Бх.кочница за јединствену ЕУ

У Вашингтону је помно анализирана Стратегија ЕУ о западном Балкану, а саговорници Дојче велеа указују да смањени ангажман САД у региону не значи губитак интересовања те да Брисел и Бијела кућа на Балкану имају исти интерес.

Регион 16.02.2018 | 13:41 „Једини начин да транзиција на Балкану буде успјешна је да Европа и Америка стану раме уз раме у томе“, каже за ДW Џонатан Кац, виши савјетник Њемачког маршаловог фонда у Вашингтону.

Значајно је да се и данас, скоро три деценије од пада Берлинског зида и слома комунизма, говори о „транзицији“.

Али, америчка позиција према Балкану постаје занимљива у свјетлу актуелних догађаја - преузимања администрације од Доналда Трампа те представљања стратегије ЕУ за западни Балкан.

Кац каже да ангажман САД није (више) на оном нивоу који би осигурао да Американци буду прави партнер Европској унији како би земље тог региона прошле транзицију у правом смјеру.

Али једино заједно, сматра овај саговорник, САД и ЕУ могу да се супротставе „руској пропаганди“ и мјешању у европске послове, укључујући и изборе, али и све већем економском присуству Русије посебно у енергетском сектору западног Балкана.

„У исто вријеме, приступни процес ЕУ је веома технички и бирократски, па је зато много ефектнији подстицај за напредак када се он комбинује с пуном подршком Сједињених Држава“, каже за ДW Сара Беденбоу из Атлантског савјета, једна од троје аутора студије о новој америчкој стратегији на Балкану.

У свјетлу нове, европске стратегије за западни Балкан, објављене прошле седмице, амерички посматрачи наводе да је потребно направити видљив корак напред.

Јер, како кажу, вријеме више није савезник свих балканских претендената на ЕУ: код неких се осјећа замор, а другдје је све више присутан евроскептицизам, пише ДW.

„Једна од чешћих задршки, које чујемо кроз притужбе из региона, је недостатак јасне перспективе у вези са временским роковима, па то отежава остајање земаља на курсу реформи и политичких напора у приступном процесу“, каже Беденбоу. Зато је, сматра, важно имати „акциони план с роковима“.

Американци сматрају да ће „кључни моменат“ сљедећих мјесеци бити самит земаља западног Балкана у Бугарској, први на којем ће од састанка у Солуну 2003. године учествовати све чланице ЕУ.

„Кад говорим с европским званичницима, они отворено истичу да желе не само амерички ангажман, већ и америчко лидерство на Балкану“, додаје Џонатан Кац.

Али истиче да се због позиције предсједника Доналда Трампа према Русији „ствара конфузија, а то може послати погрешан сигнал за земље које су под утицајем руске (пропагандне) агресије“.

Познаваоци прилика у Вашингтону тврде да Трамп није директно укључен у креирање америчке политике према Балкану. Охрабрујуће је, кажу, то што се предсједник „окружио одличним људима“ који добро познају тај дио југоисточне Европе.

Постоји, међутим, и Гордијев чвор који може успорити Европу у томе да буде „цијела и слободна“ (Wхоле анд Фрее) - како је 1989. у Мајнцу, у тада још подијељеној Њемачкој, визију континента представио тадашњи амерички предсједник Џорџ Буш Старији.

Тај Гордијев чвор у Вашингтону и данас лоцирају у Босни и Херцеговини.

Одмах након објављивања европске стратегије за западни Балкан, у Сарајеву се огласио представник ЕУ Ларс Гунар Вигемарк, наводећи да БиХ, у неко доба, неће моћи даље према Европској унији ако се Дејтонски устав не прилагоди стандардима ЕУ.

У Вашингтону пак подсјећају да за промјену Дејтона нема чаробног штапића, знајући колико је тешко доћи до унутрашњег и међународног консензуса по том питању.

„Они који су око стварања Дејтона били највише инволвирани, мораће да изнађу адекватну формулу за те реформе“, каже Кац и додаје да је очигледно да је ситуација око БиХ и даље пуна изазова, али јасно је да ниједна земља не смије бити остављена по страни у процесу прикључења ЕУ.“

Очито је, слажу се и други, да без обзира колико Црна Гора и Србија за сад предњачиле ка чланству у ЕУ, напредак региона неће бити комплетан без БиХ, а онда и Косова.

„САД треба да покажу више политичког и дипломатског напора да би се ријешио тешки изазов који спречава напредовање и вуче БиХ уназад“, додаје Кац.

(ДW, Тањуг)