Животна прича новог центра Партизана...

Праунук славног поглавице, пешачио 20 миља на тренинг и зашто је мама тражила диплому? Један сусрет на улицама Акре променио каријеру Амиде Брајме. . .

Кошарка 16.04.2018 | 22:45 Његов долазак навијачи Партизана дуго су чекали. Није додуше да је већина њих раније знала за момка који се зове Амида Брајма, али центар из Гане се први пут као потенцијално појачање црно-белих помињао још пре два месеца. У међувремену је клуб успео да регулише одређена дуговања из прошлости, па је Брајма потписао уговор са београдским клубом до краја сезоне у којој ће Партизан покушати да освоји Суперлигу, девалвирано, али за престиж веома важно такмичење.

Од њега се очекује да појача екипу пре свега у дефанзивном смислу под кошем и да искористи све шансе које му се укажу у нападачким ситуацијама. У Београд стиже са свеже освојеном титулом са Остин Спарсима у развојној НБА лиги. Што, сложићете се, и није лоша ставка у биографији ни код познатијих кошаркаша од овог 24-годишњака. Колико би могао у дефанзивном смислу да помогне Партизана, пре свих Ђорђу Гагићу, Новици Величковићу и Ђоку Шалићу, сведочи податак да је био најбољи блокер Развојне лиге прошле сезоне са 2,6 блокаде у просеку по утакмици.

Ево неких...



Брајма је већ у Остину имао одређенун „копчу“ са Партизаном, то је Петар Божић који је био у стручном штабу Спарса, а врло добро је познато шта је и колико као играч постигао у црно-белом дресу. Важно је рећи за Брајму да је то момак који је као део екипе универзитета Конектикат био шампион НЦАА лиге, занимљиво, у садашњем тиму Партизана најближи томе био је Најџел Вилијамс Гос који је прошле сезоне изгубио финални дуел са Гонзагом. Било како, требало би да буде озбиљно појачање у завршници сезоне, али осим добрих дефанзивних кошаркашких карактеристика, новог центра црно-белих одликује и занимљива животна прича.

Брајма је кошарком почео да се бави када га је, док је ишао у школу, на улици у Акри, главном граду Гане, зауставио човек и питао да ли би волео да тренира кошарку уместо фудбала.

„Дошао је на први тренинг већ сутрадан са другаром“, објаснио је Нана Бафи, поменути странац који је 2010. зауставио тада 16-годишњег дугајлију. „Дошао је пешке, прешао око 20 миља до терена на којем сам радио. На крају сам му рекао дођи и сутра. Дао сам му нешто новца за аутобус, али је он навикао да пешачи. Видео сам да овај клинац има ватру у себи“.

Већ са 16 година Брајма је донео важну животну одлуку која му је одредила даље кораке. А ти кораци од много миља су му изгледа у крви с обзиром да је његов прадеда, Алхаџи Брајма водио праву сеобу племена Јориба из Илорина у Нигерији до Акре, тај пут био је дугачак скоро 500 миља. О његовом прадеди, који је касније постао и вођа муслиманске заједнице у Акри, написана је и књига, а занимљиво, прабаба му је емигрирала из Бразила, када је тамо укинуто ропство, у Гану.

Но, вратимо се кошарци. Имао је од кога мали Амида да повуче и гене за овај спорт, један од ујака био је кошаркаш, Лавал Перегрино Брајма и чак је својевремено играо са Хакимом Олајџувоном за репрезентацију Нигерије.

„Стално ме је терао да играм кошарку, али сам почео да је тренирам знатно касније“.



Ту се опет враћамо на човека који га је срео и зауставио на улици у Акри.

„Био сам шокиран кад ми је рекао да тренира фудбал. Помислио сам - овај је висок, мора да игра кошарку“, објаснио је Брајмин ментор, Нана Бафи који је и сам играо својевремено на америчком колеџу, затим постао тренер.

Ни Амида, ни његови родитељи у првом тренутку нису веровали Бафију, али је временом успео да их сломи, па се Амида отиснуо преко Атлантика.

Кад су овакве ситуације у питању, било је логично да на Брајму у Америци гледају као небрушени дијамант и нешто што би могло да се обликује руком квалитетног тренера.

„Видели смо га и били одушевљени потенцијалом који је тај клинац показао. Био је сиров, али је имао велике могућности“, тако га је у једном интервјуу описао тренер Хуан Ернандез из средње школе Арчбишоп Керол у Мајамију.



Одмах је показао да има сјајне радне навике, пошто је до школе морао да путује аутобусом, возом, па још једним аутобусом. Шта је то за момка који је у Гани пешачио онолике миље. А да се није те 2010. године зауставио на улици и поразговарао са човеком којем је деловао интересантно, Брајма би вероватно био један у низу „пропалих фудбалских талената“ у Гани, земљи у којој са 16 година већ мораш да сазриш и бавиш се стварима о којима вршњаци у Европи и САД не морају ни да размишљају.

Није се одрекао ни фудбалских „корена“. Кажу да је често умео да сврати на тренинге екипе универзитета Конектикат. Тадашњи капитен Кваме Авуах једном је рекао да је било прилично смешно гледати човека 208 центиметара како игра фудбал.

„Мислио је да може да игра на било којој позицији у тиму. Трудио се да прави трикове са лоптом, прилично је био смешан. У ствари, веома добро се сналазио у фудбалу", описао је Авуах.

Ко зна, можда не би било неочекивано ни да Брајму ускоро видимо и на трибинама стадиона у Хумској на некој од утакмица фудбалског клуба.

Иначе, Брајма је један од ретких кошаркаша у данашње време који је одрадио све четири године на неком универзитету. Разлог - мајка.

„Његови родитељи су ми на крају указали поверење и знам колико је мајци било важно да у кућу донесе универзитетску диплому“, објаснио је ментор Бафи.

Амида Брајма је момак који је у сваком смислу превалио дуг пут од улица и неугледних фудбалских терена Акре до америчке колеџ кошарке, развојне лиге, а сада и дреса некадашњег европског шампиона. А да ли ће сјајну сезону заокружити освајањем трофеја у Суперлиги, остаје да сачекамо средину јуна. Онда може и да се посвети својој другој љубави, фудбалу и гледању утакмица Мундијала.



Извор: моззартспорт