Интервју - Савић: За неке је моја пречка у Лондону најљепши гол сезоне!

"Међутим, моја Мирка стално прича да Србија не би могла да живи од мене да сам погодио мрежу на Емирејтсу".

Фудбал 04.02.2018 | 23:00 Зашто баш он? Такав слоган био је доминантан у звездашкој јавности средином јуна када је обелодањено да се Вујадин Савић враћа у матични клуб.

Писали смо о томе раније: нико близак црвено-белима није веровао да ће онај момак великог фудбалског педигреа и варљиве форме из првог мандата представљати и главу и врат српског вицешампиона у европским биткама. Пратила га је прича о превеликом конзумирању друштвених мрежа и недоказаном квалитету. Посебно у тренутку када је играчки кадар Црвене звезде био подвргнут операцији на отвореном срцу.

"Искрено, нисам очекивао тај негативан одијум јавности. Не пратим коментаре, али када сам потписао и отпутовао на Златибор био сам сам у соби. Рекох, дај да погледам коментаре. Од хиљаду коментара, 990 је било врло негативно настројених према мени. Драго ми је што сам брзо успео да променим свест народа, да им докажем да нисам само син Душана Савића. То ми је највећи успех што сам остварио, наравно уз ове добре резултате. Знам и да се причало да сам Твитераш, али то датира из периода када сам био у Немачкој. Тамо сам имао много слободног времена", поручио је Вујадин Савић у разговору за МОЗЗАРТ Спорт.

Да ће бити човек од поверења свлачионице и Владана Милојевића могло се наслутити још у Павлодару. Тада је господарио ваздушним простором изнад Казахстана, а потом само надувавао форму као хелијумски балон. Утакмица против Арсенала представља можда и дефазивно савршенство, као и комплетан учинак Вујадина Савића у другом мандату у црвено-белом дресу.

"Има људи који су изненађени, али ја сам овако играо и у Шерифу. Само што људи, што је и логично, не прате молдавску лигу. Имао сам две феноменалне сезоне, од шест трофеја узели смо пет. Дао сам шест голова. Шериф је озбиљан клуб, имају 20 малих Вемблија и два велика стадиона. Уопште не сумњам у себе да могу да играм још боље. Дешаваће се и пропусти, али овај ниво на којем сам одиграо за мене не представља изненађење".

Међутим, не изненађење, него антологија светских размера. То би представљао погодак Вујадина Савића на Емирејтсу од којег су га делили центиметри.

"Та утакмица тамо против Арсенала је једна од најбољих у мојој каријери. Али када се узме у обзир величина противника и такмичења онда је можда и најбоља. Моја Мирка ми у шали каже да је можда боље што нисам погодио мрежу уместо пречке, јер од мене не би могло да се живи. И стварно не би могли људи да живе од мене. Узимајући у обзир историјску конотацију (смех прим.аут)".

Та пречка у Арсеналовом дому обележиће му каријеру. Данас је тај детаљ инспирација у Звездиној свлачионици.

"Када смо тренера Косановића питали који му је гол најлепши из ове полусезоне он је рекао - Вујдинова пречка у Лондону. Неки то доживљавају и као гол због очеве заоставштине. Драга ми је и та пречка. Неко је посматра као да сам постигао погодак".



ШТА МИ ЈЕ РЕКАО ЈОКАН?

Када је у раној фази каријере напустио Маракану - вероватно није имао перцепцију шта га чека тамо негде преко. Добро је почео у Бордоу, али...

"Нисам био довољно спреман да одговорим захевима у првој француској лиги. Играо сам врло солидно, дао сам гол чим сам дошао, два пута сам изабран у иделан тим француског првенства. То је велика част за неког од 20 година. Да сам остао тамо још годину или две, вероватно бих дуго играо тамо. Међутим, сада имам озбиљну сатисфакцију и велику срећу. Најбоља Звездина полусезона после 25 година у којој сам учествовао. Да се сада нисам вратио био бих тужан што нисам овде".

Лепо му се све нацртало у Дрездену. После Француске Цвајта му је пријала. И опет је мало фалило да се коцкице сложе.

