Интервју - Пријовић: Без гаћа само за женине очи!

Дао је гол злата вредан, вредан одласка на Мундијал. Каже да за голове живи, а на то да је преко ноћи постао секс-симбол, каже: "Само ме је жена видела без мајице и без гаћа". Волео би да каријеру заврши у Србији. Знате ли у којем клубу?

Фудбал 20.11.2017 | 23:30
Интервју - Пријовић: Без гаћа само за женине очи!
Полувреме 0:0. Вода у ушима. Русија све даље. 

"У невољи не треба кукати, већ лијек тражити", каже Вук Караџић.

Ињекција стиже са клупе. Као против Велса. Митровић ка Пријовићу... ГОООЛ, ГОООЛ, ГОООЛ!!!

Ерупција, ватромет, спектакл. Србија као прва у групи иде на Светско првенство.

"Док сам клизао на коленима, осетио сам вибрације у ушима. Када су ме саиграчи оборили, нисам знао за себе. Тек сам на снимку видео да је стадион горео. Фантастично!", враћа филм стрелац мундијалског гола против Грузије.

Управо се вратио са Далеког истока. Два сата аутобусом до Бусана, па читав дан у облацима. Ако је за Србију, ништа није тешко. 

"Нисмо изгубили, одржана је добра атмосфера, пробали смо нови систем и неке млађе играче. Оштећени смо против Кореје јер није било говора о пеналу. Корисне провере, Кина је у експанзији и тек ће да буде озбиљна репрезентација. Кореја је брза екипа, сјајно комбинују, имали су посед, али смо у шансама били егал".

Шанси ће тек да буде. Нови модел игре највише прија "деветкама" наше репрезентације. Тадић, Костић, Љајић, Сергеј... Не зна се ко уме боље да гурне лопту иза леђа противничке одбране.

"Опасност са свих страна. То су играчи врхунске технике, Митар и ја можемо само да профитирамо. Буквално нас спајају са голом".

Само да селектор и у Русији размишља "офанзивно". Без обзира на "професионалну деформацију" (играо је штопера). И уколико га заиста ослободе в.д. префикса. 

"Крстајић се сјајно снашао. Ми на њега гледамо као на нашег селектора. Јесте млад, али има врхунску играчку каријеру. Лако нам је објаснио захтеве игре у новом систему. Иако је био дефанзивац, форсира нападачки фудбал што нама у шпицу иде на руку. Ипак, мечеви се добијају и јаком одбраном".

Муслин већ размишља о новим авантурама. Да су га бар сменили пре Грузије, да може "к'о човек" да се поздрави са играчима.

"Нисмо се видели са бившим селектором. Ја сам се, лично, опростио поруком и преко новина. Ево и сада, дугујем му огромну захвалност на указаној шанси. Ок, мене је Савез позвао у репрезентацију, али на Муслиново инсистирање. Хвала му до неба што нас је одвео у Русију".



Време је за Тарот. Да коначно заиграмо "отворених карата". И то у новом систему. Са четворицом у задњој линији. Као у ПАОК-у.

4-3-3: КУЋНИ ЉУБИМЦИ - ПОРОДИЦА, КЊИГА, ПОРОЦИ, ДРУШТВО - ХРАНА, БЕС, ХОБИ - СЕКС, СРЕЋА, МЕДИЈИ.

"Извршио бих само једну, више тактичку измену. Овај Секс ми се својим карактеристикама не уклапа на позицији крилног нападача. Убацујем Љубав".

Није ни свестан да је после гола Грузији постао секс-симбол у Србији.

"Не смета ми. Жена разуме и не дајем јој повода за љубомору. Она је једина која ме је видела и без мајице и без гаћа".
...
КУЋНИ ЉУБИМЦИ

"Кад год одем у Прибој, усвојим неког пса. Углавном оне ловачке. Краткодлаке луталице. После их оставим рођацима да воде рачуна о њима. Нисам дуго био у родитељском дому. У Прибоју пет, а у Прњавору скоро десет година. Сад ћу ићи у децембру. У Солуну имам кане корса, а жена је довела свог пино фризеа. Сјајно се слажу".

