Историја: Сви Евробаскети - од 1935. до 2015. године...
Наши кошаркаши учествовали на 32 од 39 шампионата Европе и то под четири различита имена – СФРЈ, Југославија, Србија и Црна гора и Србија.
Кошарка 23.08.2017 | 22:45
Убедљиво најуспешнија репрезентација на ‘Старом континенту’ је некадашњи СССР, односно сада Русија, са 15 злата, три сребра и четири бронзе.
Најближа Русији је Србија (Југославија) са 18 медаља, а остале репрезентације су далеко иза, посебно по броју титула европских шампиона. Треће место на листи деле Шпанија и Литванија са три трофеја.
Представљамо вам историју до сада одиграних шампионата Старог континента.
XXXИX Европско првенство – Хрватска, Француска, Немачка, Летонија
Место и време одржавања: Лил, Монпеље, Загреб, Берлин Рига. 5-20. септембар 2015. године
По први пут у историји, Европско првенство играно је у четири различите државе, с тим што се завршница одигравала у Француској, Лилу.
У оваквом распореду снага селекција Шпаније дошла је до треће титуле шампиона Европе победом у финалу над селекцијом Литваније. Предвођена селектором Скаријолом и Пау Гасолом "Црвена фурија" је у елиминационој фази одиграла најбоље и заслужено дошла до врха Европе.
Шпанци су се налазили управо у групи са Србијом са којом се и састала у првом мечу на шампионату. Изабраници Александра Ђорђевића јасно су ставили до знања љутом ривалу ко им је главни противник, с обзиром да смо добили тај меч са 80:70.
Екипа Серђа Скаријола одиграла је веома промељиво у групи пошто је забележила три победе и два пораза, па се у осимини финала састала са Пољском, Њу су лако победили, а онда су уследила два трилера, прво са Грчком, а потом и са Француском. Шпанија је добила тесно оба меча, а онда је у финалу релативно лако победила Литванију.
Када је реч о нашој селекцији све је ишло ка тома да ћемо готово сигурно узети медаљу. У групи "смрти" смо чиситили све редом и завршили тај део фазе без пораза. Потом су побеђене Финска и Чешка у нокауту и уследило је полуфинале са Литванијом.
Литванци су били на прагу пораза у четвртфиналу, али су се извукли против Италије и онда уз доста среће добили нашу селекцију. Видели смо веома јаку физичку игру, а управо смо то и очекивали од Литваније. Није виђена лепа кошарка и то је ишло у прилог нашем ривалу. На крају, Србија је имала прилику за победу, али Богдановић није успео да погоди.
У мечу за бронзу, наша селекција поражена је од Француске па смо морали да се задовољимо четвртим местом.
Финале: Шпанија - Литванија 80:63
Финални поредак: Шпанија, Литванија, Француска, Србија, Грчка, Италија, Чешка, Летонија, Хрватска, Израел, Пољска, Белгија, Турска, Грузија, Финска, Русија, Немачка, Македонија, Естонија, Холандија, Украјина, БиХ, Исланд.
МВП: Пау Гасол (Шпанија)
Најбољи стрелац: Пау Гасол (25,6п)
Састав Србија (бр. поена у загради): Теодосић (106), Симоновић (18), Кузмић (28), Богдановић (80), Бјелица (125), Марковић (46), Калинић (52), Недовић (76), Милосављевић (12), Радуљица (122), Ерцег (75), Милутинов (8).
XXXВИИИ Европско првенство - Словенија
Место и време одржавања: Љубљана, Јесенице, Копер, Цеље. 4-22. септембар 2013.
Репрезентација Француске освојила је прву титулу у историји тријумфом на Европском првенству које је пре две године одиграно у Словенији. ‘Триколори’ су апсолутно заслужено дошли до крова ‘Старог континента’, а предводио их је фантастични Тони Паркер.
Француска се у прелиминарној фази такмичила у групи А, коју је завршила на челу, са четири победе и једним поразом. Једини пораз доживела је у првом колу, од Немачке, која је изненађујуће такмичење завршила у групи, а потом су редом падали Велика Британија, Израел, Украјина и Белгија.
‘Триколори’ нису бриљирали у другој фази, пошто су победили само Летонију, а изгубили од Литваније и Србије, па су са треће позиције отишли у четвртфиналу, што им се исплатило. Изабраници Душана Ивковића су завршили на челу групе Е, али их је у борби за полуфинале елиминисала Шпанија, декласиравши их са 90:60.
Француска је имала релативно лак посао против домаћина, против којих је славила са 72:62, да би потом славили и против браниоца титуле Шпаније са 75:72. У великом финалу, Паркер и његови саиграчи су демонстрирали силу победивши Литванију са 77:62. У борби за треће место Шпанија је била убедљива против Хрватске са 92:66.
Репрезентација Србије је на крају заузела седмо место на Европском првенству и тако се пласирала на Светско првенство у Шпанији прошле године. У првој утакмици доигравања од петог до осмог места боља од наше репрезентације је била Словенија са 92:74, а потом је у борби за седмо место победила Италију са 76:64.
Финале: Француска – Литванија 80:66
Финални поредак: Француска, Литванија, Шпанија, Хрватска, Словенија, Украјина, Србија, Италија, Финска, Белгија, Грчка, Летонија, Босна и Херцеговина, Чешка, Велика Британија, Шведска, Немачка, Црна Гора, Грузија, Турска, Македонија, Израел, Русија, Пољска.
МВП: Тони Паркер (Француска)
Најбољи стрелац: Тони Паркер (Француска) 209 поена (19,0 по утакмици)
Састав Србије (број поена у загради): Недовић (98), Немања Крстић (10), Мицић (48), Богдановић (103), Бјелица (110), Марковић (66), Калинић (31), Гагић (39), Ненад Крстић (154), Анђушић (41), Катић (83), Штимац (26).
XXXВИИ Европско првенство - Литванија
Место и време одржавања: Виљнус, Шаулај, Клајпеда, Каунас, Алитус, Паневежис, 31. август - 8. септембар.
Попут претходног Евробаскета, и овај је протекао у знаку доминације репрезентације Шпаније, која је успела да одбрани титулу шампиона Европе.
"Црвена фурија" је поход ка трону стартовала из групе А, где је поражена само од репрезентације Турске, док је домаћин, Литванија, савладан са чак 12 поена разлике.
У другој фази, Наваро и другови, сусрели су се са репрезентацијом Србије, која је кроз почетну групу Б такође прошла са само једним неуспехом, забележеним у дуелу са Француском након продужетака (97:96).
Тај несрећни пораз је пресудно утицао на даље партије изабраника селектора Душана Ивковића, који су у новоформираној групи Е чак три пута поражени, а једини кошаркаши који нису подлегли притиску били су капитен Ненад Крстић и плејмејкер Милош Теодосић.
Без обзира на пад форме, 'Орлови' су успели да се пласирају у елиминациону фазу, али су поклекли већ на првој препреци, Андреј Кириленко и репрезентација Русије били су прејаки за млади тим Србије и на тај начин се реванширали за пораз две године раније у Пољској.
Финале: Шпанија - Француска 98: 85
Поредак: Шпанија, Француска, Русија, Македонија, Литванија, Грчка, Словенија, Србија, Немачка, Финска, Турска, Грузија, Бугарска, Босна и Херцеговина, Велика Британија, Израел, Украјина, Хрватска, Пољска, Италија, Црна Гора, Летонија, Белгија, Португал.
МВП: Хуан Карлос Наваро (Шпанија)
Најбољи стрелац: Бо Мекејлеб (Македонија), 235 поена (21,4 по утакмици)
Састав Србије (број поена у загради): Теодосић (124), Тепић (66), Рашић (33), Паунић (15), Бјелица (37), Марковић (35), Савановић (147), Кешељ (100), Крстић (155), Перовић (65), Марјановић (2), Мачван (81).
XXXВИ Европско првенство - Пољска
Место и време одржавања: Гдањск, Познањ, Варшава, Бигошћ, Лођ, Катовице, Вроцлав, 7. септембар – 20. септембар.
Европско првентсво 2009. године у Пољској обележила је доминантна игра Шпаније, али и велики повратак Србије у сам врх европске кошарке. После три разочаравајућа Евробаскета на клупу наше репрезентације дошао је Душан Ивковић који је направио план и програм до Олимпијских игара 2012. године.
