Економија у БиХ најгора у Европи

Од свих држава бивше Југославије и Европе, БиХ биљежи најкатастрофалније резултате кад је ријеч о економском развоју и квалитету живота њених грађана.

Босна и Херцеговина 15.10.2017 | 19:59 И посљедња анализа Свјетског економског форума показала је да ова држава има убједљиво најгору економију у Европи, а као главни проблем означени су неефикасна државна бирократија, корупција, високе пореске стопе, политичка нестабилност.

Швајцарска је већ неколико година заредом на првом мјесту са оцјеном 5,86, док се БиХ нашла на 103. позицији са резултатом 3,87, тек нешто мало испред ратом уништеног Јемена, те Мозамбика и Чада.

Из Дирекције за економско планирање БиХ прије неколико дана су саопштили да БиХ, према Глобалном индексу конкурентности за 2016/2017, за разлику од претходних година, није забиљежила знатне промјене у свом рангирању, те да је доспјела на 107. место од 138 земаља.

''Пословно окружење у БиХ је и даље оптерећено бројним административним препрекама, а тржиште је фрагментисано усљед различитих правила, због чега се не може постићи стварна слобода кретања робе и услуга. Ниска конкурентност БиХ економије има корјене у ниском обухвату образовањем и образовном систему који не припрема адекватно кадрове за модерно тржиште рада. У прошлој години, свега десет одсто радно способног становништва имало је више или високо образовање'', саопштили су из ове дирекције.

У Савјету страних инвеститора БиХ наглашавају да би цјелокупна економска политика државе требала бити усмјерена на развој производње и подстицање извоза.

Треба растеретити привреду и повећати ефикасност администрације, уз конкретније и одлучније мјере за побољшање пословног амбијента и привлачење инвеститора.

''БиХ, као и било која друга држава која за циљ има привлачење страног капитала, мора претходно да створи повољну инвестициону климу. А предуслови за унапређење пословне климе су стабилан политички и правни систем. Привлачење страних инвеститора мора да прати доследно спровођење започетих реформи у земљи, како бисмо те исте инвеститоре и задржали, након што их једном позовемо и привучемо да инвестирају у нашу земљу'', каже извршна директорка овог савјета Сања Миовчић.

Да нам то слабо полази за руком, потврђују статистике о прилично ниском новоу страних инвестиција. За разлику од ове године, када је њихов износ у благом порасту, у ранијем периоду улагања у БиХ била су на забрињавајуће ниском нивоу.

Наиме, лане су у БиХ инвестирана 504 милиона КМ, што је скоро пет пута мање од износа који су грађани БиХ који живе у иностранству послали рођацима.

Да није ових пара, многи грађани би били и гладни и жедни, јер преживљавају управо захваљујући помоћи родбине из иностранства.

Анализе невладиног сектора показују да је око 70 одсто грађана у зони сиромаштва, од чега трећина нема ни за голу егзистенцију, док око 30.000 људи у БиХ преживљава захваљујући једном оброку из јавне кухиње.



Зато не чуди што смо на самом зачељу листи које су резултат истраживања квалитету живота у земљама Европе и свијета.

Према посљедњем смо заузели 69. мјесто, док се Словенија нашла на 20, Хрватска 33, Србија 47, Црна Гора 55, а Македонија на 57. позицији.

По корупцији “најбољи”

Корупција у БиХ дневно, према процјенама, прогута више од четири милиона КМ. Бројач корупције невладине организације “Аццоунт” показује да се сваке секунде у БиХ, на разне облике подмићивања, изгуби 47 КМ. То, практично, значи да корупција годишње однесе скоро 1,5 милијарди КМ.



Корупција у БиХ већа је него у Хрватској, Црној Гори, Македонији и Србији, а ситуација је једино гора на самопроглашеном Косову, а стручњаци упозоравају да без озбиљне борбе са овом појавом, не можемо да рачунамо на економски напредак.

Извор: Блиц