Прича - Досије Јовељић: Звездино благо и дипломски испит!

Или шарена судбина ранијих предатора! Са 30 голова обележио је јесен у омладинској конкуренцији, али о томе шта је потребно да момак из Бијељине засија на великој сцени за МОЗЗАРТ Спорт говоре Милан Косановић, Милан Лешњак, Петар Пуача, Павле Делибашић, као и човек који шест година води рачуна о његовој каријери Никола Поповић. . .

Фудбал 20.11.2017 | 22:30 Звездино благо, снага Звездиних омладинаца, Звездин најсјајнији бисер који ће засијати у фудбалској орбити.... На једној страни све то представља Дејан Јовељић. На другој, пак, стоји јасан натпис да ће судбина и правилан развој нападача рођеног 1999. године бити показатељ озбиљности врхушке клуба из Љутице Богдана 1.

Мерило се време у омладинској школи Црвене звезде појавом Петра Пуаче. Ресетовали су епохе и Јован Дамјановић и Павле Делибашић, па и Драган Мрђа. Многе наде су полагане и у Луку Јовића, који је можда и превремено изгорео у паклу великих Звездиних очекивања. Сви они, тачније плусеви и минуси њихових каријера, могу да послуже као полигон за правило уздизање до звезда дечкића који је на 12 утакмица ове полусезоне постигао 24 гола.

То могу само предатори, то могу само они што су по рођењу добили велику порцију талента. Све то могу, али на крају не морају да успеју.

Али да за тренутак занемаримо бројке које су, када је Јовељић у питању, бруталне (и да поновимо: 30 голова на 13 утакмица рачунајући и последњи хет-трик против Партизана, уз нових шест голова на једној утакмици за викенд).

Ако је Лука Јовић представљао сублимацију свих добрих нападачких особина, осим потребе да ради и више и јаче од других, код Дејана Јовељића постоји најидеалнији могући склад између играчког умећа, победничког менталитета и васпитања понесеног из породичног дома у Бијељини.

Ове две референце нису неважне за даљу причу, рећи ће готово сви саговорници МОЗЗАРТ Спорта који верују да је Јовељић предоређен да буде - тај. Само што у данашње време „бити тај“не значи бити дуго везан за матични клуб. У најбољем случају, којем на Маракани теже, Дејан Јовељић ће провести две године у сениорском погону. Головима се одужити и направити велики трансфер. Као његов класић и велики пријатељ Лука Илић.



Само што је пут до таког расплета поплачан многим препрекама. Биће ту и трња.

„Можда сам субјективан, али кога год да питате, рећи ће вам да је Дејан атипична личност и још атипичнији фудбалер. Дуго се бавим овим послом, али нисам срео дете с таквим фанатичним погледом на фудбал. Изузетно је предан послу. О таленту нећу да говорим, али знам да се такав карактер, менталитет и васпитање ретко среће. Можда једном или два пута у животу. Шест година сам с њим и знам да поседује ту црту која раздваја просек и топ класу. Он се не узда у срећу и склапање коцкица, него искључиво у себе и свој рад“, прича за МОЗЗАРТ Спорт Никола Поповић, човек који шест година води рачуна о каријери Звездиног талентованог центарфора.

Из Бијељине за Београд пре осам година. То је била прва озбиљна играчка рута Дејана Јовељића, пошто су га Звездини ловци на талентоване главе спазили током једне пријатељске утакмице. Први „хајп“ десио се пре скоро три године када је као кадет београдског клуба блистао на Турниру Пријатељства у родној Бијељини. Тада је показао да је имун на светла великог града. Али мононуклеоза га је одвојила од терена девет месеци. Није могао да тренира ноге и голгетерски инстинкт, али јесте ум.

„ОН ЈЕ ДЕТЕ КОЈЕ НЕ ЛЕТИ“

Још мало о његовом менталитету: када је први пут изгубио партију шаха отишао је у продавницу и купио књигу са правилима древне игре. Није желео да буде просечан играч. Хтео је да победи деда Стаћу, тренутно редовну муштерију.


„Можда звучи патетично, али такво дете можете само да пожелите. Често се шалим и кажем да је он мој трећи син. Немам с њим обичан однос агент-играч. И тако ће увек бити. Он је дете које не лети. Наша је жеља, а и оца Младена, да он остане у Звезди неколико сезона, да постигне 50 голова и онда направи трансфер. У добром се тренутку пробија јер Звезда форсира младе играче. Ту су Рачић, Лука Илић, Аџић, верујем да ће Звездан Терзић кулминацију свега тога направити с Јовељићем“, додаје Поповић.

Тренутно све изгледа идилично за Дејана Јовељића, мада сигурно с нестрпљењем чека тренутак када ће од Горана Негића и Владана Милојевића добити последње инструкције пред деби за први тим. То је нешто што ће ускоро доћи, жаргонски речено, већ сутра. Много је битније шта ће бити с Јовељићем - прекосутра.

И пре њега је било озбиљних предатора. Довољно је сетити се само голгетерског пира Павла Делибашића или Петра Пуаче. Имали су ванвременске бројке, баш као и Јовељић, у омладинској конкуренцији.


„Ја сам у омладинској конкуренцији постигао 58 голова. Све је то било лепо, али... Када сам отишао у сениоре нисам схватио да је огромна разлика у односу на јуниорске дане. Схватио сам да су то два потпуно различита спорта. Било ми је потребно две године да се опасуљим. Ипак, Јовељићу ће бити много лакше. Мене је сачекао Јовичић, после су ту били Пјановић и Друлић. Озбиљна конкуренција! Не кажем да сада није, али данашњим клинцима се отварају врата после 15 датих голова. То дете има озбиљан квалитет, чим се понавља у континуитету. Само у овом прелазу мора да буде паметан и да има среће. Надам се да ће клуб да му отвори врата“, каже за наш портал један од најубојитих стрелаца у историји омладинске школе Црвене звезде Павле Делибашић.

„ТРЕБА ДА БУДЕ ПАМЕТНИЈИ ОД МЕНЕ“

Добра ствар за момка рођеног 1999. године јесте што су на европском тржишту нападачи способни да из полушансе постигну гол увек на цени. Уз претпоставку да се том логиком води Звездан Терзић као први оперативац клуба, јасно је да Јовељић има шансу да успе. Јер они у чијим тефетерима је записан сигурно су се распитали о свим његовим особинама.

Чули су, као што смо и ми чули, да пре одласка у иностранство жели да себе комплетира као личност и да зато чита разну литературу. И да има чудну, али похвалну навику, узимајући у обзир понашање данашњих клинаца, да пре спавања ствари слаже у коцку. Као да је у војсци.


„Дуго пратим његов развој. Волео бих да ме достигне по броју голова у омладинској конкуренцији. Ја сам их, рачунајући куп такмичења, постигао више од 80. Али пре свега, бих волео да буде паметнији и одлучнији од мене. А не сумњам да хоће“, речи су Петра Пуачекоји је такође жарио и палио у омладинској конкуренцији.

Само што то није једноставно.


„Сад је у критичном периоду, али пошто га добро познајем као играча знам да је он један од оних... Знате, играч се ствара, нападач се рађа. Он има невероватан осећај за гол, јури га лопта у шеснаестерцу. Ту референцу сам имао и ја, па су људи говорили да имам среће, ондосно знате како то наш народ воли да каже, али не бих да будем сад вулгаран. Нема ту среће, то је дар. Дуго држим школу фудбала у Новом Саду. Дао сам много играча Звезди, Партизану, Војводини, Чукаричком, али ниједног центарфора. Рођеног убицу. Увек имате мањак таквих профила. И зато су Јовељићу отшкринута врата славе. На њему је да их до краја отвори. Клуб не сме да направи грешку као с Јовићем. Он је тек сада почео да сазрева“, додаје Петар Пуача.

„ТАЛЕНАТ ПРЕ ФИЗИКЕ“

Када Јовељића гледате на терену, лаконски ћете рећи да је зрео за сениорски фудбал. Он је ван терена потпуно другачији. Момак благе нарави, студент електротехнике. А на терену је крвожедни питбул који насреће на ривала и вреба сваку шансу.

Међутим, када му се приближите видите да то још није формиран мушкарац. Брада пубертетска, још незрела за бријач. Рамена тек треба да се развију. Одраз феноменалан, али делује некако сувоњаво. Тај физички дефект, ако тако може да се назове, суштински је плус. Јер огољева истину - да Јовељић у омладинској категорији није доминирао због физике.