ПОРОДИЦА

"Мама је највише плакала на стадиону после Грузије. Њу је тај гол баш емитовно погодио. Знала је колико сам желео да заиграм за Србију. Супруга је такође била пресрећна. Она ми је још пре четири године рекла: 'Играћеш за нашу земљу и тачка'. Свој први интервју дао сам за СОС канал са 16 година и тада сам рекао да за мене нема дилеме. Дебитовао сам код Саше Николића у Шапцу са два гола за кадете против Пољске. После су ме звали Крмпотић и Станојевић, али по преласку у Дерби каунти, изгубио сам контакт са људима из ФСС. Две године нисам добио никакав позив и на предлог председника Сиона заиграо сам за Швајцарску. Ако се то уопште могло назвати 'предлогом'. Код контроверзног Кристијана Константина нема преговора. Увек је онако како он одлучи. Покушао сам да му објасним колико ми значи Србија, али је он мени објаснио колико Сиону значи да има младог репрезентативца. И наравно да је његово објашњење имало 'јаче' аргументе. Када сам прешао у Легију, први пут се јавио озбиљан страх да никада нећу заиграти за своју земљу. Пољски медији су писали 'Пријовић жели Србију, али нема појма да не може да игра за Србију'. То су форсирали и касније када сам прешао у ПАОК. Чак и у тренутку када сам добио Муслинов позив. Замислите, они Пољаци су били убеђени да ја немам право наступа за Србију. Деби против Велса је био моја слатка освета свима".

КЊИГЕ

"Не читам. Супруга обожава књиге и нервира се што мене то уопште не занима. Више волим документарце и када ми предложи неко штиво, ја сачекам да се пренесе на платно па погледам филм. Прошле године сам прочитао причу о једном ундерцовер агенту у борби против рокера. Не сећам се ни наслова ни писца. Школу никада нисам волео и немам проблем да то јавно кажем. Има оних који су могли и једно и друго, ја сам се определио само за фудбал. Свиђала ми се историја, зато се тетоважа цара Душана и појавила на леђима. Мислим да сви у Србији треба да будемо поносни на своју историју. Рецимо, из енглеског сам био најгори ђак у одељењу. Пре извесног времена, случајно сретнем учитеља енглеског на бензинској пумпи и скапирамо обојица да говорим енглески боље од њега. Живот је најбоља школа".

ПОРОЦИ

"У Енглеској сам кренуо лошим путем и почео сам да се коцкам. Био сам млад, 18 година, заврши се тренинг и сви старији играчи оду својим кућама. Шта ћу ја онако усамљен? И онда ми та глупост падне на памет. Срећом, нисам тада пуно зарађивао па нисам ни имао шта да прокоцкам. Генерално, фудбалери у Енглеској имају проблема са депресијом и пороцима. Зато се и отварају разни институти за помоћ онима који заврше на странпутици. Научио сам лекцију и већ сада размишљам шта ћу после фудбала. Имамо породичну фирму која нема везе са спортом. Биће све спремно и разрађено када одем у фудбалску пензију".

ДРУШТВО

"Са многима седнем на кафу, али оних правих другара је два или три. Тамо у Швајцарској. Само сам са њима нон-стоп у контакту. Немам пуно времена за дружење, јер одмори трају кратко. Мени је супруга најбољи пријатељ. У Прибоју се углавном виђам са рођацима. Тамо све плива од Пријовића. Можда је то за већи део Србије необично презиме, али у Прибоју је сваки други - Пријовић".

ХРАНА

"У Кини нас је Пикси спасао. Тај хотел у којем смо били смештени имао је ужасан избор јела. Форсирали смо пиринач и соју, неки су се 'исушили' од глади (смех). Пикси је био сјајан домаћин. Одвео нас је у један леп ресторан. Наравно да смо и ми читали чланке о његовој кандидатури за селектора, али мене те приче не занимају. Савез ради свој посао, ми играчи не можемо и немамо право да утичемо на њихов избор. Не може ништа да се пореди са српском кухињом. Морам да пазим, строги су режими током сезоне, али када дођем у Србију обавезно се угојим два-три килограма. После мора дијета. Током карантина, вапим за слаткишима и газираним пићима. Када видим да неко поред мене једе торту, гутам је и ја очима. Мамина кухиња је непревазиђена, обожавам њен тирамису".

БЕС

"Када промашим шансу, полудим. Срећом против Грузије није било простора за промашаје, само за тај златни гол. Када тако уђе из прве, ништа лепше. Једна шанса, гол и готов посао. Затегао сам ногу, то је тај 'киллер инстинкт'. Давао сам и раније сличне голове. У финалу пољског купа против Леха, такође победоносни. Волим када голман крене на прву, ја је боцнем и само јој променим правац. Изненадим и голмана и себе. Бесан сам и када добијем пет или десет минута времена да проведем на терену. Мени као шпицу је неопходно бар 20-25. Као против Велса и Грузије. Мрзим и када уђем, а све решено. Као са Молдавијом. Водимо 3:0 и цела екипа чека крај, не желе више да се умарају. Ја да изгорим, кренем у пресинг, али немам подршку. Увек сам жељан гола, без обзира да ли играм од старта или сам ушао са клупе. Ако је 9:0, дај да буде и 10".

