Интервју: Фудбал у Индији, гдје те часте и за добар пас!

Саиграчи Димитар Бербатов и Вес Браун, а на клупи Дејвид Џејмс. Српски штопер Немања Лакић-Пешић прича нам какав је фудбал у Индији и где је у односу на Србију, зашто је отишао тамо, шта га је изненадило и зашто су навијачи фанатици!

Фудбал 16.03.2018 | 00:00 Када стигне фудбалски позив из најмногољудније и површински највеће земља која није учествовала на Светском првенству - имате много недоумица.

И српски фудбалер Немања Лакић-Пешић (27) је много "вагао" када се на столу појавила опција Индија, земља у којој је фудбал заживео и оживео тек у последњих неколико година, а која је удаљена око 6.000 километара.

"Много сам се двоумио, највише због породице... Имам дете од две године, али сам на крају сео с супругом и договорили смо се. То је деловало најбоље", прича нам Немања.

У дугачком разговору за МОНДО открио нам је многе ствари о тамошњем фудбалу, поредио га са српским, о тешком прилагођавању на климу, лаком на људе, великим фудбалерима попут Веса Брауна и Димитра Бербатова с којима је сарађивао, али свега тога не би било да јак утисак на њега није оставио Рене Меленстин.

Холандски стручњак га је позвао и питао га да дође у Керала Бластерсе...

"Прошло лето сам био слободан када ми је истекао уговор у Аустрији. Имао сам неке понуде, али то је све било несигурно... Керала се јавила у једном тренутку, деловали су озбиљно и конкретно, одмах су поставили услове и позвао ме је тренер Рене Меленстин. Велики стручњак, био је помоћник и Сер Алексу Фергусону у Манчестер јунајтеду, и кад ми је испричао да му се свиђам, да мисли да могу да напредујем - одлучио сам да због њега и добрих услова прихватим тај позив", казао нам је Лакић-Пешић.

Индијска Суперлига постоји тек од 2013. године (паралелно се игра и И-Лига) и тек ју је недавно признала Фудбалска федерација Азије (АФЦ). По формату је најсличнија МЛС лиги пошто у њој нема промоције и испадања у нижи ранг, него има десет клубова (раније 8) који се такмиче за један од два трофеја првака државе...

Многи велики фудбалери попут Николаса Анелке, Флорана Малуде, Давида Трезегеа или Алекса Дел Пјера су отишли тамо да "заврше каријеру", али пред Лакић-Пешићем још је много година.

Овај штопер који је у Србији играо за Доњи Срем и Раднички у иностранству је наступао тек за аустријски Капфенбергер пре него што је стигао у велики град на југозападу Индије и придружио се Бербатову и Брауну који броје ситно до пензије.

"Јесте, али највише је Меленстин утицао на мене. Велико име, водио је и Фулам и Анжи, и кад ти он каже да види у теби потенцијал, да можемо заједно да напредујемо и идемо даље, мени се то веома допало и помислио сам што да не. Услови су феноменални, као мало где у Европи!".

Индија је специфична земља и није лако прилагодити се...

"Много мање сам очекивао и зато сам се пријатно изненадио. Мислим да ми овде немамо појма како ствари тамо функционишу и да они јако напредују као земља. У фудбалу улажу много новца, све је то лепо организовано. Наравно, имају ту неке ствари које нису добре, међутим у круговима у којима сам се ја кретао - ништа нисам видео да би ме разочарало, згрозило, видео сам само лепе ствари", казао нам је Немања који је у Србији десетак дана пре повратка за Суперкуп.

"Не могу да кажем да сам имао предрасуде, али сам чуо више лоших ствари него добрих. То је други свет, Азија је други свет у односу на нас, али Индија тек...".

Открива и шта га је највише изненадило у Индији.

"Највише су ме изненадили људи јер су најнормалнији. Нема неке претеране разлике између њих и нас у Европи - чак бих могао да кажем да су много пријатнији, топлији и љубазнији...", казао нам је Немања и додао: "Такође, организација и инфраструктура у фудбалу и како је све то медијски покривено, баш је све на високом нивоу".

На временску зону (4,5 сата унапред) се навикао веома брзо, али муку је мучио са потпуно другачијом климом у односу на Србију, Европу уопште.

"Чак, не могу рећи ни да је то нека висока температура - то је углавном око 35 степени Целзијуса, али је влажност ваздуха огромна. На утакмицама и тренинзима сам губио по три-четири килограма због течности. Ми странци смо се много мучили, ја можда и највише, то је трајало месец дана и онда сам се полако привикао", испричао нам је Лакић-Пешић.

О ИНДИЈСКОМ ФУДБАЛУ ИЗБЛИЗА: "ЛУДИ НАВИЈАЧИ" И ГДЕ ЈЕ У ОДНОСУ НА СРБИЈУ...

Фудбалска репрезентација Индије није ни међу сто најбољих на ФИФА ранг листи, али чини се да у овој земљи имају дугорочан план како би постали - ако не утицајни - онда бар добри у овом спорту који све више привлачи тамошње становништво.

