Постаје ли Српска мета Русије?

Власти у Републици Српској, а и конкретно Милорад Додик, све отвореније најављују успостављање Руског хуманитарног центра у Бањој Луци, а спомиње се и могућност оснивања тзв. руске странке. Док поједини аналитичари сматрају како на тај начин РС постаје нова одскочна даска Русије на Балкану, други сматрају да је ријеч о празној демагогији коју користе домаћи политичари из РС, а која нема реално покриће.

Република Српска 25.08.2017 | 13:06 Балкан је интересна сфера Русије још од 19. вијека, која је своје политичке циљеве углавном настојала проводити ослањајући се на свеславенско братство, али и православље.

У посљедњих десетак година, најочигледније дјеловање Русије на Балкану било је кроз економски приступ у Црној Гори, али и Србији. Ипак, уласком Црне Горе у НАТО, руска политика је фактички поражена.

Поред Србије, која у војном смислу заговара неутралност између Русије и НАТО-а, а која паралелно ради на испуњавању услова за улазак у Европску унију, све чешће експонирање веза Русије и предсједника Републике Српске Милорада Додика упућују на могућу промјену парадигме и политичко-економског интересног циља Русије на Балкану.

Српска као упориште Русије

"Да је Русија итекако заинтересована за овај простор најбоље показује и чињеница да постоји податак руског министарства спољних послова да је цијели простор западног Балкана проглашен стратешким интересом за Русију, а тај интерес Москве је појачан од избијања украјинске кризе и од тада се он прати на различитим колосијецима, од политике, медија, до културе и слично", казао је Бошко Јакшић, новинар и политички аналитичар из Србије.

Он сматра да је кључна упоришна тачка Русије на западном Балкану Република Српска.

"Русија се ослања на панславенство, панправославље и везе из времена социјализма. Од Црне Горе су уласком те земље у НАТО на неки начин одустали, поразом Николе Груевског у Македонији такође. Политиком војне неутралности Александар Вучић покушава да балансира између ЕУ и Русије па је Република Српска главно упориште гдје сада могу конкретно да дјелују", наглашава Јакшић.

Москва своје интересе остварује на један софистициран начин, користе све методе, тзв. меке моћи, што је у суштини изум запада на којем су остваривали своје циљеве.

Примјер те софт поwер методе је да нпр. власт у Русији затвара невладине организације, а у Србији и земљама регије отвара разне организације, фондове итд. Тако се све отвореније говори да ће и на подручју Републике Српске бити основан руски хуманитарни фонд, као и оснивање руске странке у РС.

Тако је недавно најављено да руски тајкун Константин Малофејев намјерава у Републици Српској формирати политичку странку која ће се залагати за што ближе везе с Русијом.



"Додик мисли да је важан Русији, а Русија га, као и свака велика сила, вјешто користи да би остварила своје интересе, и политичке и енергетске. Русија Додика константно, додуше незванично и не јавно, охрабрује у идеји сецесионизма. Одатле Додик црпи снагу за своје политичко дјеловање. Чак се и у дјеловању руског амбасадора у БиХ виде сукобљени ставови истока и запада.

Руси генерално појачавају притисак у читавој регији. У Србији постоје 123 разне организације које дјелују у циљу промовисања руских интереса, почевши од студенстких и невладиних организација, медија те странака. Чак имамо и политичку странку која је отворено проруски оријентисана", истиче Јакшић.

Руски утицај као дневнополитички производ политичара

С друге стране, професор међународних односа у Сарајеву Кенан Ешреф Рашидагић сматра да је прича о упливу Русије на Балкану производ дневнополитичких потреба политичара којима то одговара.

"Када политичари немају шта да понуде својим бирачима, онда се окрећу тој причи. То се дешава не само у Републици Српској, већ и у Србији, Бугарској и сл. Русија је мало или нимало заинтересована за подручје Балкана и једино подручје гдје је Русија конкретно дјеловала је Црна Гора. Русија је у геополитичком смислу преокупирана битнијим дешавањима и настојањима да се докаже као велика сила.

Чак и Србија, у којој постоје и званичне политичке струје које отворено заговарају партнерство с Русијом, у конкретном случају има мало или нимало користи. Све што добију јесу кредити или нпр. војна опрема коју ће скупо платити. На Косову је нпр. Русија имала своје трупе од 1999. године, али су их повукли својевремено под изговором да им се то не исплати. Каква је то сила која је заинтересована за неко подручје, а којој је скупо да држи своје војне трупе на том простору", каже Ешреф Рашидагић.

Коментаришући ставове руског амбасадора у БиХ који је подржао Републику Српску да се успротиви књижењу војне имовине на државу, Рашидагић сматра да је то конкретан случај који нема везе с неком посебном везом Русије и Републике Српске, већ генералним ставом Русије да на било који начин настоје зауставити ширење НАТО-а, а књижење војне имовине на државу БиХ је корак напријед ка приступању том војном савезу.

"Шта је конкретно Русија урадила да би подржала Додика или било коју другу српску политику у БиХ. Никада РС није добила никаква неповратна средства из Русије, чак ни неки неповратни кредит. Подржавање значи нешто конкретно, а не ово што је до сада Русија радила и у Србији и у РС. Русија је конкретне ствари радила у Украјини, узели су Крим, затим су конкретно дјеловали у Сирији. Русија на Балкану нема конкретно дјеловање.

Ми на Балкану имамо високо мишљење о себи, нисмо интересантни, а мислимо да јесмо и варамо се да се Русија и САД такмиче за контролу над овим простором. У цијелом том вакууму, Европска унија се заокупирала својим проблемима и није заинтересована за ново проширење и ту се појављују нови играчи попут Турске која нпр. у БиХ и земљама регије оснива своје компаније, медије, образовне институције и слично", поручује Рашидагић.

Различити доживљаји руског утицаја на Балкану доказ су компликованих односа међу земљама регије, у којима лидери треба да се докажу и конкретно опредијеле јесу ли за исток или запад, за НАТО или неутралност, за САД или Русију.

Извор: Клиx.ба