ЕЛ: Ако је пао Реал, може и Валенсија!
Црвено-бели у петак од 20. 30 гостују прваку Шпаније, који у Евролиги не зна за тријумф већ седам кола.
Кошарка 15.12.2017 | 16:15
Првак Шпаније почео је евролигашко такмичење за нијансу боље, са скором 3-1 у односу на Звездиних 2-2, а онда су оба тима ушла у серију пораза. Валенсијина се протегла на седам мечева и још траје, док су црвено-бели свој "црни" низ прекинули после пет мечева.
Нигде другде него у Мадриду, против Реала, кога тамо нису савладали још од 1973. године.
Тај тријумф увео је екипу Душана Алимпијевића у стање великог самопоуздања, што се одлично видело прошле недеље у мечу против Ефеса, у коме су шутирали тројке 14/28, водили у једном тренутку са 24 поена разлике и први пут у историји клуба постигли 100 поена у утакмици Евролиге завршеној за регуларних 40 минута.
Полако, али сигурно, шут за три поена искристалисао се као један од кључних квалитета новог Звездиног тима. Од четири победе које су остварили у Евролиги 2017/18, само у другом колу против Барселоне, црвено-бели нису били на завидном нивоу у том елементу (9/31, или 29 одсто).
Макабију су убацили 13 тројки из 29 шутева (45 одсто), Реалу 17 тројки из 40 шутева (42 одсто), док су против Ефеса дошли до "магичне" границе од 50 одсто.
Напад Валенсије такође се у великој мери базира на шуту иза линије 6,75 метара, где су после 11. кола били други у Евролиги по броју погодака (108 - 9,8 по утакмици), уз 40 одсто успешности.
Разлика у односу на Звезду је што учинак у шуту споља није у директној вези са коначним исходом утакмица.
Док су црвено-бели изгубили само један меч упркос "пристојном" шуту за три (10/27 против Жалгириса - 37 одсто), и то "на једну лопту", шпански шампион у поменутој серији од седам пораза има чак три утакмице са импресивним шутерским учинком: против Арманија 17/38 (45 одсто), против Бамберга 12/21 (57 одсто) и против Макабија 14/33 (42 одсто).
Тренер Алимпијевић и после неких победа је наглашавао да шутерско самопоуздање и ритам долазе из добре одбране, што је такође чињеница и што Звезда за сада успева да уради само у одређеним периодима током једне утакмице (одличан пример било је гостовање Цибони, у минулом колу АБА лиге).
У сваком случају, иако је генерална филозофија добрим делом слична оној из претходних сезона, када је тренер био Дејан Радоњић, регионални и српски првак се после великог "ремонта" играчког кадра и периода уигравања приклонио нечему што је европски и светски тренд, а то су брза игра и неоклевање када се створи иоле повољна позиција за шут.
Када шутеви не улазе, таква игра делује ружно и "дивље", али у супротном може да донесу и нешто што је претходно било незамисливо, као што је победа у Мадриду. Зашто онда не и у Валенсији?
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар