Пикси на двије "столице" - изводљиво или не?

Драган Стојковић Пикси важи за најозбиљнијег кандидата за селектора Србије, али да ли је уопште могуће да он истовремено ради у Гуангџоу и води "орлове"? Како се у то уклапа календар кинеског првенства, шта би то значило за припреме. . .

Фудбал 13.11.2017 | 22:00 Изненађујућа промена селектора репрезентације Србије унела је много непознатих у "операцију Русија 2018", а наследник Славољуба Муслина биће познат тек након повратка са азијске турнеје, на којој национални тим води Младен Крстајић (и који је славио на дебију против Кине).

Много је имена која се доводе у везу са репрезентацијом и ниједно од њих, за сада, без обзира на све изјаве, не можемо искључити из ове "трке"; тако су се, опет за сада, спомињали Иван Јовановић, Вељко Пауновић, Роберт Просинечки, Радомир Антић, Александар Станојевић, Љубиша Тумбаковић и Драган Стојковић Пикси.

Управо је Стојковић помињан као најозбиљнији кандидат за клупу "орлова" и он је до пре неколико дана био далеко реалнија опција, али се много тога променило када је ставио параф на нови уговор са кинеским клубом Гуангџоуом Р&Ф.

Након освајања петог места у шампионату Кине, Пиксију је уговор важио на још три сезоне, али када се у причу укључила и Србија - њему је брже-боље понуђен продужетак сарадње.

Његов нови уговор је за само годину дужи, и дакле траје до 2021, али је вишеструко "јачи" с обзиром на то да Пиксију, према неким писањима медија, следује велики новац - 12 милиона евра годишње, без урачунатог пореза.

Тако је Стојковић постао један од најбоље плаћених тренера света...

Незванично се може чути и да је богати кинески клуб Гуангџоу поручио да нема ништа против да Стојковић разговара са челницима Савеза и да чак паралелно обавља и селекторски посао, што је, примера ради, сасвим супротно од онога што је била порука Севиље када је Аргентина питала за Хорхеа Сампаолија, да би након бурне свађе око њега овај стручњак изабрао "А" селекцију своје земље и напустио Андалузију.

Српски тренер се у Кини састао са руководством после потписа новог уговора, али да ли је, физички, уопште могуће водити клуб у Азији и национални тим Србије?

И сами фудбалери националне селекције имали су исцрпљујући лет за Кину који је трајао готово 24 сата, а Стојковић би приликом сваког окупљања репрезентације морао да долази из 8.000 километара удаљене земље, чији шампионат траје од марта до почетка новембра.

Календар кинеског шампионата, ипак, дозвољава овако нешто.

Кина поштује ФИФА календар и током термина квалификација - паузира се и кинеско првенство, па је тако Пикси био слободан током квалификационих утакмица за Светско првенство прошле године (март, јун, септембар, октобар), чак је и посетио меч против Аустрије у Бечу (3:2), а с обзиром на то да је Гуангџоу завршио првенство као пети - то значи да неће бити додатних обавеза за Пиксија у азијској Лиги шампиона.

Иако није још саопштен календар кинеског првенства за 2018. године, већ сада је јасно да ће након уводна два кола - поново бити репрезентативне паузе.

То ће бити и прво окупљање "орлова" у наредној години, када ће вероватно одиграти једну до две пријатељске утакмице, што ће бити и први мечеви под "палицом" новог селектора.

Уколико погледамо календар шампионата Кине из претходне мундијалске године (2014), можемо видети и да је цело првенство "стало" на месец дана, и ниједан меч није одигран у периоду од 26. маја до 19. јула, када се у то време одржавало Светско првенство у Бразилу.

Овогодишњи Мундијал почиње 14. јуна и траје до 15. јула, а сасвим је сигурно да је неколико недеља раније потребно почети припреме.

Радомир Антић је, примера ради, за Светско првенство 2010. године одлучио да три недеље пре почетка турнира објави коначан списак играча на које рачуна, да би између првог дана припрема и првог меча против Гане прошло тачно 20 дана. Припреме су почеле у Србији да би се потом екипа преселила у Аустрију где је одиграла пријатељске мечеве са Новим Зеландом и Пољском, а у повратку у Београд и генералну пробу против Камеруна.

Велика разлика између тадашњег распореда који је имао Антић и који би, претпоставимо, имао Драган Стојковић, је у томе што Пикси није водио екипу у квалификацијама.

С обзиром на то да је Србија "потрошила" ФИФА термин у новембру на пријатељске утакмице са Кином и Јужном Корејом без одабраног селектора, пошто по свој прилици то неће бити садашњи вршилац дужности Младен Крстајић, наследнику Славољуба Муслина остаје простор од највише четири до пет утакмица пред званичне мечеве у Русији 2018. године.

Сваки дан са "орловима" биће од користи новом селектору, који ће покушати за тако кратко време да примени своје идеје и тренерски стил пред одлазак на Мундијал, а с обзиром на све околности, "кнап" термине и удаљеност Кине, тешко да би Драган Стојковић успео све замишљено.

Истина, Стојковић би, евентуално, могао да добија велику помоћ од асистената које би ангажовао и који би пратили репрезентативце широм Европе, обављали прве тренинге пре његовог доласка из Кине, али је питање колико би то могло да буде ефикасно у тренутку када је Србија на новом почетку и када није потребно само "дорадити" оно што је оставио Славољуб Муслин, него оставити сопствени печат уз, вероватно, промену досадашње формације (3-4-3).

Нова отежавајућа околност је и то што ће на јесен наредне године почети ново такмичење под окриљем УЕФА - Лига нација, а није јасно да ли ће тај календар бити усклађен са кинеским шампионатом који ће у том тренутку бити у самој завршници.

Чак и ако погледамо краткорочно, ниједан од селектора који су, за сада, изборили пласман на Мундијал, не ради "дупли посао" - тренерски и селекторски.

Може ли то и Пикси?

Као играч је могао све, али ово делује као "немогућа мисија".

СЛУЧАЈ ИЛИЈЕ СТОЛИЦЕ

Илија Столица је смењен са позиције селектора кадетске репрезентације Србије након што је преузео екипу Вождовца, пошто је руководство ФСС одлучило да није могуће да истовремено обавља две функције. За његовог наследника тада је изабран Перица Огњеновић.

КОШАРКА, ВАТЕРПОЛО, ОДБОЈКА...

Актуелни селектори кошаркашке (Александар Ђорђевић), одбојкашке (Никола Грбић) и ватерполо (Дејан Савић) репрезентације паралелно са селекторским обавезама имају и посао у клубу. Александар Ђорђевић од прошле сезоне води Бајерн из Минхена, Никола Грбић ради у италијанској Верони, док се Савић недавно вратио у Црвнеу звезду. Поређења ове ситуације са њиховим "дуплим" улогама ипак не стоје до краја. Пре свега, јер су њихове селекције на почетку, а не на крају циклуса. Примера ради, Савић је у договору са Црвеном звездом дао напустио клубу пре три лета, да би олимпијску 2015/16 био посвећен само репрезентацији.

Извор: мондо.рс