„Мој посао, а и посао људи у Црвеној звезди, је да играче научимо да не играју фудбал физиком него мозгом. Играчи из прве групе имају великих проблема када пређу у сениорски фудбал. Дејан је паметно дете које све бро упија. Врло је радан... Погледајте какве је голове давао у омладинској лиги. Дешавало се да прође кроз двојицу и искористи физику, али много више је ту било демонстрације талента“, јасан је тренер Звездиних омладинаца Милан Лешњак.

Није тајна да је Јовељић прерастао омладински фудбал.


„Тешко је очекивати да он у овом тренутку буде прва Звездина деветка. Сениорски тим игра одлично под Владаном Милојевићем, али он је тако паметан и радан да верујем да ће му се отворити“, додао је Лешњак.

Ако хоћеш да будеш Звездина деветка, онда мораш да удараш у бедем. Челници црвено-белих су одавно пребацили Јовељића у свлачионицу подно северне трибине, где се скида први тим. Тамо су га сачекали као спарниг супарници Вујадин Савић, Дамијан ле Талек и Срђан Бабић, као и специјалиста за рад с младим играчима Милан Косановић. Има много оних који тврде да је некадашњи тренер омладинске селекције нешто најбоље што је могло да се десиДејану Јовељићу.

„ОН ЈЕ РОЂЕНИ ГОЛГЕТЕР!“

Постоји вирални клип на Јутјубу када Косановић дрилује Јовељића уз речи: „Ајде, машино за голове, сад пошто лобујеш врати се назад“.


„Њему су у овом добу потребне утакмице и време тренинга. Е сад, време тренинга не мора одмах да донесе резултат, али највише открива мане. Можемо прво о манама: Јовељић је још фудбалска беба, није формиран ни као играч, ни као мушкарац. Потребна му је физика. Не треба да заборавимо да је изгубио време јер је оболео од мононуклеозе. Све му то сада недостаје. То се види када се на тренинзима првог тима судара с Бабићем, Савићем и Ле Талеком. Потребне су му још једне припреме са првим тимом минимум да покаже оно што сви виде. Нико не прича да је он фудбалер, него да је голгетер. Са тим се рађа и зато он може да буде љубимац навијача“, каже за МОЗЗАРТ Спорт Милан Косановић.

Кроз Косановићев филтер је прошло прегршт европских талената, учествовао је и у стварањуСергеја Милинковића Савића. Зато и врло студиозно објашањава досије Јовељић.

„Сергеј је показао класу и креацију када је физички надошао. Исто то очекујем и од Јовељића. Мада треба и да ради на левој нози. У савременом фудбалу вас анализирају до танчина и тај његов сегмент ће покушати да искористе сви одбрамбени играчи. Али оно што је извесно морам опет да поновим - он је рођени голгетер. Погледајте само та три гола против Партизана, а ушао је још у три шансе. И све је то урадио на различит начин. Косим кретањем, латералним кретањем, тражењем дубине... Има савршену егзекуцију. Али добро је што можемо да истекнемо и његове мане.“

Тренутно је Јовељић један од играча у центру пажње. Заслужено. Јер Звездина публика је увек гладна играча из омладинске школе. Још ако носи деветку...


„Разумем и вас новинаре, он је дечко у жижи, али не треба му стварати притисак. Јер све што се пише и прича о њему долази до ушију људи. И сутра када не буде дао два гола против Рада сви ће да се разочарају. Није нормално да он решета у сениорској конкуренцији као Мбапе. Јер Мбапе је један у милијарду. Дуго сам у фудбалу и знам шта причам: Јовељић и Лука Јовић имају најбољу игру главом у Србији у последњих 20 година. Можда и више. Код нас је у том сегменту слаба обука. И онда се неко усуди да отпише тог Луку Јовића који има сада 20 година. Дакле, рођен је 1997. године. А када дођу ови из Арсенала прича се да су чудеса јер су рођени исте године као Јовић. Просто морамо да сачекамо, и Јовића и Јовељића“,поентирао је Косановић.



Извор: моззартспорт