Интервју - Цветковић: Ко је главом у прошлости, мртав је!
Југославији се осамдесетих година прошлог века десила Металопластика, а Југославија је била успешна и на репрезентативном и на клупском плану. Тридесет година касније рукомет је на маргини, а селектор је човек који је био један од "шабачких ванземаљаца" - Јовица Цветковић.
Остали спортови 04.01.2018 | 22:45
"Орлови" очекују да се прикључе рукометаши из Бундеслиге како би екипа била комплетна, а све њих скупа на првенству у групи А чекају Хрватска, Исланд и Шведска.
Пре почетка припрема, селектор је рекао да ће Србија у Хрватској изненадити све неким стварима на првенству. Није хтео да открива о чему је реч, али јесте да рукометној репрезентацији потребан једно "ресетовање" да би се временом могао очекивати резултат попут оног у Београду пре пет година.
Цветковић почиње причу оним што види као модеран рукомет данас.
"Нећу ни сада да откривам. Модеран рукомет? Ја сам тај рукомет играо још 2006. ону селекцију која је направила резултат, освојила је сребро 2012. у Београду. Ми смо тада играли тај рукомет, нисам ја открио Америку. Просто то игра цео квалитетан рукометни свет данас. То је брзи рукомет који диктирају правила. Нема више центра, значи можеш да кренеш са центра кад год хоћеш. Просто сматрам да више напад у овим условима не почиње из фазе напада, већ почиње из одбране. Значи оног момента кад си ти освојио лопту или си примио гол имаш могућност да кренеш напад опет, плански. То је савремени рукомет, није то нека мудрост", каже селектор Србије за Б92.
Између многих националних тимова, данас има разлика само у нијансама и индивидуалним квалитетима појединаца али се све своди на брзину и далеко већу динамику игре.
"Можда се разликује од онога што други играју у неким ситницама, али ја увек гледам да унесем нешто ново у рукомет што ми правила дозвољавају и што сматрам да би било корисно, успешно и да донесе резултат", објашњава Цветковић.
Проблем женске рукометне селекције на недавно завршеном Светском првенству у првој утакмици нокаут фазе када су поражене од Црногорки је био управо брзи центар као једна од тековина новог рукометног поретка. Детаљ који је направио огромну разлику.
"Не може, данас ко игра са оном главом од пре 10, 15 година тај је мртав, ту нема говора, мора просто да се прихвати чињеница да из контри, брзе игре и брзог центра, квалитетне екипе дају по десетак голова. То је немогуће стићи ако не пратиш то. Ако не играш исто и ти, не увежабаваш", сматра Цветковић.
Србија је одувек имала на бековима "разбијаче" и момке попут Марка Вујина и Момира Илића. На констатцију би нашој селекцији лепо "легао" и један Микел Хансен, селектор каже да њега немамо и да морамо да се прилагођавамо момцима који су на располагању.
"То је Хансен, он је посебан. Свака екипа има неку своју игру у зависности од играча које има. Ми немамо Хансена, али имамо нешто друго“.
Играчи су у разговору за Б92 рекли да је један од главних адута Србије заједништво које влада међу играчима и позитивна атмосфера у екипи.
Пет година после европског сребра када су нам баш Данска и Хансен "дошли главе" притиска јавности нема па Србија на првенство иде растерећена да покаже шта у овом тренутку може.
"Наши адути треба да буду једно максимално давање на терену, једно пожртвовање, просто то је неопходност у тактици и у некој припреми да се победе квалитетни противници. То је неопходност, ми морамо да будемо максимални на терену да дајемо све од себе и да се спроводе тактичке замисли".
Међутим, када тактичке замисли затаје, до изражаја долази способност појединаца да решавају питање победника. Када се направи спој појединачног квалитета, жеље за победом и тимског духа добије се југословенска селекција осамдесетих година прошлог века.
Тада су се, по речима Цветковића, десили и „рукометни ванземаљци“ које старији Шапчани и даље памте из Металопластике.
"Баш сам чуо од некога о том времену шта је рекао, ми смо се десили. Ми смо се десили као генерација и просто то може опет да се деси. Да буду у једној генерацији играчи квалитетни на свим позицијама и да се праве велики резултати. Нисмо ми били неко да нас је калио од малена, од јуниорских дана да будемо то што јесмо, него смо се просто десили. Била је и стара Југославија и морам да кажем да се доста квалитетно радило са младим играчима у свим крајевима“, каже Цветковић.
До данашњих дана, свест се променила. Нити има Југославије, нити су друштвене околности исте, а потера и помама за новцем је у спорту далеко већа.