ХОБИ

"Кик-бокс и тенис. Мада је фудбал увек имао предност. У школу сам уместо ранца носио лопту. Чим зазвони за паузу у 10х, право на фуцу. Скупљали смо сличице, играли 'тапке', 'поклапања', 'ко даље'... Увек сам имао по хиљаду дупликата у руци. Први албум, Француска '98. Наше сам прво попунио. Сећам се да Роналда нисам могао никако да извучем. Сада ће братови клинци куповати кесице за Светско у Русији. Супруга је скупљала прошле сезоне за Лигу шампиона, сада ће опет јурити 'Пријовића'. Биће то необичан албум без Италијана".

ЉУБАВ

"Супругу сам упознао са 20 година и одмах сам схватио да је то то. Играо сам тада у Швајцарској и била је то љубав на даљину. Веома тешко, имајући у виду моју љубомору. Касније се доселила код мене и постала још љубоморнија. Много се волимо и то је најважније. Ја сам живи доказ да љубав на први поглед не постоји само у бајкама".

СРЕЋА

"Освојио сам четири трофеја у каријери. Дуплу круну са Легијом, Куп Швајцарске са Сионом и Куп Грчке са ПАОК-ом. Уствари, још једну титулу са Легијом, иако сам одиграо само другу полусезону. Без мојих голова не би били први, тако да и то рачунам као трофеј. Најсрећнији сам био после
победе у финалу Купа против Леха. Огроман притисак, прослава 100 година Легије, 60.000 људи на трибинама. Навијачи су припремали кореографију четири недеље у три смене. Упали су пре меча у свлачионицу да нам кажу колико им значи победа у тој утакмици. Дао сам победоносни гол за 1:0 и поломио руку у 90. минуту. Најдражи моменат у каријери. Додао бих победу против Спортинга у Лиги шампиона за пласман у Лигу Европе, пласман на Светско првенство и Куп са ПАОК-ом. Навијачи су нам у глуво доба ноћи приредили спектакуларан дочек. Развалили смо прозоре да би се попели на кров аутобуса и упалили бакље. Тешко ми је пао растанак са Ивићем. Он је инсистирао на мом доласку, иако се пре тога никада нисмо срели у животу. Када је одлазио, пружио ми је руку и рекао ми да сам му се апсолутно одужио на поверењу. Станоје је био месец дана, знали смо се од раније. За мене смена тренера није никаква новост, у Сиону сам знао да их променим осам за само једну сезону. Али, овде се све десило изненада. Без најаве. Дошли смо на тренинг и схватили да нема Салета. Али ок, то су већ ствари на које ја као играч не могу да утичем".

МЕДИЈИ

"Играо сам у Италији, Турској, Норвешкој, Шведској, Енглеској... У свим тим земљама фудбал је веома популаран. За разлику од Швајцарске где се репрезентацији посвети простор у новинама само дан уочи и дан после меча. У Шведској сам дебитовао за Ђургарден са три гола против Норчепинга. Замислите, они су те сезоне постигли један гол у гостима, дођем ја и дам три комада за пола сата на првој утакмици. Сутрадан је Афтон Бладет објавио интервју са мном на три стране и великим насловом 'Нови Златан'. Били су збуњени када сам им рекао да су мене са Ибром поредили још у Парми, иако сам тада био ошишан на 'војничку'. Никада се нисам упознао са Ибрахимовићем, нити имам неку велику жељу. Нисам његов фан. Косу сам пустио на наговор супруге, а не да бих личио на Златана"

Уффф... Баш је било отворених карата. Да за крај отворимо и шешире. Ближи се жреб у Москви, искушајмо срећу.

Из првог шешира, НЕМАЧКА. Из другог, КОЛУМБИЈА. Дакле, као у Италији '90.

"Где бих се сећао, тада сам рођен!".

Уби нас Матеус у Милану, добисмо на једвите јаде Колумбију у Болоњи. Јозић промашио пенал и искупио се волејом за минималац.

"Нека и сада буде тако, само да прођемо групу".

Из трећег шешира, ИСЛАНД. Е, па не може. Пропозиције кажу максимално две европске репрезентације у истој групи.

"Нису битни ривали. Веома сам амбициозан и увек идем на победу. Тако ће бити и у Русији. Ако мене питате, биће по 3:0 у свакој утакмици. Са скором 9:0 идемо у нокаут фазу".

Увек је такав. Нема велике разлике између клинца који је осам сати путовао возом од Сент Галена до Парме и овог "делије" који је управо слетео из Кореје. Само у фризури.

"Волео бих да каријеру завршим у Србији. Звезда или Партизан? Не. ФАП Прибој".

Извор: мондо.рс

Коментари / 0

Оставите коментар