Intervju - Savić: Za neke je moja prečka u Londonu najljepši gol sezone!

"Međutim, moja Mirka stalno priča da Srbija ne bi mogla da živi od mene da sam pogodio mrežu na Emirejtsu".

Fudbal 04.02.2018 | 23:00 Zašto baš on? Takav slogan bio je dominantan u zvezdaškoj javnosti sredinom juna kada je obelodanjeno da se Vujadin Savić vraća u matični klub.

Pisali smo o tome ranije: niko blizak crveno-belima nije verovao da će onaj momak velikog fudbalskog pedigrea i varljive forme iz prvog mandata predstavljati i glavu i vrat srpskog vicešampiona u evropskim bitkama. Pratila ga je priča o prevelikom konzumiranju društvenih mreža i nedokazanom kvalitetu. Posebno u trenutku kada je igrački kadar Crvene zvezde bio podvrgnut operaciji na otvorenom srcu.

"Iskreno, nisam očekivao taj negativan odijum javnosti. Ne pratim komentare, ali kada sam potpisao i otputovao na Zlatibor bio sam sam u sobi. Rekoh, daj da pogledam komentare. Od hiljadu komentara, 990 je bilo vrlo negativno nastrojenih prema meni. Drago mi je što sam brzo uspeo da promenim svest naroda, da im dokažem da nisam samo sin Dušana Savića. To mi je najveći uspeh što sam ostvario, naravno uz ove dobre rezultate. Znam i da se pričalo da sam Tviteraš, ali to datira iz perioda kada sam bio u Nemačkoj. Tamo sam imao mnogo slobodnog vremena", poručio je Vujadin Savić u razgovoru za MOZZART Sport.

Da će biti čovek od poverenja svlačionice i Vladana Milojevića moglo se naslutiti još u Pavlodaru. Tada je gospodario vazdušnim prostorom iznad Kazahstana, a potom samo naduvavao formu kao helijumski balon. Utakmica protiv Arsenala predstavlja možda i defazivno savršenstvo, kao i kompletan učinak Vujadina Savića u drugom mandatu u crveno-belom dresu.

"Ima ljudi koji su iznenađeni, ali ja sam ovako igrao i u Šerifu. Samo što ljudi, što je i logično, ne prate moldavsku ligu. Imao sam dve fenomenalne sezone, od šest trofeja uzeli smo pet. Dao sam šest golova. Šerif je ozbiljan klub, imaju 20 malih Vemblija i dva velika stadiona. Uopšte ne sumnjam u sebe da mogu da igram još bolje. Dešavaće se i propusti, ali ovaj nivo na kojem sam odigrao za mene ne predstavlja iznenađenje".

Međutim, ne iznenađenje, nego antologija svetskih razmera. To bi predstavljao pogodak Vujadina Savića na Emirejtsu od kojeg su ga delili centimetri.

"Ta utakmica tamo protiv Arsenala je jedna od najboljih u mojoj karijeri. Ali kada se uzme u obzir veličina protivnika i takmičenja onda je možda i najbolja. Moja Mirka mi u šali kaže da je možda bolje što nisam pogodio mrežu umesto prečke, jer od mene ne bi moglo da se živi. I stvarno ne bi mogli ljudi da žive od mene. Uzimajući u obzir istorijsku konotaciju (smeh prim.aut)".

Ta prečka u Arsenalovom domu obeležiće mu karijeru. Danas je taj detalj inspiracija u Zvezdinoj svlačionici.

"Kada smo trenera Kosanovića pitali koji mu je gol najlepši iz ove polusezone on je rekao - Vujdinova prečka u Londonu. Neki to doživljavaju i kao gol zbog očeve zaostavštine. Draga mi je i ta prečka. Neko je posmatra kao da sam postigao pogodak".



ŠTA MI JE REKAO JOKAN?

Kada je u ranoj fazi karijere napustio Marakanu - verovatno nije imao percepciju šta ga čeka tamo negde preko. Dobro je počeo u Bordou, ali...

"Nisam bio dovoljno spreman da odgovorim zahevima u prvoj francuskoj ligi. Igrao sam vrlo solidno, dao sam gol čim sam došao, dva puta sam izabran u idelan tim francuskog prvenstva. To je velika čast za nekog od 20 godina. Da sam ostao tamo još godinu ili dve, verovatno bih dugo igrao tamo. Međutim, sada imam ozbiljnu satisfakciju i veliku sreću. Najbolja Zvezdina polusezona posle 25 godina u kojoj sam učestvovao. Da se sada nisam vratio bio bih tužan što nisam ovde".

