“Хрвати су главни проблем региона“

У Словенији не престају критике на рачун Жан-Клода Јункера због његове оцјене да је словеначко-хрватски гранични спор лош примјер за државе западног Балкана на путу у ЕУ и да ће се убудуће од држава с тог простора тражити да оне ријеше своје граничне спорове прије него што постану пуноправним чланицама.

Регион 19.02.2018 | 15:11 "Инсистирати на претходном рјешењу граничних питања, што је Јункер поновио и на безбједносној конференцији у Минхену, на први поглед се чини разумним приступом, али у балканској пракси онима који се сада не држе договора даје још више могућности за уцјењивање", наводи у понедјељак у главном коментару љубљанско "Дело".

Лист додаје да је главни проблем у региону у том смислу Хрватска која, како спомиње, има спорове с више држава бивше СФРЈ, укључујући и Словенију.

"Хрватска не признаје пресуду арбитражног суда иако је у приступним преговорима за чланство то обећала, потписавши са Словенијом арбитражни споразум. Баш зато није тачна Јункерова тврдња да се Хрватска и Словенија не могу договорити како да спроведу арбитражну одлуку", наводи водећи словеначки лист који сматра да нова стратегија Комисија о условљавању чланства претходним рјешењем билатералних проблема може у региону изазвати нестабилност, а то је, како додаје, управо супротно од онога што жели Јункер.

"Инсистирање да државе западног Балкана среде своје пограничне спорове прије придруживања носи са собом управо оно што Јункер и Комисија не желе, а то је увоз нестабилности из региона у цијелу ЕУ", наводи "Дело".

Уколико пак Комисија на Балкан жели извозити стабилност, онда би са своје стране требала уложити све своје напоре да Хрватска, која има неријешене спорове и са Србијом, БиХ и Црном Гором, арбитражну пресуду о граници са Словенијом и проведе, тврди словеначки лист.

У супротном, наводи "Дело", Јункер би могао да доживи да на Балкану опет дође до конфликата као у 90-им годинама прошлог вијека, тврди лист, те у коментару закључује да је "у Пиранском заливу, али и другдје, на ваги владавина права у Европској унији".

Односима Хрватске и Словеније у свјетлу недавне посјете Загребу српског предсједника Александра Вучића бави се, у анализи које је у недјељу објавило "Дело", и бивши словеначки амбасадор у Загребу Војко Волф, за кога се наводи да је дипломата, али и "одличан познавалац" стања на Балкану.

Волк наводи да су традиционално главни проблем стабилности региона односи Хрватске и Србије те да нестабилност у садашњој ситуацији значе и покушаји Русије и САД-а да од Србије, односно Хрватске направе "регионалне лидере", што се одражава у њиховој политици на плану одбране и у енергетској политици.

"Руси нуде војне авионе и енергетске инвестиције како би Србију учиниле лидером, а исто с Хрватском чине Американци. Земље Западног Балкана морају ријешити своје граничне спорове прије него уђу у ЕУ", рекао је Волф разговору за "Дело", додавши да би, умјесто у "нове подјеле", међународна заједница која жели да стабилизује Балкан требала инвестирати у економије и инфраструктурно повезивање.

По његовим ријечима на Балкану би требало инвестирати у привредну сарадњу, путеве и жељезнице, како би се односи Хрватске и Србије поправили јер без њих, како наводи, не може бити "ни трајне стабилности, а вјероватно ни ширење ЕУ на Балкан", што је потенцијално пријетња стабилости Словенији географски блиске регије.

"Људи на Балкану требају се повезати барем онолико колико су били повезани већ у Југославији. Једини пут који Србију и Хрватску води у будућност је успостава минималног политичког повјерења, ако треба и помоћу међународне заједнице", тврди Волк.

Покушавајући створити "лидере" на Балкану дио међународне заједнице гријеши, заборављајући да су двије Југославије пропале због Срба и Хрвата, сматра Волк. Опсједнутост лидерством је вјечити парадокс на Балкану, при чему неки данас заборављају на историјска искуства двије пропале Југославије, наводи словеначки дипломата.

"Имамо искуство двију пропалих Југославија, а то је лекција о томе гдје је завршио бој за лидерство и превласт између Хрвата и Срба. То су ривалство и мимо своје жеље морали подносити сви остали народи Југославије. Унаточ томе, примјећујемо да на ту карту играју многи који у регију долазе извана, тражећи прилике за своје послове у Хрватској и Србији", наводи Волк.

Извор: Агенције