Живот на таблетама за смирење

Тешка економска ситуација, лоше друштвено окружење, психолошки притисак, али и посљедице рата, неки су од разлога због којих грађани Босне и Херцеговине све више узимају таблете за смирење.

Босна и Херцеговина 19.09.2017 | 16:21 Забрињавајуће је што је све већи број оних који ове таблете користе самоиницијативно не размишљајући о посљедицама. Стручњаци кажу да лоше друштвено окружење и немаштина више утичу на анксиозност или депресију него што су то ратне трауме које су до сада требале бити превазиђене. Но чињеница је да у БиХ живи више од 400 хиљада особа које се боре са ПТСП-ом.

Аниса Махмутовић је млада новинарка. Своје лично искуство са ПТСП-ом преточила је у текст који говори како се овај синдром преноси са родитеља на дјецу. Од ПТСП-а, лијечио се најприје њен отац, а затим и мајка. Као дијете није схватала о чему је ријеч, одрастање је научило да мора да истражује и научи о какво је то стање и на шта све утиче.

Аниса вјерује да велики број људи у БиХ користи антидепресиве и таблете за смирење због посљедица рата, но каже да поратно друштво у којем ови људи живе доприноси све већем броју оних који спас траже у таблетама.

„Имамо још увијек ону критичну масу која не тражи помоћ неуропсихијатра, већ то рјешава на други начин, тако што купују сами себи лијекове“, каже она.



Психолог Срђан Пухало каже да је све почело још прије рата, јер људи у БиХ живе у перманентном стресу. Деведесетих је био рат, а данас ти људи живе у постконфликтном транзиционом друштву у којем људи не могу да се снађу, додаје он.

„У таквом друшву човјек је најчешће губитник. У којем је он неко ко, без обзира колико јаку менталнуу снагу има, просто вријеме и све оно што се дешава га троши. И онда имате оно што је најлакше, а то је отићи код љекара и посегнути за лијековима“,говори Пухало.

С друге стране, психологиња Јасна Бајрактаревић сматра да све већи број људи који на своју руку узимају таблете за смирење нису посљедица рата. За људе у БиХ је специфично каже она, да живе у тензији ишчекујући неке промјене које ће живот учинити бољим. Та тензија ствара психички нестабилност и менталну неравнотежу, објашњава.

„Оно што људи мисле и оно што покушавају нама да представе да је БиХ угрожена, зато што је овдје прије 22 године био рат је заправо прича која је искључиво политичке природе. Јер људи који су остали напросто морају да живе, али живот који им је омогућен је постао нешто што је постало претешко за сваког обичног човјека“, наводи Бајрактаревић.

Стручњаци тврде да је психотерапија много ефикаснија од узимања таблета, но велики број грађана нема новца за овај начин лијечења.

“Психотерапија је скупа. Неки одлазе из земље да би можда то преуприједили, трећи покушавају то да игноришу, али се бојим да је ријеч о периоду од 25 година живота под перманентним стресом”, обајшнава Срђан Пухало.

Додатан проблем представља и чињеница да су таблете које грађани узимају на своју руку врло често неадекватне.

„Разговор, прича, откривање правог узрока, давање имена страху и болу који носимо у себи, као и проблему, а не генерализација, су начини који ће много прије отклонити анксиозност много прије него узети лијек на своју руку”, закључује Јасна Бајрактаревић.

(РСЕ)