Зашто закидају сви на сиротињи?

Чекајући свог пријатеља испред ресторана старија госпођа је примијетила преко пута улице страца који продаје јаја. Прешла је улицу и пришла му…

Босна и Херцеговина 04.02.2018 | 10:10 Јесу ли то ваша домаћа јаја?

– Ова десно су од мојих кока, а ова друга су од двије жене што станују близу мене. Јутрос нису могле доћи, па сам им ја понио да продам.

– Онда добро, важно ми је само да су домаћа. А колико вам коштају?

– Па ето тридесет комада продајем за девет марака.

– Пуно ми је тридесет. Узела бих само десет, али ако ћете ми дати за двије и по марке.

– А добро, узмите колико вам треба. Свакако сте ми сефте јер ни једно од јутрос нисам продао.

Госпођа је узела својих десет комада јаја, и сва сретна што је спустила цијену претрчала улицу и с пријатељем ушла у ресторан. Након завршеног ручка конобар је донио рачун на износ од четрдесет и шест марака. Извадила је из новчаника педесет марака, насмјешила се конобару и рекла: “Задржите кусур.”

За конобара је то сасвим у реду јер је навикао да му се оставља.

Запитајмо се каква је то срећа и успјех, када од тих часних и поштених људи који се боре да преживе покушавамо узети и то мало, снижавањем цијене њиховог производа и рада.

Запитајмо се да ли смо остављањем бакшиша након скупих ручкова, племенити и великодушни. Или…

(дознајемо.цом)