Неуређеност БиХ тјера инвеститоре

БиХ има велики потенцијал у производњи електричне енергије путем биогасних постројења, али неуређено питање подстицаја тјера инвеститоре и не дозвољава овој области да се развија, тако да је у погону тек један такав објекат, и то у Шамцу.

Босна и Херцеговина 12.03.2018 | 08:53 Сировина за биогасне електране налази се у стајњацима по фармама широм земље, за које пољопривредници углавном немају адекватно рјешење. Проблем је посебно изражен код перадара, који, за разлику од осталих, немају парцеле гдје би се тај отпад искористио као ђубриво за поспјешивање усјева, јер животиње хране концентратима.

Иако су у питању милиони тона отпада, мало који објекат у БиХ може сам да произведе довољно сировине за рад једне биогасне електране, па је оснивање енергетских заједница нешто што се очекује у будућности. Профит би се, према неким приједлозима, дијелио на основу удјела у биомаси.

Фахрудин Кулић, стручњак који ради за УСАИД-ов пројекат инвестирања у сектор енергије, каже како систем подстицаја мора бити промијењен да би таква инвестиција била атрактивна за пољопривреднике.

Садашња ситуација је таква да Република Српска има мале, а Федерација БиХ уопште нема одређене квоте за гарантовани откуп енергије из електрана на биогас, што је главна кочница за ову енергију која долази из обновљивих извора. Различит је и период гарантованог откупа па у Републици Српској он износи 15 година, а у Федерацији БиХ 12 година, с тим да не постоје подстицаји за когенерацију (поступак истовремене производње електричне и корисне топлинске енергије).

“Ми смо ишли много пута и разговарали са надлежнима да се уведе квота за електране на биогас, тачније да се одреди која количина електричне енергије ће се откупљивати подстицајним цијенама, али се то није догодило. Један од разлога је, како нам је речено, да нема интересовања пољопривредника. Тако надлежни кажу како нема интереса инвеститора, а инвеститори да нема загарантованих квота. Надамо се да ће се то прекинути”, истакао је Кулић.

УСАИД БиХ потенцијалним инвеститорима нуди помоћ у припреми пројекта, анализу исплативости и предстудије изводљивости.

И сами смо покушали да из Федералног министарства енергије, рударства и индустрије сазнамо када ће коначно одредити квоте, али на наша питања нико није седмицама одговорио.

Ових проблема свјестан је и Сејфудин Хоџић, директор на фарми “Извор блага” у Зворнику, капацитета од 60.000 пилића.

Ипак, како додаје, проблем са ђубретом и отпадом је већи па сви перадари у земљи имају интерес да се он ријеши.

“Ми немамо претварање отпада у енергију, што би било много значајније него да се сналазимо од турнуса до турнуса шта ћемо урадити с отпадом. Питање је како увезати довољно фарми да би се створила количина која би оправдала изградњу једног биогасног постројења. Питање је и када се произведе енергија, коме и како је продати. Битно је успоставити јединствен систем у БиХ како би имало смисла улагати у оваква постројења и како би инвеститори имали сигурност да то могу продати”, рекао нам је Хоџић.

Са друге стране, Пињо Месуд, предсједник Управног одбора Удружења перадара Федерације БиХ, сумња да ће се овај проблем ријешити у будућности, јер су фарме разуђене.

“У 80 одсто случајева то су мале фарме од 10.000 до 30.000 бројлера. Већу концентрацију имамо једино на подручју Високог и та технологија би се могла примијенити само на тим фармама”, каже Пињо и додаје како се вриједност инвестиције креће око пет милиона марака.

Дамир Софтић, директор финалне производње у фирми “Мади” из Тешња, иначе лидеру у производњи пилећег меса и производа од пилећег меса, каже како је то врло велико почетно финансијско улагање, тако да они траже неко друго рјешење.

“У овом моменту за нас организаторе производње овакав пројекат, нажалост, није реалан. Имамо преко 130 коопераната и њима је ово највећи терет. У тову пилића они користе готове смјесе и немају обрадивих површина на које би могли смјештати овај отпад, тако да би они имали највеће бенефите”, истакао је Софтић.

Абдулах Имамовић из Одсјека за ветеринарство у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде ЗДК ипак се нада како би ова прича могла да заживи.

“Свима који се упуштају у ризик ових пројеката треба омогућити да се тај ризик смањи, да се њихова храброст награди, а да се оправда њихово улагање. Самим тим, они који не посједују храброст и неће да уђу у ризик, морају анимални отпад дати на располагање овима који су ступили у ризик”, предложио је Имамовић.

Извор: НН