Уцјена отказом - страх од промјена

Данас је политика изнад грађана. Политичари се баве прије свега странчарењем, а не интересима грађана. Ипак, грађански активизам постоји и има своје конкретне резултате, истакнуто је у емисији “Изазови” БН ТВ.

Република Српска 08.12.2017 | 21:51 Данас је борба жељезничара добила свој епилог који је њихова својеврсна побједа. Након шест сати засједања дисциплинске комисије резултат је само писмена опомена чиме је уствари доказано да њихов штрајк није био незаконит, каже Борис Шукало, један од предводника синдикалног протеста у "Жељезницама РС". Каже, борба није била лака, јер је било много застрашивања.

"Радницима је пријећено ако се придруже штрајку да ће изгубити посао. То је био страховит притисак. Тај страх није дозволио да се тај активизам прошири", каже Шукало.

“Без ожиљака је јако тешко изаћи из било какве борбе. Ја сам први означен као реметилачки фактор. Значи, имао сам информативне разговоре, не привођења. И означен сам и ако непријатељ Републике Српске. То ме је највише погодило”, рекао је Борис Шукало.

Проблем нашег друшта пасивност И чињеница дас у носиоци активизма мале групе људи, каже психолог Милан Стојановић.

"Већина људи сматра да шта год да ураде наилазе на блокаду. На сцени је немоћ. Не постоји снага због невјеровања да се може нешто учинити, врло је тешко ...

Мора се формирати критична маса која ће да покрене и друге људе, међутим појединци се истакну, они који воде попију горку пилулу, а остали се измакну.

У људима је апатија, јер га увијек неко поклопи нечим. Људи су у страху за породицу, за голу егзистенцију". 

Ипак, Драшко Станивуковић, одборник у Скупштини града Бањалука сматра да су у нашој земљи могуће промјене И да је у будућност у нашим рукама. Као позитиван примјер активизма наводи то што је након проведене иницијативе Клинички центар у Бањалуци ослободио мајке плаћања да буду уз своју болесну дјецу.

“Тај новац није ишао у неку корист, да се набављају лијекови, да се набавља нека опрема, него као што смо сто пута видјели у разне џепове од којих само једна особа има корист. А ми управо причамо супротно, да један ја и једна она ради за више људи како би више људи било боље, а самим тим и нама појединачно”, каже Станивуковић.

Највећа мана данашњег активизма је што нема адекватне контроле због чега се појављују лажни волонтери, а грађани губе повјерење у хуманитарне акције, указује Адриана Басара, добитница признања "Најжена 21. вијека", у области хуманитарног рада.

Ипак не треба одустајати од активизма. Свако ко је вољан да одвоји мало свог времена може дати свој допринос друштву.



(БН)