Костур екипе коју је селектирао и Зоран Славнић две године раније остао је исти. Млада екипа није имала императив морања у Пољској, али је показала да поседује енорман потенцијал. Шапмпионат смо почели и завршили дуелима са Шпанијом и Словенијом.
У првом колу смо изненадили фаворизоване Шпанце (66:57), а затим је уследио хладан туш против Словеније у другом колу (80:69). Уследиле су сигурне победе против Велике Бртинаије (77:59), Пољске (77:72), Литваније (89:79) и пораз од Турске (69:64).
Ти резултати донели су нам у четвртфиналу неугодну Русију коју је са клупе предводио Дејвид Блат. Наша репрезентација сјајно је одиграла тај меч, победила је са 79:68 и прошла у полуфинале. Противник у борби за финале била је селекција Словеније, а меч је обележио феноменални Милош Теодосић коме је овај дуел био прекретница у каријери. Србија је славила са 96:92 после продужетка, а Теодосић је убацио чак 32 поена. У финалу, наша селекција је била истрошена и немоћна против снажне Шпаније (85:63).
Финале: Шпанија – Србија 85:63
Поредак: Шпанија, Србија, Грчка, Словенија, Француска, Хрватска, Русија, Турска, Македонија, Пољска, Немачка, Литванија, Летонија, Израел, Велика Британија, Бугарска.
МВП: Пау Гасол
Најбољи стрелац: Пау Гасол (Шпанија), 168 поена (18,7 по утакмици)
Састав 'плавих': Поповић (4), Тепић (72), Теодосић (127), Паунић (19), Бјелица (23), Марковић (16), Трипковић (82), Радуљица (23), Крстић (121), Перовић (68), Величковић (100), Мачван 25).
XXXВ Евроопско првенство - Шпанија
Место и време одржавања: Аликанте, Гранада, Мадрид, Палма де Маљорка, Севиља, 3. септембар – 16. септембар 2007. године.
Домаћин 35. шампионата Европе била је Шпанија, а наша репрезентација била је скоро комплетно различита у односу на екипу која није испунила очекивања две године раније у Београду. Само су Јарић и Миличић били у оба састава, а чак је и селектор промењен. Уместо Жељка Обрадовића на клупу Србије дошао је Мока Славнић који је потпуно подмладио тим који је назвао 'москитосима'.
Иако је Славнић имао велику жељу и енергију да са овим тимом направи одличан резултат у Шпанији, Србија је доживела још један дебакл. На првом испиту Србија је играла против каснијег шампиона репрезентације Русије која је славила са 73:65. Одлучујући меч за нашу екипу био је против Грчке. Легендарна тројка Гуровића са пола терена којом је изорио продужетак ипак ће остати у сенци пораза и касније изјаве Дарка Миличића о судијама. Истрошени у том мечу, наши репрезентативци су подбацили и у последњем колу, па су поразом од Израела (87:83) већ после прве фазе завршили такмичење.
Финале: Русија – Шпанија 60:59
Поредак: Русија, Шпанија, Литванија, Грчка, Немачка, Хрватска, Словенија, Француска, Италија, Португал, Израел, Турска, Летонија, Србија, Чешка, Пољска.
МВП: Андреј Кириленко
Најбољи стрелац: Дирк Новицки (Немачка) 216 поена (24 по утакмици)
Састав 'плавих': Теодосић (27), Цветковић, Радивојевић (7), Ерцег (14), Лабовић (4), Марковић (6), Јарић (38), Миличић (44), Александров (6), Величковић (12), Тепић, Гуровић (57).
XXXИВ Европско првенство - Србија и Црна Гора
Место и време одржавања: Београд, Вршац, Нови Сад, Подгорица, 16. септембар – 25. септембар 2005. године.
Европско првенство 2005. године остаће у веома лошем сећању свим љубитељима кошарке у нашој земљи. После слабог резултата на шампионату у Шведској на место селектора поново је дошао Жељко Обрадовић који је имао на располагању ‘дрим тим’ и задатак да доведе репрезентацију на кров Европе.
У састав су се вратили Дејан Бодирога и Дејан Томашевић који су се овим такмичењем неславно опростили од фантастичне репрезентативне каријере, а поред њих ту су били Радмановић, Миличић, Ракочевић, Ребрача, Крстић, Гуровић, Јарић, Авдаловић, Шћепановић и Милојевић.