Популарна је Премијер лига Енглеске, а иако њихових репрезентативаца нема на Мундијалу - Индијци су међу нацијама које су купиле највише улазница за СП у Русији.

Више него рецимо Французи...

"Скоро сам прочитао негде 'то је огромна земља која је дуго спавала и почела да се буди'. То је прави опис њих, буде се у свим сферама", казао нам је Лакић-Пешић.

"Мислим да ће фудбал сваке године бити све бољи и квалитетнији и да ће долазити све бољи играчи. Прочуло се за Индију и чујем да је много играча из Европе заинтересовано. Доводе велике звезде, ми смо имали двојицу из Манчестер јунајтеда, а кад људи чују да су они дошли тамо - то је добра промоција и фудбала и лиге. Сад је квалитет много виши него што се чини на ТВ-у или са стране".

Где је њихов фудбал у односу на европски ниво?

"Тактички још увек заостају, технички су и даље далеко у односу на Европу, али остало је доста захтевно. Много се трчи, није нимало наивна лига...", прича нам Немања.

А у односу на Србију?

"Инфраструктура - не можемо да им приђемо. Сви стадиони су сјајни... Нису нови, имају два нова у Калкути и Њу Делхију, али - ово причам с утакмица - они то направе да буде спектакл! У медијском смислу и уопште организационом, много је реклама... Имамо шведски сто у свлачионици, то нема нигде у Србији, ту су интервјуи пре и после утакмица, па награде за најбољег играча, за најбољи пас и још четири-пет награда. Играч утакмице добије 50 хиљада рупија, 25 хиљада најбољи пас, па онда награда за највећи потенцијал. Свака награда има спонзора, невероватни су".

ОЧИСТИЛИ СУ ЦЕО СТАДИОН!

"Ја овде нисам играо на лошем терену, трава је феноменална, све скоцкано... Играли смо једну утакмицу у гостима где је била је киша и било је мало проблема с травом, а онда је на полувремену изашло 200 људи да то среди! Организовани су, темељни и вредни... Играли смо такође један меч у Кочију и скупило се не знам колико навијача и очистили су цео стадион. А кад сам долазио чуо сам те прљаво је, те смрди, али је то нисам доживео. Верујем да има и тога, али ето ја нисам видео", казао нам је Немања Лакић-Пешић.

Немања је и сам био добитник награде за играча меча.

У првом колу, одмах по доласку у индијску Суперлигу, у којој је једини српски фудбалер (Ранко Поповић је тренер Пун ситија), био је награђен и медији су га прозвали "Сербинатор". То на њега није на њега оставило утисак као сам догађај - каже "као отварање ОИ".



"Та утакмица је била спектакл. Наш клуб и Колката су прошле године били финалисти и онда су они, случајно или намерно, одлучили да баш ми играмо на отварању лиге. Ја сам се осећао као на отварању Олимпијских игара, ту је било музике, светла и њихови познати певачи, буквално као у Супербоулу", препричао нам је он доживљаје из дербија који је завршен 0:0.

У фудбалу - у најужем смислу - ипак заостају за српском Суперлигом.

"Хм, квалитетнија је наша лига. Тактички и технички, поготово тактички нису тај ниво, док друго код нас и не можеш да видиш због терена".

Крикет је и даље спорт број један у Индији и то тешко да ће се променити.

"Они су луди за њиме... И моји саиграчи који се баве фудбалом ништа више не чују кад виде крикет на ТВ-у", уз осмех каже Немања који је више пута од саиграча тражио да га упознају с тим спортом, али није успео до краја да га разуме.

"Некада утакмице играју по три дана, с прекидима наравно, невероватни су!"



Један од власника Керала Бластерса је и један од највећих крикеташа свих времена Сачин Тендулкар констатујемо у разговору с Лакић-Пешићем, али нас он одмах исправља.

"Њима то није један од најбољих, он је њима БОГ. Светиња! Често је на утакмицама, прати фудбал, али не могу да вам представим како они њега гледају. Као што је Меси рецимо у фудбалу... Ипак, у Кочију, граду у ком ми живимо, не постоји крикет клуб, имају само фудбал. Ту су за фудбалом навијачи потпуно полудели".

Капацитет стадиона за фудбалске утакмице је 40.000 хиљада, пошто је ФИФА одлучила да га смањи због првенства за играче до 17 година, и углавном је испуњен до последњег места препричава нам он доживљаје о навијачима који имају свој "жути зид" попут Дортмунда.

Манђапада!

"То се жути цео стадион, сви дођу у жутим дресовима, баш добро навијају. Сигурно су најбољи у лиги што се тиче навијања, навијачи осталих клубова и не тако. Ови чак долазе и на гостовања, као навијачи Црвене звезде рецимо...", казао нам је Немања.

О БЕРБАТОВУ, ВЕСУ БРАУНУ, ВИДИЋУ...

