Саопштио: БиХ је постигла договор

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић гостујући у јутарњем програму Н1 телевизије је ексклузивно саопшто да је БиХ постигла договор са Бразилом о приступању БиХ Свјетског трговинској организацији.

Босна и Херцеговина 12.02.2018 | 11:15 Боравили сте у Женеви због завршних преговора о приступању БиХ Свјетској трговинској организацији, рекли сте да смо близу чланства, колико близу?

"На један смо корак. У петак смо постигли још један успјех и завршили смо преговоре и са Бразилом. То први пут данас саопштавамо. Преостало је да преговарамо са Русијом и она је посљедња у овим билетералним преговорима. Седмица иза нас је била успјешна. Сада сам још више убјеђен да ћемо до краја године постати пуноправна чланица", рекао је Шаровић за Н1.

Босни и Херцеговини као препрека остају још преговори са Русијом, са којом смо завршили пола посла, шта је остало?

"Са Русијом ћемо преговарати о двије ствари. Једна се тиче бх. правила горива веће квалитете. Русија тражи да БиХ има прописе као друге земље о означавању горива веће квалитете на пумпама. Тога код нас није било раније. Они желе да купци могу бирати на бензинским пумпама и да се  јасно означи гориво веће квалитете. Преговарамо и приступу тржишту Руске федерације. Њихов интерес су пољипривредни производи и желе лакши приступ на тржиште БиХ", изјавио је Шаровић.

Шаровић је казао да је у Женеви било близу 60 амбасадора, представника WТО-а, ЕУ, САД-а, Кине, земаља Арапског свијета, наших сусједа и да је БиХ за пријем у WТО добила подршку водећих сила.

"Бенефити ће се осјећати годинама јер није свеједно бити чланица WТО. Имаћемо приступ тржиштима којима до сада нисмо имали приступа. Биће ово узбудљиво вријеме у којем ћемо учестовати и преговарати. Мислим да тај процес чврсто и стабилно водимо напријед и да ћемо га довести до краја", додао је Шаровић.

Колики је значај Стратегије руралног развоја БиХ, колико су то бољи дани за пољопривреду и рурални сектор у БиХ, шта омогућава повлачење средстава из предприступних фондова?

"То је један од најзначајиних докумената које смо усвојили у посљедњих неколико година. Не служи нам само да узмемо неки новац из предприступних фондова, она је битна за цијелу земљу јер износимо своје планове у области пољопривреде, прехане и руралног развоја."

Министар Шаровић сматра да БиХ са Стратегијом руралног развоја касни 10 година.

"Ми смо били упорни и резултирало је усвајањем стратегије. Нисмо ни свјесни колико је то важно да смо прескочили и ту степеницу. То ће се вратити пољопривредницима. Али не одмах јер гријеше они који мисле да ће потећи новац одмах. То долази с годинама. Ако будемо знали искористити европске фондове, ако дамо квалитетне пројекте и ријешимо административна питања, било би фантастично и све ће се вратити пољопривредницима и фармерима", казао је Шаровић.

Он истиче да су наши сусједи, Хрватска и Србија, гиганти у аграру.

"Дијеле стотине милиона, имају различите пројекте, док смо ми у неком ћошку. Чудим се како се задовољавамо са тако мало и немамо мудрости да радимо како раде други. Пољопривреда у БиХ се не може заснивати на мизерним подстицајима", сматра гост Новог дана.

Министар спољне трговине и економских односа БиХ се дотакао и акциза. Он је изразио наду да неће доћи до акциза на струју, јер би то, каже, био нови намет за грађане БиХ.

Изјавили сте да сте увјерени да БиХ у овој години може да оствари извоз од 7.000 до 8.000 тона меса. Да ли је то реалан капацитет и добар капацитет? Кажете да извоз меса у Турску прошле године није био смањен зато што је Турска ставила "рампу", него због неспособности извозника из БиХ да остваре потребне резултате - како извозници да постижу боље резултате?

"Инсистирао сам у Турској да БиХ добије више извозника од једног и они су то уважили, па смо добили још једног. Но каснило се с испорукама и то је основни разлог. Ми имамо актуелних уговора преко 5.000 тона. Када испунимо ову квоту, Турска ће нам обезбједити нових 5.000 тона. Турска није проблем јер је све до нас. Фармери очекују откуп живе стоке, но на извозницима је да ријеше своје техничке проблеме. Имамо извоз и друге земље, у неким трећим тржиштима јер још увијек не можемо извозити на тржиште ЕУ. Мислим да на овај начин спашавамо пољопривредни сектор, посебно месну индустрију. Да нема извоза овај сектор би уништио узвоз из земаља ЕУ, посебно из Пољске", мишљења је Шаровић.

Недостаје берза електричне енергије, на шта сте мислили?

"То је нешто што слиједи. По потенцијалу смо лидер у енергетском сектору у овом дијелу Европе. Да немамо застоја у имплементацији 3. Енергетског пакета, да имамо мало више способности и да се договарамо унутар БиХ - били би земља број 1. Ми би диктирали неке услове у Енергетској заједници. Али ми каснимо за другима и питање које ће када тада доћи је берза електричне енергије. На нама је да се опредијелимо хоћемо ли имати властиту берзу или да заједно с другима правимо берзу или да се прикључимо некој. Преговарамо с Мађарском, која је једна од најразвијенијих, али и нашим сусједима у Хрватској и Србији", одговорио је Шаровић.

Извор: Н1.инфо