Вучићев „жути картон“ Додику

Састанком са Вукотом Говедарицом српски предсједник Александар Вучић је фудбалским жаргоном речено Милораду Додику изрекао посљедњу опомену – пред искључење. Хоће ли Вучић на предстојећим изборима и декларативно подржати СДС?

Република Српска 24.08.2017 | 19:31 Управо је дегутантно посматрати како Додикови прорежимски медији, заједно са изузетно јаким проруским медијским лобијем Србије, настоје минимализовати недавни састанак Вучића и Говедарице. Плаћенички медији једноставно немају манипулативног простора око овог политички изнимно занимљивог састанка, па га покушавају сакрити од јавности.

И раније се догађало да Вучић прими опозиционаре Републике Српске и то након вишедневних молби комплетан Савез за промјене, или да прима Младена Иванића због функције коју обавља и ино. Но, овакав састанак два страначка лидера још није виђен у домену српско-српских новијих политичких односа.

Додуше, можемо говорити и о томе како је Додик небројено пута политички поентирао на томе што је у Београд позван због позиције коју обавља, али је овај састанак са Говедарицом и у том контексту од изнимног значаја.

Александар Вучић је врло једноставним, али фантастично еклатантним, потезом Додику поручио да више не може бјанко рачунати на његову политичку подршку. Чак му је јасно дао до знања како је само питање тренутка кад ће и декларативно подржати Српску демократску странку на предстојећим изборима, чија кампања у комплетној БиХ већ увелико траје.

Режимски и проруски медији ову врло јасну политичку поруку не могу никако преиначити, па је настоје маргинализовати. Ипак, порука је јасна свима који је желе спознати. Најважније, Додик је одлично схватио овај „жути“ картон и сад ће бити занимљиво пратити његове реакције.



У даљем запитајмо се шта је то Александра Вучића приморало на овај највјеројатније изнуђен потез? Свакако да је у питању Додиково бомбастично најављивање референдума о приступању у НАТО. Вучић је покушао упозорити Додика како се не слаже са овом авантуристичком „политиком“, али се то показало као недјелотворно обзиром да овај чак заоштрава ситуацију. Е сад му је састајањем са Говедарицом изрекао „посљедњу опомену пред искључење“.

Елем, погрешно је Вучићев актуелни потез тумачити само кроз питање Додиковог „референдумисања“. Има све то много дубљу позадину. Примјера ради приликом предсједничке инаугурације Вучић је могао пластично спознати колико му је Додик тежак „камен око врата“. Сви присутни су јасно показали да је Додик персона нон грата за друге свјетске и регионалне званичнике. Нико му није пришао да се поздрави, а о некаквом фотографисању и слично Додик је могао само сањати. Поред тога треба се сјетити да је Вучић морао лично интервенисати због Додикове идеје да 11. јула организује митинг подршке Ратку Младићу и других сличних примјера.Треба ли Вучићу такав политички „савезник“?

Можемо о појединачним примјерима и надуго и нашироко, али треба се посветити суштини. Кад компарирамо Вучићеве и Додикове политичке циљеве и модалитете политичког дјеловања ван сваке сумње долазимо до закључка како су у питању двије различите „галактике“. То је напросто неспојиво и само је било питање тренутка на ком ће годинама напрезана веза једноставно експлодирати. И то ће се догодити у неколико наредних мјесеци.

Гдје лежи кључни проблем? На једној страни имамо Александра Вучића који годинама балансира по врло танком ужету, али опстаје и суштински не мијења зацртане циљеве. Његов основни политички циљ јесте приступање његове државе Европској унији и на тој позицији стоји чак и кад му Путин „поклања“ МИГ-ове и тенкове. Избором премијерке Ане Брнабић на уштрб руских утицаја Вучић је ван сваке сумње показао гдје је опредијељен.

Међутим, то није препрека прибављања кинеских, арапских, турских и иних инвестиција. Ево Коридор 10 је у завршној фази шта значи да Вучић максимално користи кинеске инвестиције и реализује њихове мегаекономске замисли. Само кинези су по питању својих пројеката битно другачији од Руса. Много су директнији, конкретнији и мање угрожавајући. Није се Вучић одрекао руског мегаенергетског пројекта Турског тока, који у најновијој верзији поново активира и Јужни ток, али сасвим прагматично промишља да је на Русији обезбјеђивање основних претпоставки реализације. Зар да слаба и малешна Србија „ломи копља“ са конкурентним велесилама?



Истовремено Вучић се позиционира као регионални лидер, али не кроз пуко политиканство (попут Додика!), него континуираним развојем српске привреде. Многе замјере Вучићеве економске политике у овом тренутку можда су утемељене, али дугорочно посматрано бенефити су неизбјежни. Он у Србију доноси технологију, знање, упосленост, развој науке и образовања и ино, а то су стубови на каквима почивају развијене привреде.

И управо због развојне и извозно орјентисане привреде Вучић тежи као стабилности у региону. Свака дестабилизација утиче на привредни развој Србије, а у даљем и на привредне и трговачке везе. Без обзира на сву нетрпељивост Косово је српски „извознички рај“. Кад би упоредили тржишта Републике Српске и Федерације БиХ са позиције профита већ је сад упитно ко је „ближи“ Србији. Да не говоримо о вишегодишњем тренду пререгистрација српских фирми из Српске у Федерацију због бољих привредних услова (и јачег тржишта).

Значи, предње речено представља само неке димензије Вучићеве политике и циљева какве настоји материјализовати. Са друге стране морамо се запитати каква је Додикова „економска политика“? Зар је „економија“: превари, укради, уништи, девастирај, задужи...??? Или је „политика“: слажи, обмани, манипулиши, завађај, дестабилизуј, произведи хаос...??? Нема ту ни политике ни економије, него тек пуко политиканство и безобзирна пљачка.

И сад рационално се запитајмо: шта Вучић добија савезништвом са Додиком? Само проблеме! У ствари, он ништа не добија, а континуирано је на губитку. Са друге стране у СДС-у има стабилног партнера који у потпуности кореспондира са његоом политиком и замислима. Само крајње наивни могу вјеровати како се Вучић са Говедарицом састао тек тако или из разлога који су медијски саопштени.

Постоје само двије могућности. Прво, како је предње речено, овим састанком Вучић још једном дисциплинује Милорада Додика. Друго, српски предсједник већ у раној фази избора намјерава отворено подржати СДС и на тај начин овој странки обезбједити изборну побједу. Чак и кад би се све свело на „дисциплиновање“ треба знати да је Вучићева подршка Додику дугорочно неодржива. Једноставно, Вучић од Додика има само „главобоље“ и штете.

То што Вучић страхује од проруских медијских и политичких утицаја унутар Србије, а који су наклоњени Додику, реално не може трајати вјечно. Вучић ће се Додика „котарисати“ у наредних неколико мјесеци, баш како сам то и најављивао у низу ранијих текстова. Неке ствари су једноставно неминовне!

Аутор: Борислав Радовановић