Под лупом рад јавних предузећа

Поводом Међународног дана слободе приступа информацијама, Транспаренси Интернешнел БиХ представио је резултате истраживања о примјени Закона о слободи приступа информацијама у случају јавних предузећа.

Република Српска 29.09.2017 | 19:01 Такође су представљени и резултат истраживања ТИ БиХ и портала ЦАПИТАЛ.ба о транспарентности јавних предузећа у области јавних набавки, запошљавања, те генерално одговорности у пословању и управљању јавним предузећима.

У оквиру истраживања које је обухватило око 300 јавних предузећа у БиХ утврђено је да само око 50% предузећа доставља информације у законом прописаном року одговара на захтјеве за приступ информацијама. Процедура је јако дуга, што представља препреку медијима који желе да извјештавају о пословању јавних предузећа, истичу у Транспаренсију.

"Већ другу годину заредом имамо показатеље који говоре да јавна предузећа не поштују адекватно Законе о слободи приступа информацијама, да је јако тешко доћи до информација, не само када говоримо о Уговорима о јавним набавкама, већ и када говоримо о основним стварима као што су финансијски извјештаји, као што су састави надзорних одбора, накнаде за управу и надзорне одборе јавних предузећа, процедуре везане за запошљавање, ревизорске извјештаје и слично.

Посебан проблем је што директори јавних предузећа уживају подршку политичких странака из којих долазе, што их чини заштићеним и пред законом", сматра Ивана Корајлић из Транспаренси Интернешенела БиХ.

"Да будемо искрени до краја, јавна предузећа и газдовање њима је једини и основни мотив за кандидовање на изборима. Ви преко тога добијате новац, утицај и могућност запошљавања родбине и странака. И за то се они увијек боре. То је страначки плијен и то показује отворено признање странака да дијеле фотеље у јавним предузећима. Кажу којој странци је припало које мјесто, а онда послије тога расписују конкурсе, који су потпуно бесмислени", каже Синиша Вукелић, уредник портала Цапитал.ба.

Посебна прича су везе између политичких лидера и власника предузећа која послују са јавним предузећима и институцијама. Истраживања транспарентности пословања јавних предузећа указују управо на тај проблем.

"Добили смо неколико конкретних примјера гдје можемо основано сумњати да постоји могућност договора уговорног органа и јавног предузећа, гдје су чак били укључени и чланови породице највиших функционера. Један од карактеристичних примјера је зет предсједника РС, који има врло успјешну фирму, преко које набавља и испоручује робу за бројна комунална предузећа у РС. Занимљиво је да такође и зет Бакира Изетбеговића има сличну фирму која се бави сличном дјелатношћу, значи испоручује робу и услуге предузећима из комуналне дјелатности и водопривреди", каже Вукелић.

У закључку презентације истакнуто је да су проблеми истовјетни у Републици Српској и Федерацији БиХ, и да је кључни проблем неодговоран однос владајућих политичких партија према јавним предузећима којима управљају њихови кадрови.

(БН)