На гостовања се путује авионом, најдаље је далеко три и по сата, па су због тога трошкови огромни. Немања Лакић-Пешић нам прича да су Индијци спремни да улажу много, па су тако на припреме ишли у шпанску Марбељу...

Сезона траје кратко, од новембра до практично априла, а Керала је регуларни део такмичења завршила као шестопласирана уз 11 мечева на којима је наступио српски фудбалер.

"Искрено нисам задовољан својом сезоном. Код Ренеа Меленстина сам играо сваки меч, сви су били презадовољни, али кад је дошао Дејвид Џејмс ставио ме је на клупу. Једном почнем меч, па седим на клупи, па уђем - мало ме је 'шетао'. То ми је мало покварило утисак, али задовољан сам - што је до мене одрадио сам како треба", испричао нам је високи штопер који је по доласку у Индију потписао уговор на чак три сезоне и чврсто верује да ће више шанси добијати наредне године.

Ако вам је име Дејвид Џејмс зазвучало познато, да били сте у праву. Некадашњи чувар мреже Ливерпула, Манчестер ситија и Портсмута "скрасио" се у Индији где је у Керали прво био тренер-играч, а после отказа Меленстину и самостално је преузео ову екипу.

"Имамо скроз коректан однос. Нисмо имали неке расправе, није показао да ме нешто не воли, али ето... Почињао сам пар пута и код њега, али очигледно је имао неке друге замисли. Најавио ми је да наредне сезоне планира да играм".

Димитар Бербатов није био ни изблиза тако благ према Џејмсу.

Бугарски нападач осуо је паљбу по енглеском тренеру по завршетку сезоне назвавши га "најгорим wаннабе тренером икада". Бербатов је на Инстаграму написао да је од њега добио и најгори тактички савет икада - испуцај лопту ка нападачу и чекајте шта ће он да уради.

"Ха-ха, видео сам... Бербатов је такав лик. Тек пред крај сезоне се он опустио, био је затворен са свима на почетку. Ваљда је таква особа, није баш отворен и причљив. Чак ни са Весом Брауном, с којим је играо пре у Манчестер јунајтеду, ни са њим се није много дружио. На крају смо тек доста причали о његовој каријери, може доста да се научи од таквих људи...", испричао је Лакић-Пешић.

Више је ипак научио од свог партнера у одбрани Веса Брауна.

"После људи, он је друга ствар која ме је највише одушевила и изненадила у Индији. То је таква особа... Звезда, а тако се скромно понаша и у сваком тренутку је ту да помогне и да дође да поприча. Сви од странаца су имали моменте кризе кад ти фали породица и земља, а он тачно осети тај тренутак и поприча с тобом и олакша ти. Као особа је сјајан, а као играч... С 39 година је одиграо сјајно".

Наставља у даху Немања...

"Мене је некад било срамота колико је скроман. Највише сам научио о људским особинама од њега, кад једна таква особа уме толико понизно и скромно да се понаша са свима, онда ти не преостаје ништа друго него да се запиташ и да помислиш 'морам и ја још бољи да будем'".

Тема се сама намеће - његов имењак Немања Видић. Вес Браун и он су заједно играли дуго у Манчестер јунајтеду, а за њега има само речи хвале.

"За Видића сам почео да га испитујем кад смо се мало боље упознали. Рекао ми је да је супер момак, али да су на тренинзима СВИ бежали од њега. Тукао је страшно! Посебно млађи и нови, кад дођу подигнутог носа, Видић одмах крене да их 'лема' да сви беже од њега. Одмах се зна ко је газда!"

Немања се већ за неколико дана враћа у Индију где га очекује Суперкуп (дуели с тимовима из И-Лиге), а када се то заврши - следи пауза до септембра када почињу припреме.

Наводи нам они још увек траже прави систем такмичења и да ће већ од наредне сезоне формат бити нешто другачији, Суперкуп ће се играти у ванредном термину средином недеље, док ће бити и пауза у децембру и јануару због Азијског купа...

"Нисам се заситио! Имам уговор и док год га имам - тамо сам!", закључио је Немања Лакић-Пешић на крају разговора за МОНДО.

СТРАНЦИ - ИМА ПОЗНАТИХ...

Сваки од десет клубова у Индији има по осморицу странаца, пошто је претходно било доyвољено 11, док у једном тренутку на терену могу да буду петорица. У односу на неке претходне сезоне, ове године није било много познатих имена. У Атлетико Колкати игра Роби Кин који је тренре-игра, као и Рајан Тејлор (еx Њукасл). Најпознатији су свакако саиграчи Лакић-Пешића, Бербатов и Вес Браун, док су ту још Калу Уче (еx Алмерија, сада Делхи Дајнамос), Рене Михалич (некадашња звезда Фоотбалл Манагера, сада играч Ченајина), Ачиле Емана (еx Бетис, сада Мумбај), Мику (еx Хетафе, сада Бенгалуру) и тако даље...

Извор: мондо.рс