"У Дрездену сам играо све утакмице до последња два месеца када сам оперисао скочни зглоб. Навијачи су ме обожавали, врло су френетични, уз Дортмундове најбољи у Немачкој. Желели су да потпишем дугорочан уговор. Баш леп период у мојој каријери. Међутим, Бордо није хтео да ме пусти, повредио сам се".

Могао је да дође, тачније да се врати на Маракану 2015. године. Мимо своје жеље био је принуђен на пробни рад у Вотфорду.

"Тада је требало да се вратим у Звезду. Није било до мене, нису се сложиле коцкице. Отишао сам тамо на пробу после шест месеци паузе. Задовољио сам. Када сам ушао у ритам екипа је почела да игра сјајно. Није било логично да Славиша Јокановић мења тим. Чак ми је објаснио да нисам ништа слабији од играча који су стандардни, али да нема сврхе да мења екипу која добија.  То је мени било разумљиво. Ушли смо у Премијер лигу. Да је он остао, вероватно бих остао и ја".

Како сам каже - фудбал је саткан од кајања. Сада му увек постављају питање о томе како би се развијала његова каријера да није напустио Звезду 2010. године.

"Не размишљам много о томе. Увек постоји једно кајање. Да сам остао, увек бих се питао зашто нисам отишао. Не желим да се враћам детаљно на тај период. Клуб је и тада веровао у мене, тада су били ту Лукић, Аџић, Василијевић. Имам супер однос са њима, стигла је у том тренутку понуда за играча који је на клупи. Тачније - мене".

МЕЊАО БИХ ПЕТ ТРОФЕЈА У ШЕРИФУ ЗА ЈЕДАН У ЗВЕЗДИ

Судар са ЦСКА је сувише близу, а и пролећни део сезоне да би размишљао о томе шта и како даље. Међутим, ова сезона ће му добрано ојачати ЦВ.

"Верујем да могу да играм на вишем нивоу, у некој јачој лиги. Међутим, овај клуб стварно извлачи од мене више од максимума. Када овде идеш главом на копачку - не размишљаш о последицама. У неком другом клубу бих можда застао и не бих ушао у дуел. Мада сам увек пожртвован. Моја енергија позитивно утиче на мене и целу екипу. Има још играча који играју срцем, мада се некада прегори у тој жељи".

Мало фудбалера и поред тога што се баве послом који воле могу да споје љубав, емоције, страст и професионализам. Баш у свим тим епитетима ужива снажни штопер у Црвеној звезди.

"Живим у овом тренутку. Овде сам, не планирам будућност. Имао сам и тешке тренутке у каријери. Сада живим за ту титулу. Када је узмем моћи ћу да играм растерећеније. Мој отац је дао један врло леп интервју. Рекао је да је мој највећи проблем био што сам физички био у иностранству, а мислима у Звезди. Он и моја мајка то најбоље знају. Много сам се пута свађао са њима. Долазио сам колима за Београд како бих уживо посматрао дерби. Ишао на фудбал, рукомет, кошарку, ватерполо. Затим играо уморан утакмице за клубове. Стварно ми је ово требало. Мењао бих пет трофеја у Шерифу за један у Звезди".

СМАТРАМ ДА МИ ЈЕ МЕСТО У А ТИМУ

Тренутно је далеко од А репрезентације Србије, али се не предаје...

"Лагао бих вас када бих рекао да се не надам. Био сам капитен свих млађих репрезентативних селекција, играо и за старије. Остала је још А репрезентација. Сматрам да заслужујем позив, али то је на људима из Савеза и селектору наравно".

Каже да неће мењати навике на пролеће. А једна од устаљених пракси Вујадина Савића је да испод Звездиног дреса носи мајицу једне од најутицајнијих група на северу.

"То су момци са којима идем на утакмице. Они су ми стварно добри другари. Имам две мајице које имају људи из те групе. Другар ми је то предложио пре меча са Флоријаном. Тад сам почео и после је користио у Европи, јер ми је била талија. Један од другара ми каже да сам ја њихов представник на терену", додаје Савић.

Извор: моззартспорт