Lepo mu se sve nacrtalo u Drezdenu. Posle Francuske Cvajta mu je prijala. I opet je malo falilo da se kockice slože.

"U Drezdenu sam igrao sve utakmice do poslednja dva meseca kada sam operisao skočni zglob. Navijači su me obožavali, vrlo su frenetični, uz Dortmundove najbolji u Nemačkoj. Želeli su da potpišem dugoročan ugovor. Baš lep period u mojoj karijeri. Međutim, Bordo nije hteo da me pusti, povredio sam se".

Mogao je da dođe, tačnije da se vrati na Marakanu 2015. godine. Mimo svoje želje bio je prinuđen na probni rad u Votfordu.

"Tada je trebalo da se vratim u Zvezdu. Nije bilo do mene, nisu se složile kockice. Otišao sam tamo na probu posle šest meseci pauze. Zadovoljio sam. Kada sam ušao u ritam ekipa je počela da igra sjajno. Nije bilo logično da Slaviša Jokanović menja tim. Čak mi je objasnio da nisam ništa slabiji od igrača koji su standardni, ali da nema svrhe da menja ekipu koja dobija.  To je meni bilo razumljivo. Ušli smo u Premijer ligu. Da je on ostao, verovatno bih ostao i ja".

Kako sam kaže - fudbal je satkan od kajanja. Sada mu uvek postavljaju pitanje o tome kako bi se razvijala njegova karijera da nije napustio Zvezdu 2010. godine.

"Ne razmišljam mnogo o tome. Uvek postoji jedno kajanje. Da sam ostao, uvek bih se pitao zašto nisam otišao. Ne želim da se vraćam detaljno na taj period. Klub je i tada verovao u mene, tada su bili tu Lukić, Adžić, Vasilijević. Imam super odnos sa njima, stigla je u tom trenutku ponuda za igrača koji je na klupi. Tačnije - mene".

MENJAO BIH PET TROFEJA U ŠERIFU ZA JEDAN U ZVEZDI

Sudar sa CSKA je suviše blizu, a i prolećni deo sezone da bi razmišljao o tome šta i kako dalje. Međutim, ova sezona će mu dobrano ojačati CV.

"Verujem da mogu da igram na višem nivou, u nekoj jačoj ligi. Međutim, ovaj klub stvarno izvlači od mene više od maksimuma. Kada ovde ideš glavom na kopačku - ne razmišljaš o posledicama. U nekom drugom klubu bih možda zastao i ne bih ušao u duel. Mada sam uvek požrtvovan. Moja energija pozitivno utiče na mene i celu ekipu. Ima još igrača koji igraju srcem, mada se nekada pregori u toj želji".

Malo fudbalera i pored toga što se bave poslom koji vole mogu da spoje ljubav, emocije, strast i profesionalizam. Baš u svim tim epitetima uživa snažni štoper u Crvenoj zvezdi.

"Živim u ovom trenutku. Ovde sam, ne planiram budućnost. Imao sam i teške trenutke u karijeri. Sada živim za tu titulu. Kada je uzmem moći ću da igram rasterećenije. Moj otac je dao jedan vrlo lep intervju. Rekao je da je moj najveći problem bio što sam fizički bio u inostranstvu, a mislima u Zvezdi. On i moja majka to najbolje znaju. Mnogo sam se puta svađao sa njima. Dolazio sam kolima za Beograd kako bih uživo posmatrao derbi. Išao na fudbal, rukomet, košarku, vaterpolo. Zatim igrao umoran utakmice za klubove. Stvarno mi je ovo trebalo. Menjao bih pet trofeja u Šerifu za jedan u Zvezdi".

SMATRAM DA MI JE MESTO U A TIMU

Trenutno je daleko od A reprezentacije Srbije, ali se ne predaje...

"Lagao bih vas kada bih rekao da se ne nadam. Bio sam kapiten svih mlađih reprezentativnih selekcija, igrao i za starije. Ostala je još A reprezentacija. Smatram da zaslužujem poziv, ali to je na ljudima iz Saveza i selektoru naravno".

Kaže da neće menjati navike na proleće. A jedna od ustaljenih praksi Vujadina Savića je da ispod Zvezdinog dresa nosi majicu jedne od najuticajnijih grupa na severu.

"To su momci sa kojima idem na utakmice. Oni su mi stvarno dobri drugari. Imam dve majice koje imaju ljudi iz te grupe. Drugar mi je to predložio pre meča sa Florijanom. Tad sam počeo i posle je koristio u Evropi, jer mi je bila talija. Jedan od drugara mi kaže da sam ja njihov predstavnik na terenu", dodaje Savić.

Izvor: mozzartsport