Сјећања: Дан истанбулске тројке Александра Ђорђевића...

Данас је 26. годишњица како је Партизан постао једини српски клуб који је освојио титулу шампиона Европе.  "Сањам како долазим у Београд са трофејом!" На данашњи дан Кошаркашки клуб Партизан постао је првак Европе. Присетите се легендарне утакмице проитв Хувендута, луде тројке Ђорђевића, изјава, статистике. . .

Кошарка 16.04.2018 | 21:45 Црно-бели су тог 16. априла 1992. године у финалу тадашњег Купа шампиона победили шпански Хувентуд 71:70.

Антологијски меч обележио је садашњи селектор репрезентације Србије Александар Ђорђевић тројком за победу две секунде пре краја утакмице у "Абди Ипекчи арени".

Српски великан је те сезоне због грађанског рата у Југославији своје утакмице морао да игра ван домовине, чак у Шпанији, а дом му је била Фуенлабрада.



Међутим, то није пореметило талентовани тим тада анонимног тренера Жељка Обрадовића уз подршку проф. Александра Николића који је редом рушио мађарски Солнок у другој рунди, а онда са скором 9-5 изборио последње плеј-оф место у Групи Б иза Хувентуда, Естудијантеса, Милана, а испред Бајера, Мес Пилса, Ариса и Комодора.

Црно-бели су у четвртфиналу добили Кнор Болоњу са 2-1 у серији, током које је одиграо једини меч у београдском "Пиониру", а потом у полуфиналу Ф4 у Истанбулу надиграли велики Филипс Милано 82:75.

Хувентуд је декласирао земљаке Естудијантес 91:69, био је апсолутни фаворит у финалу, али је титула отишла у Хумску 1. МВП Ф4 био је садашњи председник Кошаркашког савеза Србије Предраг Даниловић.

За Партизан су те сезоне играли: Александар Ђорђевић, Предраг Даниловић, Иво Накић, Зоран Стевановић, Владимир Драгутиновић, Жељко Ребрача, Млађан Шилобад, Славиша Копривица, Никола Лончар и Драгиша Шарић.



"Два поена предности за Шпанце, Ђорђевић... Тројкааа!!! Време је истекло, време је истекло!", викао је у микрофон чувени спортски коментатор Драган Никитовић преноси узбудљиво финале кошаркашког Купа шампиона Партизан - Хувентуд.

То је било 16. априла 1992. године, када је Александар Ђорђевић погодио немогућу тројку (касније је у каријери ту магију понављао), за победу Партизана над Хувентудом 71:70 и тутлу првака Европе за београдски клуб.

То је био други завршни турнир (Фајнал-фор) за Партизан и други од три које је Ђорђевић одиграо у каријери.

Хувентуд је последњи напад завршио поготком за 70:68, а Ђорђевићу и Партизану је остало 9 секунди до краја... Ђорђевић је претрчао цео терен (Американци за то имају израз "цоаст то цоаст") и застао пред линијом која означава шут за три поена. Подигао се и погодио!

Ово је изјавио легендарни Сале непосредно уочи финала са Хувентудом: 

"Сањам Истанбул. Сањам како долазим у Београд са трофејом у рукама, првим као капитен тима европског шампиона".

А ово после финала...

"Остварио ми се дечачки сан! Као деца, играјући у двориштима школа, на бетону, много пута смо замишљали баш такве утакмице - време истиче, а ти треба да погодиш последњи поен, сви су на ногама, драма је на врхунцу. Срећан сам човек, јер се мени тај сан испунио. Никада се нисам осећао боље него тада", говорио је Ђорђевић за медије у Србији годинама после те тројке.

Ђорђевићев кош променио је не само његову каријеру, већ и судбину Партизана, који је до тада био најмлађи тим који је освојио титулу првака Европе.  

"Сале Национале" је тада имао 25 година, али иако млад, сматрао се већ за искусног играча. 

"Тај кош ми је променио каријеру, подигао самопоуздање. Од тада сам увек преузимао одговорност да шутирам тај последњи шут. Неке лопте нису улазиле, али било је више срећних тренутака него разочарања", изјавио је Ђорђевић.

Познати каталонски кошаркашки новинар Алекс Гозалбо на годишњицу незаборавне тројке Александра Ђорђевића у Истанбулу присетио се детаља.

"Невероватно, невероватно!", викао је тренер Хувентуда Лоло Саинц...

"Саши Ђорђевићу било је потребно четири или пет секунди да пређе 28 метара кошаркашког терена, одрази се са обе ноге и, скоро чудесно, задржи баланс у ваздуху пре него што је постигао кош којим је Партизан победио Хувентуд у финалу Евролиге пре тачно 25 година", додао је у тексту објављеном прошле године на годишњицу незаборавног финала.

