Исповијест оних који су отишли ван

Одлазак младих из БиХ кулминирао је посљедњих годину дана, а тај тренд се наставио и у првом мјесецу 2018. Прелазак границе некима представља бијег од егзистенцијалних проблема у БиХ и горуће незапослености и немају намјеру да се врате, док поједини планирају само "уштекати" нешто новца како би се поново вратили у родну груду и обезбиједили пристојан живот.

Босна и Херцеговина 30.01.2018 | 08:25 Четворо младих различите струке, који су отишли у различите земље, из прве руке су за "Независне" подијелили искуства како им је под туђим небом.

Татјана Плакаловић (27) из Бијељине отишла у Аустралију

Ова Бијељинка је са дипломом професора енглеског језика прије три године уз помоћ београдске агенције добила студентску визу како би у Аустралији уписала академију за васпитача. Сада ради у Сиднеју и има радну визу.



"Као студент у Сиднеју могла сам да радим 20 сати седмично, док сам остало вријеме проводила на академији. Школовање је трајало двије године. Као васпитач запослила сам се у вртићу", прича Татјана.

Истиче да плата васпитача није велика, али је довољна да плати стан, храну и да има солидно за самачки живот, иако је све поприлично скупо.

"Овдје је већином веома брз живот, ради се доста, али људи много уживају у викенду и празницима, а у граду увијек има разних активности. У слободно вријеме тренирам кунг-фу, гдје сам упознала много људи, самим тим и Срба, и јако ми се свиђа јер сви смо као једна породица", говори Татјана.

Истиче да се лако уклопити јер у Сиднеју има много култура и различитих религија, а и Аустралијанци су веома дружељубиви и прихватају људе из свих земаља.

"Тешко ми пада одвојеност од породице, али мој циљ је да путујем, упознајем друге земље и напредујем у кунг-фуу", истиче Татјана и додаје да засад нема намјеру да се врати у БиХ.

Вукашин Радановић (28) из Шипова отишао у Русију

Он је с дипломом инжењера геодезије радио у БиХ око годину дана кад је остао без посла, а за новим радним мјестом безуспјешно је трагао.



Прије три године понуђена му је могућност да се помоћу једне београдске фирме запосли у руској Сабети, луци која је саграђена у склопу Јамал ЛНГ пројекта, гдје је провео двије године.

"Радио сам у струци. Посао јесте тежак самим тим што су сибирске температуре -40 степени и свакако да није лако радити. Плата ми је била око 1.800 долара", истиче Радановић.

Додаје да у Русији није имао прилику да троши новац, што је на неки начин и предност за оне којима је био циљ да уштеде и кући донесу лијепу своту.

"Од првог дана сам знао да ћу се вратити чим скупим нешто новца па сам себе храбрио сваки мјесец. Са новцем који сам уштедио купио сам у Београду два хектара земље и тамо посадио љешник", истиче овај младић.

Додаје да поред тога активно тражи посао у струци, а ако ускоро не успије размишља да још једну годину проведе у Русији.

"У свијету јесте боља зарада, међутим наши људи и ово поднебље су веома специфични и живот би овдје био лијеп уколико бисмо само имали могућност да радимо и да солидно живимо од свог рада. Нажалост, сада смо далеко од тога и зато млади све више одлазе", рекао је Радановић.

Стефан Милисавић (25) из Кнежева живи у Словенији

Овај бивши студент Технолошког факултета и Факултета политичких наука лани је отишао у Словенију, а његова карта сада је једносмјерна.



Запослен је у ауто-индустрији у Новом Месту и задовољан је условима рада.

"Посао није тежак, једино што радим у производњи и посао је обиман. Много је наших људи у мојој фирми, а само из моје општине има нас преко 100, тако да немамо језичке баријере", прича Милисавић.

Он додаје да га је у иностранство отјерала искључиво сигурност на послу и бољи услови рада. У стану су њих четворица, а кирија их кошта по 180 евра мјесечно. Плата му је, каже, веома пристојна и док се у држави из које је отишао све своди на голо преживљавање, сада успије солидно уштедјети.

На питање шта би могло да га подстакне да се ипак врати, овај младић признаје да би то било сигурно радно мјесто са солидном платом, на којем не би стрепио од отказа или израбљивања.

Засад, каже он, нема никаквих назнака да ће му се ускоро пружити таква могућност, па остаје у Словенији.

Данијел Ђурић (26) из Петрова отишао у Њемачку

Он је напустио Правни факултет у Источном Сарајеву седам испита прије дипломског, изреволтиран чињеницом да је само неколицина њих стигла до четврте године и већ тада се, како тврди, знало ко ће добити посао у струци.



"Будући да сам дијете из радничке породице и да нисам од оних који посао траже на основу чланске књижице у некој партији, једино логично рјешење било је да све баталим и одем у Њемачку, јер сам завршио средњу медицинску школу", наводи Ðурић.У Њемачку је, каже, отишао након разговора са послодавцима који су тражили кадар медицинске струке, а будући да је завршио ту средњу школу и задовољио језичке критеријуме, запослио се као медицински техничар у Хамбургу. Тај посао тамо ради већ годину дана.

"Плата је довољна да солидно живиш и остане ти 1.000 КМ, што је код нас мисаона именица", истиче овај младић.

Тешко му пада што је одвојен од најближих, а на питање који су му планови Ђурић каже да му је план да се усавршава и заборави одакле долази.

(Независне новине)
(Фото: НН)