Међутим, касније се испоставило да је у екипи било пуно проблема. Екипа се мучила у првим мечевима, побеђени су Летонија и Израел, док је у трећем мечу Шпанија славила са 19 поена разлике.
Наш тим је до четвртфинала морао кроз разигравање и ту је завршен наш пут. У Новом Саду Француска је славила са 74:71, а Жељко Обрадовић је након меча у историјском обраћању јавности велики део одговорности свалио на непослушне играче.
Финале: Грчка – Немачка 78:62
Поредак: Грчка, Немачка, Француска, Шпанија, Литванија, Словенија, Хрватска, Русија, Србија и Црна Гора, Израел, Италија, Турска, Бугарска, Летонија, Босна и Херцеговина, Украјина.
МВП: Дирк Новицки
Најбољи стрелац: Дирк Новицки (Немачка) 183 поена (26,1 по утакмици)
Састав ‘плавих’: Бодирога (34), Миличић (18), Авдаловић (7), Радмановић (36), Ракочевић (65), Шћепановић (14), Јарић (45), Ребрача (23), Крстић (31), Милојевић (16), Гуровић (27).
XXXИИИ Европско првенство - Шведска
Место и време одржавања: Бурос, Лулеа, Норћепинг, Седертаље и Стокхолм, 5. септембар – 14. септембар 2003. године.
На шампионату у Шведској, 33. по реду, наша репрезентација први пут је наступала на Европском првенству под именом Србија и Црна Гора. Након две фантастичне године у којима је Светислав Пешић освојио европско и светско злато, репрезентацију је преузео Душко Вујошевић.
У односу на тим који је у Турској доминантно освојио злато у саставу није било Дејана Бодироге, Дејана Томашевића, Саше Обрадовића, Игора Ракочевића, Драгана Тарлаћа, Дејана Милојевића, Влада Шћепановића и Веселина Петровића. Ту је међутим био најбољи стрелац и играч претходног шампионата Предраг Стојаковић, али резултат је био разочаравајући. Било је то прво Европско првенство на којем наша репрезентација није дошла до медаље, пошто је завршила на шестој позицији.
Одлучујући меч за пласман било је четвртфинале где је каснији шампион Литванија победила са 98:82. Литванци су у том мечу били много бољи, али је наша репрезентација у једном тренутку запретила направивши серију 17-0. Међутим, предвођени Јасикевичиусом Литванци су на крају убедљиво славили. У борби за пето место победила нас је и Грчка (72:64), а у првој фази боља је била Шпанија (75:67). Србија и Црна Гора у Шведској је победила Русију (95:80), Шведску (78:68), Турску (80:76) и поново Русију (86:77).
Финале: Литванија – Шпанија 93:84
Поредак: Литванија, Шпанија, Италија, Француска, Грчка, Србија и Црна Гора, Израел, Русија, Немачка, Словенија, Хрватска, Турска, Летонија, Украјина, Босна и Херцеговина, Шведска
МВП: Шарунас Јасикевичиус.
Најбољи стрелац: Пау Гасол (Шпанија) 155 поена (25,8 по утакмици)
Састав 'плавих': Милан Гуровић (94), Предраг Дробњак (79), Предраг Стојаковић (75), Марко Јарић (68), Милош Вујанић (63), Дејан Котуровић (52), Ђуро Остојић (44), Душан Вукчевић (28), Вуле Авдаловић (15), Огњен Ашкрабић (10), Небојша Богавац (7), Коста Перовић (2). Тренер: Душко Вујошевић
XXXИИ Европско првенство - Турска
Место и време одржавања: Анкара, Анталија и Истанбул, 31. август - 9. септембар 2001. године
На 32. Европском првенству у Турској, једна нова селекција Југославије вратила је примат на континенту и то поново без иједног пораза. Од оног тима, који је 1995. године после санкција УН вратио Југославију у сам врх светске кошарке, на Босфор су отпутовала само тројица играча: два Дејана - Бодирога и Томашевић, и Саша Обрадовић.
Бодирога је по први пут добио и капитенску траку, а само пар дана пред почетак турнира на тренингу је задобио фрактуру носа. Играо је цело првенство са том повредом и био прави вођа, али су велику улогу одиграли и сви остали, поготово МВП шампионата Стојаковић, Дробњак, Гуровић, Томашевић, Јарић ... а у финалу фантастични Владо Шћепановић (19 поена за 21 минут, шут из игре 8-10, и уз све то феноменална одбрана над Ибрахимом Кутлајем).
Почев од Хрвата, па редом, ниједан тим није био ни близу "плавима", који су једино домаћину, у финалу, дозволили "луксуз" да изгуби једноцифреном разликом. ЈУгославија је до осмог злата у историји европских првенстава стигла победивши ривале просечном разликом 23,3 поена!
Финале: Југославија - Турска 78:69
Поредак: Југославија, Турска, Шпанија, Немачка, Русија, Француска, Хрватска, Летонија, Грчка, Израел, Италија, Литванија, БиХ, Естонија, Словенија, Украјина
МВП: Предраг Стојаковић (Југославија)
Најбољи стрелац: Новицки (Немачка) 201 поена (28,7 по утакмици)
Резултати "плавих": Хрватска (80:66), Естонија (113:58), Немачка (86:73), Летонија (114:78), Шпанија (78:65), Турска (78:69)
Састав "плавих" (у загради је број постигнутих поена): Предраг Стојаковић (138), Дејан Бодирога (74), Милан Гуровић (63), Предраг Дробњак (60), Владо Шћепановић (40), Дејан Томашевић (40), Марко јарић (37), Драган Тарлаћ (33), Саша Обрадовић (26), Игор Ракочевић (17), Дејан Милојевић (14), Веселин Петровић (7). Тренер: Светислав Пешић
XXXИ Европско првенство - Француска
Место и време одржавања: Антиб, Клермон-Феран, Дижон, Тулуз, Ле Ман, По и Париз, 21. јун - 3. јул 1999. године
После десетогодишње владавине Југославије, Италијани су коначно стигли до друге златне медаље на европским првенствима. "Плави" су у Француску отпутовали јачи за Влада Дивца, који се после трогодишње паузе вратио у национални тим, али и ослабљени за капитена Александра Ђорђевића и тада званично најбољег кошаркаша Европе (у избору ФИБА) Жељка Ребрачу, који су били повређени.
Додатну отежавајућу околност представљало је и НАТО бомбардовање, због кога су изабраници Жељка Обрадовића припреме у целости обавили изван Југославије, тачније у Солуну. На припремама се повредио и Предраг Стојаковић, који је заједно са Миланом Гуровићем и Драганом Тарлаћем, после много преговора са Грцима због двојног држављанства, дебитовао на овом првенству.
Упркос свему, тим кога је са капитенском траком водио Владе Дивац играо је веома добро, а једини пораз у такмичењу по групама доживео је против Русије, у мечу који нашој репрезентацији није значио ништа, а Русима је само тријумф доносио пласман у четвртфинале. На несрећу, на том мечу "плави" су остали без првог плејмејкера Саше Обрадовића, који је покидао ахилову тетиву, због чега је пропустио целу наредну сезону.
С обзиром да је и његова замена Драган Луковски био "ровит", наш тим је у саму завршницу ушао практично без једног правог организатора игре. Луковски је успео да одигра 11 минута у четвртфиналу против Немаца, али у полуфиналу се видело да не може. Италијани су искористили катастрофално прво полувреме нашег тима, проблеме у организацији напада и у једном тренутку дошли до невероватних 18 поена предности (37:19). Предвођени Бодирогом и Даниловићем, уз подршку Шћепановића, "плави" су успели да се "дигну из мртвих" и у 34. минуту чак поведу (57:55), али нису имали снаге да ту предност сачувају.
Италија је дошла до победе и касније у финалу релативно лако победила Шпанију. Наши репрезентативци, с друге стране, имали су још већи проблем у мечу за бронзу, јер се против домаћина Француске, повређенима придружио и Владо Шћепановић. Ипак, Дивац и Бодирога пре свих, нису дозволили да се прекине низ освајања медаља на великим такмичењима. Французима није помогло ни 14.000 гледалаца у дворани "Берси".
Финале: Италија - Шпанија 64:56
Поредак: Италија, Шпанија, Југославија, Француска, Литванија, Русија, Немачка, Турска, Израел, Словенија, Хрватска, Чешка, Македонија, Мађарска, БиХ, Грчка
МВП: Грегор Фућка (Италија)
Најбољи стрелац: Ерерос (Шпанија) 173 поена (19,2 по утакмици)
Резултати "плавих": Израел (81:61), Македонија (83:68), Француска (63:52), Словенија (71:66), Шпанија (77:63), Русија (68:76), Немачка (78:68), Италија (62:71), Француска (74:62)
Састав "плавих" (у загради је број постигнутих поена): Бодирога (127), Даниловић (112), Дивац (96), Томашевић (65), Лончар (56), С. Обрадовић (46), Шћепановић (38), Тарлаћ (37), Гуровић (28), Топић (27), Луковски (25), Стојаковић (-)
XXX Европско првенство - Шпанија
Место и време одржавања: Ђирона, Бадалона и Барселона, 24. јун - 6. јул 1997. године
На 30. јубиларном Европском првенству, прекинут је дуги низ од 20 узастопних победа "плавих" на континенталним шампионатима, али се "златни" низ наставио. Први пут после десет година у репрезентацији није било Жарка Паспаља и Влада Дивца, а на клупи националне селекције Душана Ивковића заменио је Жељко Обрадовић. Дуда је остао у функцији селектора и саветника у стручном штабу, али је утакмице водио његов дотадашњи помоћник.
Југославија је поражена од Италије већ у другом мечу на турниру, а на ивици "понора" нашла се у мечу против Хрватске. Утакмица која је требало да буде одиграна две године раније, дошла је на ред у Шпанији, али су екипе биле у знатно измењеним саставима. Поготово, Хрватска, која са младим тимом није имала шта да изгуби у дуелу са званичним шампионом Европе.
"Плави" су играли лоше већим делом сусрета и четири секунде пре краја дошли у готово безизлазну ситуацију. Славен Римац релазовао је сва три слободна бацања после прекршаја Саше Обрадовића и донео Хрватсима предност 62:61. Вероватно је у том тренутку цео свет знао да ће лопту узети Александар Ђорђевић, што се и догодило. Новопромовисани капитен "плавих" поновио је нешто што је већ учинио пет година раније, када је Партизану донео једину титулу клупског првака у историји, овај пут у још краћем временском интервалу и дефинитивно из теже ситуације.
Римац је одиграо одбрану на граници фаула, заиста учинио све, али је Ђорђевић, преко руке, а касније је утврђено и из ситуације у којој апсолутно није видео обруч, убацио тројку "без коске" и довео све Југословене до делиријума.
Тих 64:62 били су "допинг" који је био потребан нашем тиму, суоченом са многобројним повредама. Више није било екипе која би могла да заустави "плаве". Двојица лидера Дјордјевић и Даниловић, стисли су зубе у полуфиналу и финалу, и под ињекцијама довели тим до седмог европског злата. У самом финалу, Италијани ниједног тренутка нису били ни близу тријумфа.
"Плави" су одиграли одбрану за памћење, дозволили свега 49 поена "азурима", а многима ће у сећању остати и груб фаул Зорана Савића на главном играчу Италије Грегору Фућки, на самом почетку меча. Резултат: Фућка је цео меч био индиспониран, а пенале је шутирао испод 50 одсто.
Финале: Југославија - Италија 61:49
Поредак: Југославија, Италија, Русија, Грчка, Шпанија, Литванија, Пољска, Турска, Израел, Француска, Хрватска, Немачка, Украјина, Словенија, БиХ, Летонија
МВП: Александар Ђорђевић (Југославија)
Најбољи стрелац: Каташ (Израел) 176 поена (22,0 по утакмици)
Резултати "плавих": Пољска (104:76), Италија (69:74), Летонија (108:89), Немачка (88:73), Хрватска (64:62), Шпанија (79:70), Литванија (75:60), Грчка (88:80), Италија (61:49)
Састав "плавих" (у загради је број постигнутих поена): Александар Ђорђевић (113), Жељко Ребрача (100), Дејан Бодирога (97), Предраг Даниловић (90), Никола Лончар (58), Миленко Топић (52), Никола Булатовић (51), Зоран Савић (51), Саша Обрадовић (46), Дејан Томашевић (36), Мирослав Берић (32), Мирослав Радошевић (10). Тренер: Жељко Обрадовић
XXИX Европско првенство - Грчка
Место и време одржавања: Атина, 21. јун - 2. јул 1995. године
Нова југословенска репрезентација на велика врата вратила се на европску сцену и само наставила тамо где је селекција бивше СФРЈ стала. Предвођени новим капитеном Жарком Паспаљем, и тада већ искусним Владом Дивцем, Александром Ђорђевићем, Предрагом Даниловићем и Зораном Савићем, "плави" су управо у Атини, као и осам година раније, почели да стварају тим, који ће уз изузетак ОИ у Сиднеју 2000. године, освајати медаље на свим великим такмичењима до данас - и то махом златне.