Неколико секунди раније, Саинц је мислио да је готово када је Томас Ђофреса постигао поене на другој страни. Каталонац је убацио 18 поена и био кључна фигура у тиму у ком су били и његов брат, Рафа, као и Ђорди Виљакампа.

"У тренутку када је Предраг Даниловић био елиминисан због фаулова, сви су знали да ће Ђорђевић кренути на тај одлучујући шут. Томас Ђофреса га је пратио током спринта у Абди Ипекчи дворани у Истанбулу, али није успео да му украде лопту у кључном тренутку. Хуанма Моралес дошао је да му помогне, али је закаснио и нико није могао да спречи тај шут момка, који ће касније играти и за Барселону и за Реал Мадрид", писао је Гозалбо.

"Ђорђевић је погодио четврту тројку из шестог покушаја на утакмици, тачно је знао шта жели и није ни помишљао на два поена и одлазак у продужетке. Тражио је тројку која је 1992. године и даље била на 6,25, ризиковао је, знао је да ће имати само један такав покушај у каријери. Лопта је ушла и, иако је Хувентуд имао тај последњи покушај Херолда Прислија, меч је завршен победом Партизана".

"Сви хоће да ми љубе руку, сви хоће да ми љубе руку", цитирао је Гозалбо наводне Ђорђевићеве речи, док су се навијачи Партизана у дворани отимали за његов дрес.

ЂОРЂЕВИЋ: Дрес Партизана је част

"После 25 година није најлакше причати о једном детаљу каријере и клупске историје, али је због разлога те приче јако пријатно. Гледајући видео којим је најављен овај јубилеј, много црно-белих снимака из периода када сам био на трибинама - кошеве Киће и Праје, хорог Фарета, шут од таблу Керкеза, велике лукове Бобана Петровића, Мишка Марића и све друге за које сам навијао... Чинило ми се да су сви претходници те победе Партизана у Истанбулу, играчи и тренери, људи који су радили у клубу, да су сви они на неки начин гурнули ту лопту коју сам ја испустио и натерали је свом снагом и љубављу према Партизану да уђе у кош. Моја част је што сам облачио дрес Партизана и био део те велике породице, а највећа награда је сигурно љубав партизановаца исказивана свих ових година" - изјава Ђорђевића на 25-годишњицу великог успеха.

ФАЈНАЛ ФОР У ИСТАНБУЛУ:

- полуфинале -

Партизан - Филипс 82:75 (31:35)

ПАРТИЗАН: Даниловић 22, Ђорђевић 21, Копривица 14, Шилобад 10, Накић 5, Ребрача 4, Драгутиновић 4, Стевановић 2, Шариц, Лончар. Тренер: Желко Обрадовић.

ФИЛИПС: Доукинс 21, Роџерс 19, Рива 14, Питис 10, Песина 4, Монтеки 4, Амбраса 3, Алберти, Блази, Балди. Тренер: Мајк Д'Антони.

Финале КЕШ 1992:
Партизан – Хувентуд 71:70 (40:34)
"Абди Ипечки" Истанбул, 9.500 гледалаца
Судије: Рувен Вировник (Израел), Филип Леман (Швајцарска)

Партизан: Ђорђевић 24 (2/7 два, 5/7 три, 2ск, 3ас), Даниловић 25 (7/12 два, 2/4 три, 5ск, 3бл, 2ук), Накић 5 (1/5 два, 1/4 три, 1ск), Стевановић 6 (4ск), Копривица 4 (4ск), Ребрача (3ск), Шилобад 4 (3ск), Лончар 2, Драгутиновић 2, Шарић, Перовић, Михајловски, Синђелић. Тренер: Жељко Обрадовић.

Хувентуд: Р. Ђофреза 8, Виљакампа 13 (4ск, 4ук), Пресли 20 (9ск), Томпсон 5 (8ск), Моралес 6 (9ск), Т. Ђофреза 18 (6ск, 3ук), Пардо, Руф. Тренер: Мануел Лоло Сајнц

Друга рунда:
Солнок – Партизан први меч 65:92, други 72:89

Групна фаза:
Комодор Хелдер – Партизан 75:81 (77:111)
Партизан – РМП Мехелен 87:67 (72:86)
Партизан – Милано 86:70 (94:89)
Хувентуд – Партизан 79:76 (75:76)
Бајерн 04 – Партизан 80:73 (69:93)
Партизан – Естудијантес 75:79 (72:75)
Арис – Партизан 75:83 (65:99)

Четвртфинале:
Партизан – Кнор Виртус Болоња 78:65
Кнор Виртус Болоња – Партизан 61:60
Кнор Виртус Болоња – Партизан 65:69

Фајнал-фор:
Полуфинале Партизан – Филипс Милано 82:75
Финале Партизан – Хувентуд 71:70

Извор: Б92, мондо.рс