао и 22 поена, пет скокова и три завршна додавања у полуфиналу играном против Ефеса, када је ПАО заказао битку са Макабијем. У истом мечу одличан је био и Ребрача са 15 поена и седам скокова. А на последњем степенику пре доласка на трон те године заблистао је управо Ребрача са још 20 поена, осам ухваћених лопти и две блокаде, којим је упропастио Понос Израела. Тада је некадашњи репрезентативац Југославије изабран за МВП завршног турнира. Идентичан учинак као и ас из Апатина имао је Дејан Бодирога 2003. године, овог пута у опреми Барселоне. И то у великом финалу против моћног Бенетона вођеног Трајаном Ленгдоном, Денисом Марконатом, Хорхеом Гарбахосом... Ипак, Барселона је била јача, убедљивија, доминантнија! На клупиСветислав Пешић, крај њега Миливој Каралејић,  а на терену Боди Бонд, Грегор Фућка, голобради Хуан Карлос Наваро, Шарунас Јасикевичијус, Родриго де ла Фуенте... Бодирога је тада био најефикаснији играч утакмице и играч с највећим индексом корисности - 27.

Бодирогин савршени низ прекинуо је Милош Теодосић прошле сезоне и у последњих деценију и по капитен српске кошаркашке репрезентације био је најближи томе да престигне легендарног аса. Теодосић је у прошлогодишњем полуфиналу са Олимпијаксом одиграо врло добру партију са 23 поена (2/5 за два, 4/8 за три), за укупни индекс корисности 17. Али, према неписаном правилу, ЦСКА је поново доживео праву ноћну мору против пирејских црвено-белих, када су завлистали Василис Спанулис, Јоргос Принтезис и Костас Папаниколау са по 14 поена и заказали велико финале са Фенером. 

Али, Олимпијакос је тада наишао на сурову машинерију Жељка Обрадовића и српске ведете Богдана Богдановића и Николу Калинића, због чега је грчки великан морао да потпише капитулацију! И данас се неретко говори да би Богдановић или Калинић освојили признање за МВП завршног турнира да није било монструозног Екпеа Јуда, коме је касније припала елитна награда. Ипак, Србија је у том финалу играном у Истанбулу добила још двојицу играча на вечној листи стрелаца - обојица су имали по 17 поена, што је Калинићудонело улазак на списак најбољих, а Богдановићу једну позицију више у ЦВ.

Српски познаваоци кошаркашких прилика памте и финале Евролиге 2004. године, када је Макаби са земљом сравнио тада врло добар Скипер из Болоње. Једини расположени играч у италијанском саставу био је Милош Вујанић са 21 поеном, чиме је донекле спречио апсолутну катастрофу свог тима. То му је донело позицију број пет на вечној листи. 

На вечној листи стрелаца налази се и име Душана Кецмана, који је у дресу Партизана 2010. године умало изрежирао највеће изненађење у новијој историји Евролиге. Парни ваљак је у полуфиналу прво умало шокирао Олимпијакос, потом и ЦСКА у сусрету за треће место. Алекс Марић је такође део списка, али није уврштен на исту због тога што је првенствено био репрезентативац Аустралије, иако има српске корене и држављанство. Марић је против пирејског тима имао 17 поена, осам ухваћених лопти, по три асистенције и украдене лопте, те две блокаде. Тада је једну од кључних улога за Олимпијакос имао Милош Теодосић са 17 поена, а памти се и она "асистенција" Џошу Чилдресу којом је грчки тим поразио црно-беле. У мечу са Армејцима Марић је имао 15 поена, колико и Душан Кецман, али тада се није могло против чувеног Трајана Ленгдона и његових 32 поена. Оба меча Партизан је одиграо са продужетком!

Милош Теодосић је после Дејана Бодироге играч с највише појављивања на листи - у чак четири наврата! ПослеБодироге и Теодосића са по два велика издања истакли су се Игор Ракочевић у време када је носио дрес ТАУ Керамике (сада Лаборал Куће прим. аут) и када је био најбољи стрелац Европе, те Марко Јарић - оба пута у дресу Киндера. Као и Жељко Ребрача и Богдан Богдановић бранећи боје Панатинаикоса, односно Фенера. Своје место у друштву најбољих нашао је и Дејан Томашевић у победничком походу Панатинаикоса у финалу 2007. године против ЦСКА, када је имао 16 поена. Ту је и Немања Бјелица из меча за треће место против Реала 2015. године и уписаних 18 поена.

На крају важно је истаћи и да је Дејан Бодирога у дресу Панатинаикоса имао и врло запажене улоге у завршници јединог издања Фибине Супролиге 2001. године. Тада је прво у полуфиналу Ефесу сместио 22 поена, али у финалу није могао да сруши Макаби, иако је тада уписао чак 27 кошева и тако поставио лествицу на највишу тачку.

