Помјери казаљку и шта ћеш добити?

Они који су јутрос поспани, лако ће утврдити разлог – спавали смо сат краће. Да ли је померање казаљки на часовницима одговорно и за неке друге тегобе, утврђује се и о томе се полемише барем два пута годишње. Шта је од аргумената које ћемо слушати наредних дана научно оправдано, објашњава Слободан Бубњевић из Иницијативе „Наука кроз приче“.

Занимљивости 25.03.2018 | 12:20 У свим земљама где се уводи указно време, људима је непријатно када им недостаје сат времена сна, али, како истиче Слободан Бубњевић, много је непријатније губити сат времена сунца током више половине године. То је и био мотив да се 1983. године код нас уведе ова мера која и даље постоји у великом броју земаља у свету.

Након истраживања која су у неким земљама показала да се непосредно по померању казаљки дешава више саобраћајних несрећа, више срчаних удара, да је лошија концентрација, почело је да се прича о одустајању од преласка на указно време. Иницијатива долази у последњих десетак година из Руске Федерације, а и у Финској се о томе доста дебатује.

„Оно што би требало узети у обзир је да земље на северу планете, због географског положаја, имају битно другачије ефекте ове мере. Ситуација у Србији није иста као у тим земљама“, нагласио је Бубњевић.

Према његовим речима, нема великог обједињеног паневропског истраживања које би говорило о ефектима померања казаљки на часовницима.

„Србија се на самом истоичном ободу средњоевропске временске зоне и ми бисмо били једна од земаља које би биле оштећене и имали бисмо много краћу обданицу“, каже Бубњевић.

Чињеница је да не постоје исти аргументи за примењивање указног времена у свим земљама Европе, па ни Европске уније, а камоли свим земљама света.

Неке земље су пре десет година укинуле указно време, неке се још премишљају, па се јавља питање последица када би се део земаља Европске уније определио за једно време, а други за друго.

„То је национално питање. У Србији постоји закон о рачунању времена. Између осталог, овакви разговори служе да би грађани били информисани. Ово је ипак пре свега питање ритма и начина живота.

Када усагласимо мере да оне буду на нивоу целог континента то доноси неке економске бенефите, али то како нам је дан организован, то јест наш ритам који је добрим делом европски, то је најважније“, закључио је Слободан Бубњевић.
„Када бисмо одустали од преласка на зимско време, што је национална мера, последње недеље марта би свима било мало пријатније. Међутим, никада не бисмо имали дан после почетка Дневника 2, чак ни у јулу месецу када је дан најдужи.

Сунце би тада залазило у 19.27. С друге стране, ђаци који иду у другу смену би се током целе школске године враћали по мраку“, објаснио је Бубњевић.

Осим тога, имали бисмо значајно већу потрошњу енергената током лета зато што бисмо устајали четири и по сата након изласка сунца. 

„Најважније је у којем сте делу света. На северу планете, на пример у Канади и Руској Федерацији ефекти нису велики јер је обданица краћа. С друге стране, на југу, пре свега у јужном делу Европи, у Италији, Грчкој, па и код нас, где људи зависе од туризма и од тога колико нам је дугачка обданица, код нас би требало да су ефекти много бољи“, рекао је Бубњевић.   

Прелазак на летње казаљке први пут је спроведен у Канади 1908. године. Потом, за време Првог светског рата, уводе га Немачка и Аустроугарска ради уштеде горива, а идеја је посебно заживела током нафтне кризе 1972. године када се њом повела Француска, али и многе друге европске земље.

Показало се да прелазак на летње рачунање времена погодује тржишту, посебно сектору саобраћаја као и слободним активностима на отвреном, а остварују се и мање уштеде у потрошњи енергије док се утицај на друге секторе привреде не може утврдити.

Према последњим подацима, у свету чак 110 од 192 државе користи летње рачунање време.
 
(РТС)