Зашто су лидери јачи од институција

Посљедњих деценија у Босни и Херцеговини, али и земљама региона, грађани најчешће на изборима за своје представнике бирају ауторитативне лидере. Тако умјесто владавине институција, закона и система, имамо ситуацију да о свему одлучују и све проблеме рјешавају политичке личности. Истражили смо, због чега се грађани грађани на изборима одлучују за деспотски, а не демократски начин управљања, па је на овим просторима умјесто култа државе, деценимама доминантан култ вође.

Босна и Херцеговина 10.12.2017 | 20:00 Од завршетка рата је прошло више од 20 година, а у нашем друштву још увијек није успостављен независан и одржив рад институција. Умјесто функционисања система, деценијама имамо ситуацију да ауторитативни политички лидери одлучују о свим важнијим питањима, од којих већина није у опису њихових надлежности. Тако се искристалисао читав комплекс заједничких особина које описују ауторитативне политичке лидере у Босни и Херцеговини и региону.

Ауторитативни лидери себе стављају испред државних институција па умјесто да симбол власти буду јавни органи, то у очима грађана најчешће постану политичке личности. Занимљиво је да такви лидери на овим просторима добијају подршку грађана на изборима и да грађани одлучују да гласају за личност а не за програм одређене политичке партије.

"Иза свега се крије недовољна развијеност друштвене свијести грађана и страх за личну позицију", објашњава Ђорђе Чекрлија са Филозофског факултета у Бањалуци.

У друштву ауторитативних политичкил лидера, какво је Република Српска, БиХ, али и земље региона, значајан проценат грађана уопште не излази на изборе. Већина апстинената тврди да нема за кога да гласа јер је већина политичара већ била на некој функцији и како тврде, нису се ни по чему добром доказали. Они који излазе на изборе кажу да немају баш неког избора, али да грађанско право треба искористити. Појављивање нових и некомпромитованих опција неопходно је нашем друштву.

Посљедице гласачке апстиненције на друштво су очигледне. Мања излазност на изборима, значи нижи степен легитимитета политичког лидера који је изабран, кажу аналитичари. Упозоравају да је бирачко право уставом и законом загарантовано, због чега ту могућност грађани треба да искористе, јер на тај начин умањују могућност да их представља неко ко им не одговара.

У вишедеценијском формирању култа политичких личности у региону, умјесто грађанског отпора том антидемократском процесу, грађани су све то прихватили. Пратећи изјаве и обећања политичких лидера, грађани све чешће од званичника захтијевају да им рјешавају личне проблеме који често нису у надлежности лидераа којима се обраћају.

"За то су одговорни првенствено сами лидери који све институције, међу којима је чак и парламент, стављају у други план, што друштво удаљава од демократије, а води га ауторитативном политичком режиму", сматра новинар Жарко Марковић.

То доводи до ситуације да политичари тврде да су однијели убједљиву побједу на изборима јер су освојили већину гласова оних који су изашли на изборе.

Међутим када се томе дода око 50 процената незадовољних грађана који не гласају, добијемо потпуно другачију слику. Она открива да је такве лидере подржала једна четвртина од укупног броја грађана са правом да гласају на изборима. Прихватање таквог стања указује на недовољно развијену политичку писменост грађана, која је присутна у земљама региона.

Оно што је друштву неопходно су промјене у односу грађана према онима које бирају и чије позиције финансирају из јавног буџета. Психолози међутим не очекују да би на наредним изборима који се одржавају сљедеће године, могло доћи до промјене начина на који грађани одлучују кога ће заокружити на бирачком мјесту. Потребно је да свима постане јасно да неко ко је био у власти и умијешао се у корупционе афере, се неће боље понашати ни у новом мандату.

Шта је довело до тога да грађани из деценије у деценију постају све више политички неписмени? Транзиција, рат, различити системи уређења друштва од комунизма до капитализма... само су неки од разлога за такве промјене. Пад нивоа политичке писмености гранађана, политичким лидерима очигледно одговара, и не чине ништа да то промијене. Јер мање развијена свијест, неспорно значи више простора за минипулацију, демагогију и неодговорност.



БН телевизија