ЛИСТА НАЈБОЉИХ СРПСКИХ СТРЕЛАЦА НА Ф4

1. ДЕЈАН БОДИРОГА (Панатинаикос, 2001/02): 26п, 9ск, 1ас, 2ук, 34инд - вс Макаби, полуфинале (+).
2. МИЛОШ ТЕОДОСИЋ (ЦСКА, 2016/17): 23п, 2ск, 1ас, 1ук - вс Олимпијакос, полуфинале (-).
3. ДЕЈАН БОДИРОГА (Панатинаикос 1999/00): 22п, 5ск, 3ас - вс Ефес, полуфинале (+).
4. ДЕЈАН БОДИРОГА (Панатинаикос, 2001/02): 21п, 7ск, 4ас, 1ук - вс Киндер, финале (+).
5. МИЛОШ ВУЈАНИЋ (Скипер Болоња 2003/04): 21п, 3ск, 1ас - вс Макаби, финале (-).
6. ДЕЈАН БОДИРОГА (Барселона, 2002/03): 20п, 8ск, 2ас, 1ук - вс Бенетон, финале (+).
7. ЖЕЉКО РЕБРАЧА (Панатинаикос, 1999/00): 20п, 8ск, 2бл - вс Макаби, финале (+).
8. МИЛОШ ТЕОДОСИЋ (ЦСКА, 2015/16): 19п, 7ас, 5ск, 2ук - вс Фенербахче, финале (+).
9. ИГОР РАКОЧЕВИЋ (Лаборал Кућа, 2007/08): 19п, 1ск, 1ас - вс ЦСКА, полуфинале (-).
10. БОГДАН БОГДАНОВИЋ (Фенербахче, 2015/16): 18п, 6ск, 3ас, 1ук - вс Лаборал Кућа, полуфинале (+).
11. НЕМАЊА БЈЕЛИЦА (Фенербахче, 2014/15): 18п, 10ск, 3ас, 3ук - вс Реал Мадрид, меч за треће место (-).
12. МАРКО ЈАРИЋ (Киндер, 2001/02): 18п, 6ск, 3ас, 2ук - вс Бенетон, полуфинале (+).
13. НИКОЛА КАЛИНИЋ (Фенербахче, 2016/17): 17п, 5ск, 5ас - вс Олимпијакос, финале (+). 
14. БОГДАН БОГДАНОВИЋ (Фенербахче, 2016/17): 17п, 5ск, 1ас, 1ук - вс Олимпијакос - финале (+). 
15. ДЕЈАН БОДИРОГА (Барселона, 2002/03): 17п, 4ск, 4ас, 1ук - вс ЦСКА, полуфинале (+).
16. МИЛОШ ТЕОДОСИЋ (Олимпијакос, 2009/10): 17п, 4ук, 2ск - вс Партизан, полуфинале (+).
17. ДЕЈАН ТОМАШЕВИЋ (Панатинаикос, 2006/07): 16п, 3ск - вс ЦСКА, финале (+).
18. ИГОР РАКОЧЕВИЋ (Лаборал Кућа, 2006/07): 16п, 2ск - вс Уникаха, меч за треће место (-).
19. МАРКО ЈАРИЋ (Киндер, 2000/01): 16п, 4ск, 1ас - вс Лаборал Кућа, пета утакмица финала (+).
20. ДУШАН КЕЦМАН (Партизан, 2009/10): 15п, 5ск, 3ас, 3ук - вс ЦСКА, меч за треће место (-).
21. МИЛОШ ТЕОДОСИЋ (ЦСКА, 2011/12): 15п, 5ск, 3ас - вс Олимпијакос, финале (-).
22. ЖЕЉКО РЕБРАЧА (Панатинаикос, 1999/00): 15п, 7ск, 1ас, 1бл - вс Ефес, полуфинале (-).

Легенда ( + победа, - пораз)

*ПРЕДРАГ ДРОБЊАК (Лаборал Кућа, 2005/06): 19п, 7ск, 2ас - вс Барселона, меч за треће место (+).
* ВЛАДО ШЋЕПАНОВИЋ (Панатинаикос, 2004/05): 16п, 1ук - вс Макаби, полуфинале (-).
** АЛЕКС МАРИЋ (Партизан, 2009/10): 17п, 8ск, 3ас, 3ук, 2бл - вс Олимпијакос, полуфинале (-).
** АЛЕКС МАРИЋ (Партизан, 2009/10): 15п, 6ск - вс ЦСКА, меч за треће место (-).

* Обојица су били чланови репрезентације Југославије, односно Србије и Црне Горе. Рекорде су уписали у време заједничке државе, али су држављани Црне Горе и представљали су је на репрезентативном нивоу.
** Репрезентативац Аустралије, има српско држављанство.

ДЕЈАН БОДИРОГА (Панатинаикос, 2000/01): 27п, 8ск, 1ас - вс Макаби, финале Супролиге.
ДЕЈАН БОДИРОГА (Панатинаикос, 2000/01): 22п, 4ск, 5ас - вс Ефес, полуфинале Супролиге.

Извор: моззартспорт

Фото: МН Пресс