ОСЛОБОДЈЕЊЕ: "Миле се враћа кући"!

Можда је до мене, али признат ћу да ме избори увесељавају. Ево најсвежијег примјера - избор за начелника општине Трново у Републици Српској. Уопште не знам ко је побједник, нека се тиме бави Централна изборна комисија БиХ, мене је од срца насмијала кампања.

Босна и Херцеговина 25.09.2017 | 11:48 Дакле, кандидата су два, једног даје СНСД другог СДС. Петак је увече, вријеме кад се сав свијет радује викенду. Код нас су наравно и радости другачије: они који у Сарајеву имају воде, славе што себи могу приуштити купање, они други утјеху траже пред ТВ екранима.

Комедију над комедијама нуди трибина СНСД-а у Трнову: скупио се силни свијет, дошао предсједник Републике Српске Милорад Додик, сви окупани, дотјерани, кравате, музика свира препознатљиве родољубиве корачнице и таман кад исфрустрирани гледалац очекује рафалну паљбу лидера СНСД-а који ће бошњачким властима у омрзнутом главном граду Босне и Херцеговине рећи и више него што их следује, указа се специјални гост.

Умјесто Додика, трибину отвара Ибро Берило, узданица СДА и начелник федералне општине Трново.

"Ја вам гарантујем, са господином Гаговићем и са мном, Трново има будућност!" Аплауз, овације, Додик радост не крије, СНСД-овци поносни поздрављају десетине чланова СДА који су дошли да бодре заједничког кандидата! Куд ће суза нег' на око!

Гледаш ли, пита ме колегиница и признаје да је окаснила: дежурала поред веш-машине. Шта је рекао Додик, пита. О Гаговићу ништа, велим ја, пустио је Берила да га нахвали. Каквог Берила, пита она. Ибру, објашњавам, па цитирам извјештај: Бакирове Србе није ни поменуо, Сарајево је престало бити Техеран, а чула си да су и референдуми прошлост. Не вјерујем, каже она, осим ако то није најновија руска ујдурма!

Е тад сам се већ грохотом смијала. Какви Руси, какви бакрачи, Миле се враћа кући, објашњавам јој и покушавам бити пластична: Берило је прошао цијели круг од СДА до СДА, а Додик - који је СНСД себи и основао да би био на власти у РС вози свој круг - од САД-а до САД-а!

Сад је моја другарица већ изнервирана: и шта је теби смијешно, пита, што је народ блећак? Твоја веш-машина, одговарам, вријеме за воду ти је истекло, да не кажем - исцурило.

Тако некако као и с водом је и с нашим памћењем. Редукције. Да је другачије, ником заправо не би ни било чудно што Додик са СДА гради бољу будућност. Милорад је - прије редукције памћења - у оно доба постдејтонске Босне и Херцеговине, дакле сада већ давне 1997 и 1998. године, свијетом ходио као велики Босанац, најбољи друг Сејфудина Токића. Заједно су се борили за Мики Мауса, Дједа Мраза, мањинске народе, људска права.

"Сви оптужени за ратне злочине своју невиност или своју кривицу морају доказати на Хашком трибуналу", грмио је у интервјуу који сам радила с њим када је први пут био предсједник Владе РС у чије се име поносио сарадњом с Трибуналом.

"Ми смо обезбиједили да се овдје, у неколико наврата, од стране хашких истражитеља испита преко 50 свједока по различитим основама, да функционише и њихова канцеларија и њихови представници и сигурно су им отворене све могућности за рад на овом простору", хвалио се. И љутио се на мене због питања о Едхему Бичакчићу: није крио задовољство тадашњим СДА-овим федералним премијером с којим је блиско сурађивао, а и о СДС-у је имао јасан став: "Ја сам '92, '93, '95. био против СДС-а, можда чак мало више него данас, и јавно износио ставове када то апсолутно нико није урадио."

Тај и такав Миле Додик био је љубимац америчке администрације, убједљиво најкооперативнији политичар у Босни и Херцеговини. Пуно година касније - у вријеме обиљежавања двије деценије Дејтонског мировног споразума - у Банским дворима бјеснио је на амбасадорку САД-а у БиХ Морин Кормак.

Шта се промијенило, питала сам га. Ја нисам, видјећете, одговорио је. Гледала сам збуњено јер је управо тих дана обећавао референдум о Суду и Тужитељству БиХ. Ево, посљедњу седмицу слушамо како ће и то пријетеће обећање бити суспендирано а потом и дефинитивно избрисано, а и онај ручак у Барци - када су Додик и Изетбеговић поносно договарали акцизе - пророчански прераста у стварност.

Па нећемо ваљда бити ситничави и подсјећати на међусобну рафалну паљбу коју у данима оних најважнијих избора размијене управо лидери СДА и СНСД-а?

Дјела говоре више од ријечи и зато по њима и треба судити, а то што неке невјерне томе сумњају у СНСД-ово унутрашње преображење - до њих је. Додику омрзнута амбасадорка тријумфално је походила Републику Српску, а судећи по сликама - начелници СНСД-а су се утркивали који ће се оприје с њоме фотографисати.

Уосталом, лидер ДНС-а Марко Павић, иначе Додиков коалициони партнер у РС, из Приједора је одаслао саопштење из кога се да ишчитати како је управо с америчком амбасадорком разговарао о горућим актуелним темама - од функционисања институција, преко ревизорског извјештаја консолидованог буџета Републике Српске за 2016. годину, до референдума о Суду и Тужилаштву БиХ.

"На састанку је било ријечи и о одлуци Уставног суда БиХ о књижењу војне имовине, као и о ставу ДНС-а о питању уласка БиХ у НАТО", објелодањују Павићеви сарадници, само дан након што је Игор Радојичић, градоначелник Бање Луке скупа с Кормаковом отворио конференцију у граду у коме се СНСД поноси неприкосновеном владавином.

Не, нисам малициозна, увјерена сам да је овај Додиков повратак кући једини исправан пут: уопште немам дилема да је Додик изабрао праву страну и показао спремност да се покаје због својих лудих година проведених у проруској заблуди. Не желим уопште бити ситничава па сад елаборирати колики је учинак америчке црне листе у овом преображењу.

Не, ја сам заправо већ одавно увјерена - и о томе сам писала - да је СНСД по многим критеријима далеко ближи СДА него Савез за промјене. Тај пакт о нападању опипљиво их спаја, као уосталом и однос према грађанима на просторима на којима и једни и други дебело хајрују. Оним истим којима се - свако у свом изборном штабу - грохотом смију док дијеле радост изборних побједа. А ти се, Музафере, купај. Кад имаш воде.

(Вилдана Селимбеговић/ Олобођење)