Хризостом чека пријем 3 мјесеца

Митрополит дабробосански Хризостом у интервјуу за ДW казао је како већ три мјесеца чека на пријем код предсједавајућег Предсједништва БиХ, Драгана Човића. Такође, Хризостом је говорио и о повећању број Срба у Сарајеву.

Босна и Херцеговина 06.01.2018 | 17:39 ДW: Ваше Високопреосвештенство, у септембру прошле године устоличени сте као 61. дабробосански митрополит. Шта видите као Ваше примарне задаће у Митрополији дабробосанској?

"Након устоличења у трон митрополита дабробосанских, 3. септембра 2017. године, суочили смо се са многим и многобројним обавезама. Прије свега треба имати у виду да митрополија дабробосанска дуги низ година није имала свог функционалног митрополита. Наш претходник митрополит Николај (Мрђа) био је неколико посљедњих година тешко болестан, а потом је митрополијом администрирао епископ захумско-херцеговачки Григорије. Све се то одразило на саму митрополију и било је крајње вријеме да ова древна митрополија добије свога митрополита.

Можете само претпоставити са чиме смо се све срели. Оно што смо прво морали учинити јесте упознати добро нашу митрополију, а то значи њено свештенство, монаштво и вјерни народ, затим цркве, манастире, богословске заводе и све друго. Зато смо као приоритет свих приоритета поставили визитацију наше дијеце и служење у храмовина широм митрополије. Друго што смо морали урадити јесте формирање нашег кабинета овдје у Сарајеву, затим да учинимо “рентген снимак” наше епархије, да видимо који су то отворени проблеми које морамо одмах рјешавати. Све у свему, за ова четири мјесеца ми смо нешто и учинили и настављамо, ако Бог да, у Новој 2018. години.

Какво је стање са вјерницима, конкретно у Сарајеву? Да ли се број православних вјерника повећава/смањује и како бисте оцијенили положај православних вјерника/Срба у Сарајеву?

"Опште стање у нашој Митрополији дабробосанској могло би се рећи да је добро, али то не значи да нема проблема на терену, прије свега у дијелу епархије који се налази на подручју Федерације Босне и Херцеговине. Духовно и црквено стање наших вјерника је добро. Одмах се може констатовати да је ово народ пун вјере и љубави, народ који има дугу и богату историју вјере и црквености, да је одолио свим искушењима кроз која је прошао у 20. вијеку. Иначе, 20. вијек је вијек највећих трагедија човјечанства.

Друго је питање бројности вјерника, конкретно у Сарајеву. Ми не можемо децидно рећи колико има православних Срба у Сарајеву, али наш утисак са светих богослужења која смо служили у ова четири мјесеца је веома позитиван. Вама је могуће у Статистичком заводу БиХ провјерити резултате пописа становништва. Међутим, ми смо закључили да у Сарајеву има Срба више него што се то може и претпоставити.

Они су због општег антисрпског расположења које је више него евидентно, остали неекспонирани, анонимни илити скривени. Па и поред тога, чињеница је да се свакодневно у Сарајеву све више повећава број православних Срба и да они полагано, али све храбрије “испливавају” на свјетлост дана. То нас радује и ми настојимо да их охрабримо да се врате и да почну сасвим нормално да живе и раде у Сарајеву као што Бошњаци или Хрвати живе и раде у Бањалуци, Приједору и другим градовима Републике Српске."

Процес реституције/денационализације имовине у БиХ још увијек је доста спор и ствар је политике. Каква су очекивања СПЦ када је у питању црквена имовина у Сарајеву и да ли по том питању има икаквих помака?

"Питање поврата одузете и узурпиране имовине у Сарајеву је огроман и комплексан проблем не само за нас православне Србе, већ и за сам Град Сарајево. Процес национализације је, условно речено, био законски процес. То значи да је нешто урађено по некаквом позитивном закону.

Међутим, ми се додатно суочавамо са проблемом другачије природе, а то је узурпација и отимачина имовине цркава и вјерских заједница. Ми смо свјесни тог проблема и он траје деценијама. Сада смо суочени са другим проблемом, а у питању је дискриминација и сегрегација према нама као Цркви.

