Нишлија избјегао смрт, изгубио руку, али остао у фудбалу!

Љубав према фудбалу помогла је једном Нишлији да преброди велику трагедију, када је изгубио део леве руке.

Фудбал 09.02.2018 | 18:00 Љубомир Моравац, 21-годишњак из Србије, био је талентовани голман и играч словеначког Марибора – предвиђана му је светла будућност, али су снови распршени 2016. године у тешкој саобраћајној несрећи.

Моравац је учествовао у удесу у којем су двојица његових саиграча изгубили животе, док је њему ампутирана подлактица на левој руци.

Три дана је био у коми, када се пробудио, сазнао је да је остао без дела тела, али без пријатеља са којима је путовао и тренирао. Према сопственом признању, било му је веома тешко и емотивно је био сломљен, али га је страст према најважнијој споредној ствари на свету одржала и помогла му да се опорави.

Сада се обучава да буде фудбалски судија и ужива у животу.

Љубомир потиче из фудбалске породице и почео је да тренира са пет година – отац и стриц су бивши фудбалери, док је његов брат Ранко, такође члан Марибора и некадашњи јуниорски репрезентативац Србије.

"Фудбал је увек био присутан у мом животу", почео је причу за магазине "ФоурФоурТwо".

Угледајући се на стица који је био голман, популарно Љубо је стао међу стативе и показао велики таленат – са оцем, који је фудбалски скаут, отишао је у Марибор где је његов брат већ имао професионални уговор. У сезони 2014/2015 био је члан генерације која је играла омладинску Лигу шампиона, противници суи м били Челси, лисабонски Спортинг и Шалке 04 и био је на корак од великог сна – да постане голман.

"Када сам завршио средњу школу, одлучио сам да се поптуно концентришем на фудбал. Посветио сам своје време фудбалу и покушао да од тога живим. То ми је била највећа жеља".

Међутим, 2. августа се његов живот потпуно преокренуо.

"Пробудио сам се, доручковао и спремио се за тренинг. У свлачионици смо се сви шалили, све је било позитивно и нормално. Један обичан дан…"

Враћајући се са тренинга, кола у којима је био Моравац са саиграчима Зораном Баљком, Дамјаном Марјановићем и Жигом Липушчеком, ударила су при великој брзини у семафор. Марјановић је био за воланом и изгубио је контролу услед велике брзине (траг кочења био дужи од 70 метара), и Баљак и он су изгубили животе на лицу места.

Љубомир је од силине ударца испао из кола, неколико дана се борио за живот, али су лекари због тежине повреда, морали да му ампутирају део руке.

"Било ми је потребно време да се навикнем на нови живот. Није толико тешко колико људи мисле. Једноставно само морате да будете довољно јаки", остао је оптимистичан.

"Рекао сам себи да је дуг живот преда мном и да имам прилику да нешто створим".

Звезда водиља на дугом путу опоравка управо је био фудбал јер није желео да себе види као некога ко одустаје.

"Фудбал ми је дао одређени ментални приступ. Био сам спортиста који је увек желео да се доказује", истакао је наводећи да је имао снажну вољу да победи у најважнијој утакмици у животу.

После одређеног периода сумње, чврсто је одлучио да жели да остане у фудбалу, па су му људи из Марибора предложили да крене на обуку за фудбалског судију. Нови путеви су се отворили пред Моравцем. У последњих неколико месеци је стицао важно искуство и уживао делећи правду на утакмицама млађих категорија.

"Ако живите за фудбал, фудбал ће вам помоћи у сваком тренутку. После несреће нисам видео начин да наставим са спортом. Мислио сам да је то крај моје каријере, али сам пронашао пут да се вратим. Ово је ново време за мене, нисам више играч, сада сам судија и намеравам да наставим тако".

Сада зна да за њега не постоје непремостиве препреке.

"Желим да искусим што више и постигнем у свом животу колико год је могуће. Способан сам да успем, преживео сам несрећу и то је привилегија која вас тера да размишљате позитивно. Верујем да сви могу да буду део фудбала, није битно ко сте. Изгубио сам руку, али сам и даље део фудбала. Верујем да је фудбал отворен за свакога", закључио је Моравац.

"Марибор ми је као друга породица"

Љубомиру су срушени снови тог кобног дана, али словеначки гигант није дозволио да то буде крај његовог фудбалског пута.

"Клуб ми је као друга породица. Увек су били уз мене и покушавали да пронађу начин да ми помогну. Сви моји пријатељи су били ту и то је нешто непроцењиво", истакао је Моравац.

Извор: Б92