Рад на црно озбиљан проблем

У Српској има око 80. 000 људи који су запослени на црно због чега, осим самих радника, држава годишње губи стотине милионе мараца, процене су синдиката.

Република Српска 13.01.2018 | 08:09 Готово сваке године буде промењен неки закон који би сузбио рад на црно, али до сада ниједна институционална мера није дала значајно решење.

 Синдикалне процене о броју оних који раде на црно приближне су онима којима располажу и институције.

''У Српској више од 60.000 људи ради на црно како би себи и/или својој породици обезбедили егзистенцију'', рекао је раније бивши директор Завода за запошљавање РС Милко Чолаковић.

Као један од основних узрока томе у целој БиХ Чолаковић види и у пасивности инспекцијских органа према сивој економији.

''Имам обичај да у шали кажем да у БиХ није све црно; економија је сива'', рекао је Чолаковић.

Овлаштења

У Инспекторату РС указују на одређене законске измене како би контроле надлежних органа биле што ефикасније. Овлаштење да контролишу пријављивање радника добили су сви инспектори Инспектората РС, као и инспектори Пореске управе РС и Републичке управе за игре на срећу, а до сада је те контроле обављала само инспекција рада.

Измењена је и одредба која је послодавцу остављала могућност да у року од пет дана од дана закључења уговора о раду пријави радника.

''У пракси је то доводило до злоупотреба, где су послодавци, у тренутку контроле тврдили да је радник почео са радом пре пар дана и тек онда у остављеном року регулисали радни статус радника. Сада пријаву за регистрацију послодавац подноси најкасније један дан пре ступања запосленог на рад код послодавца, чиме се значајно смањују могућност потенцијалних манипулација'', каже Душанка Макивић, портпарол Инспектората РС.

Ефикасност

Тврди да постоје позитивни помаци када се упореде подаци за 2016. и 2017. годину. У 2016, када је контролу рада на црно обављала само инспекција рада, по основу уговора о раду контролисано је 12.500 радника затечених на раду, од чега 803 радника нису имала закључен уговор о раду и нису били пријављени на обавезне видове осигурања.

У 2017, када су са контролама закључивања уговора о раду почели и инспектори других инспекција Инспектората, контролисано је 14.219 радника, док је број радника затечених без уговора о раду мањи, односно према прелиминарним подацима за 2017, инспектори су на раду затекли 531 радника без уговора о раду.

Ангажовање радника на црно најчешће је утврђено у областима угоститељства, трговине, експлоатације и прераде дрвета, те услужним делатностима.

Идентификација

Једна од новина која је, између осталог, предвиђена као мера у сузбијању рада на црно, јесте увођење електронских идентификационих картица за раднике.

''Картице ће да олакшају рад инспекторима јер ће прегледом података који се налазе на картици моћи пратити не само тренутни статус радника, него и историју кретања радника код послодаваца. На овај начин било би лакше идентификовати и појаве попут честог пријављивања и одјављивања радника код истог послодавца, што би указивало на друге потенцијалне злоупотребе'', додаје Макивићева.

Из Министарства финансија РС најављено је да би правилник о изгледу електронских идентификационих картица за раднике требало да почне са применом од 1. фебруара. Након тога треба да буду израђене картие за сваког радника, што такође захтева време, па није познато када ће почети њихова примена у пракси.

Послодавци против картица

Унија удружења послодаваца сматра да су електронске картице за раднике непотребне, те подсећају да су били против тога.

''Сваки радник има личну карту и матични број. Сваки је уведен у систем Пореске управе и лако се подаци могу проверити'', кажу у Удружењу у којем напомињу да је њима циљ да се сузбије рад на црно, односно нелојална конкуренција.

Извор: Блиц