До завршног турнира, због претходних санкција УН, које су биле на снази читаве три године, наша репрезентација стигла је преко квалификација у Софији, на којима су "плави" уз много проблема и тек после продужетка, на старту успели да победе домаћу селекцију. Без обзира на то, пред почетак шампионата сви су очекивали и надали се великом финалу у коме би се састали Југославија и Хрватска.
Све је и ишло у том правцу до полуфинала, када су Литванци успели да победе Кукоча, Рађу и остале, и тако се изборе за могућност да се реванширају "плавима" због релативно лаког пораза у групи. Сјајан Литвански тим предвођен Марчуљонисом, Сабонисом и новом звездом Карнишовасом, играо је заиста изванредно, вршио притисак на судије, у једном тренутку чак претио напуштањем паркета, и врло вероватно да би освојио златну медаљу - да у југословенмској репрезентацији није играо Александар Ђорђевић.
Сале је у тој утакмици померио границе, када је реч о финалним мечевима на Европским шампионатима. "Решетао" је кош Литванаца из свих позиција, постигао невероватних 9 тројки из 12 покушаја и завршио утакмицу са 41 поеном! Но, и поред тога, у првој петорци шампионата, није било места ни за њега, ни за било ког другог играча из "плавог" тима. Сабонису и Марчуљонису, придружили су се Кукоч, Комазец и Ерерос, док су Ђорђевић, Даниловић и дебитант Бодирога, завршили у другом Алл-Стар тиму.
Душан Ивковић трећи пут заредом довео је свој тим до титуле првака Европе без иједне изгубљене утакмице. Остаће забележен и скандал приликом доделе медаља, када је Хрватска репрезентација примила бронзане медаље, сачекала да Литванци добију сребрне, а онда, када су "плави" кренули да се попну на највише постоље, напустила свечану церемонију.
Финале: Југославија - Литванија 96:90
Поредак: Југославија, Литванија, Хрватска, Грчка, Италија, Шпанија, Русија, Француска, Израел, Немачка, Шведска, Словенија, Турска, Финска
МВП: Марчуљонис (Литванија)
Најбољи стрелац: Марчуљонис (Литванија) 180 поена (22,5 по утакмици)
Резултати "плавих": Грчка (84:80), Литванија (70:61), Италија (87:74), Шведска (85:58), Израел (72:59), Немачка (92:79), Француска (104:86), Грчка (60:52), Литванија (96:90)
Састав "плавих" (у загради је број постигнутих поена): Предраг Даниловић (157), Александар Ђорђевић (134), Дејан Бодирога (108), Владе Дивац (81), Жарко Паспаљ (72), Саша Обрадовић (57), Жељко Ребрача (43), Зоран Савић (42), Мирослав Берић (29), Дејан Котуровић (13), Дејан Томашевић (10), Зоран Сретеновић (4). Тренер: Душан Ивковић.
XXВИИИ Европско првенство - Немачка
Место и време одржавања: Карлсруе, Берлин и Минхен, 22. јун - 4. јул 1993. године
Први пут после 40 година Југославије није било на европском првенству. Због санкција Уједињених Нација, "плави" нису добили прилику да бране титулу освојену две године раније у Риму, а поред наших асова (Дивца, Ђорђевића, Даниловића, Паспаља, Савића, ...), нису играли ни многи други.
Дражен Петровић погинуо је у саобраћајној несрећи, 15 дана пред почетак шампионата, Тони Кукоч није био у саставу Хрватске, Детлеф Шремпф није играо за Немце, Никос Галис за Грке, Александр Волков за Русе, а Литванија, са Марчуљонисом и Сабонисом, није се ни квалификовала за првенство, на коме је учествовало чак 16 националних селекција.
