Адио Аззури, Шведска на Мундијалу
Свет да стане. И да протрља очи. Десило се оно што није било 59 година.
„Срећно у Русији“.
Селекција која се годинама везивала за име Златана Ибрахимовића показала је да после његовог репрезентативног пензионисања и те како има чиме да се подичи. Можда вечерас Емил Форсберг није био на препознатљивом нивоу, можда тим Јанеа Андерсона није желео да нападне или му то Азури нису дозволили, али су у одбрани имали четворку која би се одбранила таман да се на њу залети и сваки од 74.000 навијача са трибина миланског „Сан Сира“.
Чврсту, отпорну на ударце, спремну и да зада по који, да се порве и сачува почетних 0:0 што је у комбинацији за победом од пре три дана (1:0) значило највећу сензацију планетарног фудбала ове године, јер су северњаци кроз вртлог баража за пласман на Првенство света прошли неокрњени.
Свака им част на томе!
Е, сад, да ли је ово тријумф дефанзивног фудбала какав је деценијама био заштитни знак Италијана или недостатак креативности код истих то ће наредних дана да распредају све виђеније фаце на Апенинима и шире, али је једно дефинитивно: Шведска је научила да се такмичи. Пре само годину и по дана на ЕП у Француској баш од Италије је изгубила 0:1 (па још и од Белгије, уз мршав реми са Ирцима), а онда се усправила, у изузетно захтевној групи завршила друга иза Француске, отписала Бугаре и Холанђане, дошла на мегдан фавориту и показала да има и голмана који се примакао великој сцени.
Робин Олсен је бранио све. Апсолутно све. Посебно у финишу кад је пред његовим очима зујало са свих страна као да ракете лете. Укротио је ударац Ел Шаравија који је био вероватно и најјача претња домаћина, пре тога Кјелинија, у првом делу шутеве Флоренција и Парола, имао среће да ногом уштопује покушај Имобилеа који је слутио на погодак. А имао је и сјајну подршку у видуЛустига, Линделефа, Аугустинсона и пре свега капитена Гранквиста који су као торњеви чистили све претње из ваздуха.
А Италијани?
Реално, за вечерашње издање нема им се шта замерити. Били су доминантни. Тачно 23 пута шутирали су ка голу (наспрам четири Швеђана), осмишљавали акције, на све начине покушавали, нема које оружје нису активирали, међутим, ниједно није било довољно разорног дејства да би срушило шведску тврђаву!
Италија од фудбалера светске класе има само - голмана и једног штопера! Све остало је сумњиво за фудбал који претендује да буде велики као некад. Једино за чим свет има право да жали што Азура неће бити на Мундијалу јесте што Ђанлуиђи Буфон, тај горостас међу стативама није добио још једну шансу да се бори за Златни глобус. Њему уз раме још Ђорђо Кјелини... Остали - просек.
Тешко да би боље било са, на пример, Лоренцом Инсињеом, који има и брзинске и рализаторске способности. У систему какав је успостаљен у Наполију. А ово са Ђанпјером Вентуром не личи на систем. Ни на озбиљност. Већ на стихију која је на „о-рук“ покушала да стигне предност Шведске.
Не иде.
До неког новог селектора једне државе која не заслужује да се деветорици играча из поља ни име помене. Кад су губитници.
БАРАЖ ЗА ПЛАСМАН НА МУДНИЈАЛ, РЕВАНШ МЕЧ
ИТАЛИЈА - ШВЕДСКА 0:0 први меч 0:1
Милано
Стадион: Сан Сиро
Гледалаца: 74.000
Судија: Лахоз (Шпанија)
Жути картони: Кјелини, Барзаљи Бернардески (Италија), Јохансон, Форсберг, Лустиг (Шведкса)
ИТАЛИЈА: Буфон - Барзаљи, Бонучи, Кјелини - Кандрева (од 76. Бернардески), Флоренци, Жоржињо, Пароло, Дармијан (од 63. Ел Шарави) - Габјандини (од 63. Белоти), Имобиле.
ШВЕДСКА: Олсен - Лустиг, Линделеф, Гранквист, Аугустинсон - Клесон (од 72. Роден), Ларсон, Јохансон (од 19. Свенсон), Форсберг - Тоивонен, Берг (од 54. Телин).
Извор: Моззартспорт
Фото: Ацтион имагес
Коментари / 0
Оставите коментар