Може ли Србија у 2025. ући у ЕУ?!

Комесар ЕУ за проширење Јоханес Хан рекао је да је 2025. реалан циљ за нова проширења, као и да су Србија и Црна Гора тренутно "најдаље стигле".

Србија 20.01.2018 | 21:18 У Европском покрету, као и у Центру за спољну политику кажу да је реално да Србија за 7 година буде дио ЕУ, али да темпо преговора мора да се убрза и да рјешење за Косово мора да се дефинише до 2020.

Хоће ли Србија за седам година бити једно са Европом? То је амбициозно, али реално, прогнозира комесар за проширење Европске уније. Он 2025. види као годину нових чланица.

"Сад се на одређени начин и Европска унија обавезала кроз своју стратегију коју ће посматрати и као сада сопствену обавезу и мјерило успеха", каже Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику.

"Надам се да су овај пут заиста озбиљни и да ћемо добити чвршће гаранције осим оне чувене реченице да Западни Балкан има перспективу уласка у Европску унију", изјавила је генерална секретарка Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић.

Саговорнице Н1 упозоравају: с ријечи ЕУ званичника треба прећи на дјела. Србија је за четири године отворила само 12 од 35 поглавља. Ако је 2025. циљ за чланство - темпо преговора мора бити бржи, став је Европског покрета у Србији.

"Требало би до 2023. да све завршимо. Значи, да отворимо, затворимо сва поглавља како би се потписао уговор о приступању. Овим темпом садашњим то тренутно није могуће, али, с друге стране и Европска унија мора да покаже и добру вољу према Србији да не кочи она поглавља која су већ спремна, која су послата", рекла је Грубјешић.

А поглавља која ће бити највећа препрека на европском путу Србије су под редним бројем 23 и 24 - владавина права, криминал, корупција - сагласне су саговорнице Н1. Уз то, камен спотицања биће Косово. У Центру за спољну политику кажу да, уколико Србија жели за седам година у ЕУ, правно обавезујући споразум о Косову мора бити потписан за вријеме актуелног мандата Европске комисије тј. до октобра 2019.

"Дакле да се током 2018. и 2019. питање нормализације полако стави ад ацта. Уколико пропустимо такав тренутак, бојим се да не само 2025. неће бити изгледна, него да ће читав процес укупне стабилизације Западног Балакана бити стављен ад ацта на дужи временски период", оцјењује Александра Јанковић.

У Центру подсјећају и да се тек по формирању њемачке владе могу очекивати ужурбаниији ЕУ кораци Србије, као и да ће уз Њемачку у наредним годинама и Француска имати значајну улогу у српско-европској перспективи.

Извор: Н1.инфо