За жаљење је чињеница да је власт БиХ у том негативном антисрпском и антиправославном правцу својевремено усмјерио и подржао један страни дипломата, да га именом не помињемо, који је о свему и свачему одлучивао. Пошто смо ми Српска православна црква, онда су допуштени сви могући и немогући модуси оспоравања. Одређеним вјерским заједницама враћено је све, па чак им је дато и оно што им никада није припадало.

То су повлаштене вјерске заједнице, миљенице актуелног режима. Ми нисмо чак ни на маргинама овдашње политичке стварности. Ми, на примјер, већ три мјесеца тражимо пријем код предсједавајућег Предсједништва БиХ, г. Човића, али његов кабинет не налази времена да нас прими. То најбоље говори о његовом односу не само према нама лично, чак нас и не познаје, већ према нашој Цркви и нашем српском, православном народу. То је, на жалост, наша реалност.

Ми ћемо учинити додатне напоре да питање поврата имовине крене са мртве тачке. Видјећемо докле ће стићи овај процес. За сада, у оваквој земљи дискриминације и сегрегације по вјерској и националној основи, обесхрабрени смо и ништа ни не очекујемо. Али, дајмо шансу добру. Нека нам Бог буде на помоћи."

Да ли би повратак имовине поспијешио повратак/останак Срба у Сарајеву?

"Сигурно је да би поврат имовине Српској православној цркви снажно поспијешио повратак Срба у Сарајево. Знају то добро они који оспоравају поврат имовине. То би, прије свега, имало јак психолошки ефекат и било показатељ да се ситуација у Сарајеву од екстремно националистичке и шовинистичке креће ка демократској, мултинационалној и мултиконфесионалној. Друго, Црква би имала могућности развити се и у њој би били анимирани млади и способни људи. Управо то је и разлог одвраћања повратка Срба и миг да се њихова имовина и даље отима на начин да их приморавају да је `мунтају`."

Како бисте коментарисали однос СПЦ у БиХ са другим вјерским заједницама?

"Односи Српске православне цркве са другим вјерским заједницама у БиХ су у границама коректности. Не бисмо смјели устврдити да су односи екстра добри или одлични. Уосталом, све је видљиво и транспарентно. Ништа се не може сакрити од народа. На жалост, нема међурелигијског дијалога, сусрета, заједничких акција и јавног свједочења наше вјере.

Ми ћемо, ако Бог да, понудити господину реису (Кавазовићу), господину кардиналу Пуљићу и господину Финцију (Јеврејска заједница) ближу и конкретну сарадњу на терену. Мислимо да већина наших вјерника, али и народа, то од нас очекује."

Значај Божића и божићна порука/честитка вјерницима?

"Божић као празник Христовог рођења има велики значај за нашу Цркву као заједницу светих људи сједињених једном вјером, једном надом у Христа Господа. Празник Божића и сви обичаји који владају у прослави Божића добијају свој смисао и значај у оном нашем поздраву: `МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!` Управо у ових пет ријечи можемо сагледати пуноћу смисла и значаја Божића.

На крају, желимо свим православним хришћанима да у радости и весељу дочекају и прославе Божић; да у њему видимо и препознамо Богомладенца Христа као Спаситеља свијета; да уз Спаситеља нашега Исуса Христа видимо и сваког нашега ближњега и даљега и да га препознамо као нашега брата или сестру; да сједињени у Христу Исусу сви ми хришћани: православни, римокатолици и протестанти постанемо свјетлост свијету - свјетлост која ће обасјавати пут свим људима овога свијета."

Одлуком Сабора СПЦ из маја 2017. године, Митрополит Хризостом, свјетовног имена Рајко Јевић, постављен је за 61. метрополита Митрополије дабробосанске, коју је својевремено основао Св. Сава. Прије те часне дужности, Хризостом је био први епископ Епархије бихаћко-петровачке, а у јулу 2013. године устоличен је за епископа Епархије зворничко-тузланске.

(ДW)