"Није било новца и нико није ни тражио новац. Није постојала та свест, ми смо просто волели да се бавимо тим спортом и то је било довољно значи живели смо за аплауз и неку славу да тако кажем. То су били страшни мотиви за нас", подсећа Цветковић.
Голман репрезентације Тибор Иванишевић претходну годину је провео у данском Скјерну. На утакмице екипе у граду од седам хиљада људи, долазе редовно по три, три и по хиљаде гледалаца. У Србији се често толико не може скупити ни на фудбалским стадионима.
"Јасно је да смо у великој кризи, да смо у кризи и финансијској, али кризи духа и стручности. Како се ради то показује оно што се створи. Оно што се створило не може да привуче десет људи на трибине. Тако је нажалост и треба ту нешто мењати", каже селектор и додаје да је већ предузео одређене кораке ка томе.
"Ми ћемо већ након овог Европског првенства сасвим другачије радити, по једном систему који доводи до стварања врхунских играча. Морамо много у глави да променимо, спреман сам да преузмем одговорност за људе који ће то радити. Сматрам да то треба да раде квалитетни стручњаци а не они који немају искуства и то ће неминовно донети резултат. Али знамо како то иде, кроз четири, пет, шест година".
С тим у вези, објашњава да је и финале из 2012. припремана од 2006. и да је била последица рада у тих шест година. Србија је тада победила Данску у групи, али је од исте селекције поражена у финалу, после победе у спектакуларном полуфиналу над Хрватском.
"Та 2012. је припремана од 2006. кад сам водио репрезентацију и створио једну генерацију ни из чега буквално неискусну и тад смо почели да радимо. Па је био први одлазак на велико такмичење Светско првенство, па смо били осми, приказали неке одличне утакмице. То су неке неопходности да се направи резултат, мораш неке пролазне фазе да прођеш. Ми смо прошли кроз то СП, неко неискуство нас је кошало јер смо могли и више, али није ни требало ас обзиром на статус број заједничких утакмица. То се ствара годинама и ми смо створили медаљу. Па је дошла Аустрија и надаље је екипа била способна за тако нешто“.
Двадесет девети јануар 2012. године ће у спортским алмансима остати упамћен јер су Срби играли три финала у једном дану – ватерполисти с Црногорцима на ЕП у Ајндховену, рукометаши у Арени са Данцима и Новак Ђоковић са Надалом у Аустралији.
Ђоковић је наредних година био доминантан на АТП туру, ватерполисти нижу медаје већ уобичајено, а једино рукометаши нису наставили да "јашу талас" великог успеха.
"Ми сад опет немамо ништа овде, покушавамо да поправимо. Тренажни центар који сам предложио да се отвори треба да окупи све најквалитетније младе играче у нашој лиги. Кандидате за медитеранску селекцију наредне године и да се ради са њима из недеље у недељу и да покушамо да поправимо шта је могуће поправити у овом моменту“, јасан је Цветковић.
Он сматра да ће такви млади играчи у будућности искористити свој играчки потенцијал далеко боље, што ће и сениорима бити залог за долазеће године.
"Међу младима увек има материјала. Међутим, кажем није то само рад на терену него је и сама селекција била лоша. Друга ствар, ми смо изгубили статус као спорт, деца иду у друге спортове, ми сакупљамо отпатке. Значи оно што неће други, дође у рукомет и то су све ствари које доводе до овакве слике рукомета“.
Селектора радује чињеница да се на рукометној сцени у Србији појављују клубови који побеђују а да нису обавезно вечити ривали. Нишки Железничар је пред ову сезону добио вајлд карту, а убедљиво је први на табели Супер А лиге Србије са 25 бодова испред Партизана и Звезде (по 17).
"То само радује свакога ко мисли добро рукомету, радује што се појављује један ’Жеља’ што је добио вајлд карту да учествује у нашој лиги. Ја бих волео да то опстане. Плашим се само да је код нас све то нешто тренутно. Плашим се да неће потрајати дуго. Ако је то једна озбиљна прича онда ће сигурно бити добро и за српски рукомет", закључује српски селектор.
Група А, Спаладиум арена Сплит:
1. Хрватска
2. Шведска
3. Србија
4. Исланд
Групна фаза:
12. јануар:
18.15 Шведска – Исланд
20.30 Хрватска – Србија
14. јануар:
18.15 Србија – Шведска
20.30 Исланд – Хрватска
16. јануар:
18.15 Србија – Исланд
20.30 Хрватска – Шведска
Три најбоље екипе пролазе даље
Извор: Б92
Коментари / 0
Оставите коментар