Недостатак великих тимова, који су протеклих година владали европском кошарком, искористили су, како то обично бива, домаћини. Са клупе вођени Светиславом Пешићем, Немци су први пут у историји освојили титулу шампиона Европе.
Финале: Немачка - Русија 71:70
Поредак: Немачка, Русија, Хрватска, Грчка, Шпанија, Естонија, Француска, Босна и Херцеговина, Италија, Летонија, Турска, Белгија, Шведска, Бугарска, Израел, Словенија
МВП: Велп (Немачка)
Најбољи стрелац: Сабахудин Билаловић (БиХ) 225 поена (25,0 по утакмици)
XXВИИ Европско првенство - Италија
Место и време одржавања: Рим, 24 - 29. јун 1991. године
Европско првенство у Риму била је "лабудова песма" вероватно најјачег не-НБА састава свих времена. Већ тада, "плави" су имали надимак "европски дрим тим", али су се Италијани надали да ће домаћи терен и изостанак Дражена Петровића допринети да они понове успех, који су остварили у Француској 1983.
"Азури" су у припремном периоду успели да победе нашу репрезентацију и са много оптимизма чекали су још једно кратко такмичење (осам тимова, по четири у две групе, најбоље две екипе иду у полуфинале). Међутим, на путу до петог злата, "плави" већ друго првенство заредом нису имали правог ривала.
У финалној утакмици, против мотивисаних домаћина, било је лаганих 15 разлике за Југославију. Остаће упамћено да је још за време шампионата из Љубљане стигла директива да Јуре Здовц напусти екипу, тако да Словенац на крају није ни био на победничком постољу. После овог такмичења ни Хрвати више нису играли за Југославију, која је годину дана касније суспендована из међународних такмичења због санкција Уједињених нација.
Финале: Југославија - Италија 88:73
Поредак: Југославија, Италија, Шпанија, Француска, Грчка, Чехословачка, Пољска, Бугарска.
МВП: Тони Кукоч ( Југославија)
Најбољи стрелац: Галис (Грчка) 162 поена (32.4 по утакмици)
Резултати "плавих": Шпанија (76:67), Пољска (103:61), Бугарска (89:68), Француска (97:76), Италија (88:73).
Састав "плавих" (у загради је број постигнутих поена): Тони Кукоч (98), Дино Рађа (86), Владе Дивац (62), Жарко Паспаљ (47), Велимир Перасовић (45), Аријан Комазец (33), Зоран Сретеновић (22), Зоран Савић (20), Александар Ђорђевић (16), Јуре Здовц (14), Предраг Даниловић (13), Зоран Јовановић (2). Тренер: Душан Ивковић.
XXВИ Европско првенство - Југославија
Место и време одржавања: Загреб, 20 - 25. јун 1989. године
После 12 година, "плави" су се на домаћем терену вратили на европски врх. На пет утакмица југословенска репрезентација, предвођена покојним Драженом Петровићем, побеђивала је ривале просечном разликом од 22 поена.
Изненађење првенства приредила је Грчка, која је у полуфиналу успела да победи Совјетски Савез, и тако покаже да тријумф у Атини, две године раније, није био плод само домаћег паркета. Ипак, у мечу за четврто злато на континенталним шампионатима, изабраници Душана Ивковића "прегазили" су браниоца титуле са 21 поеном разлике!
Финале: Југославија - Грчка 98:77
Поредак: Југославија, Грчка, СССР, Италија, Шпанија, Француска, Бугарска, Холандија.
МВП: Дражен Петровић (Југославија)
Најбољи стрелац: Галис (Грчка) 178 поена (35.6 по утакмици)
Резултати "плавих": Грчка (103:68), Бугарска (98:78), Француска (106:89), Италија (97:80), Грчка (98:77).
Састав "плавих" (у загради је број постигнутих поена): Дражен Петровић (178), Жарко Паспаљ (69), Дино Рађа (68), Владе Дивац (47), Предраг Даниловић (31), Тони Кукоч (28), Зоран Чутура (25), Здравко Радуловић (21), Јуре Здовц (19), Марио Приморац (15), Стојко Вранковић (13), Зоран Радовић (6). Тренер: Душан Ивковић.
XXВ Европско првенство - Грчка
Место и време одржавања: Атина, 3 - 14. јун 1987. године
Посла две седма места на претходним континенталним шампионатима, Југославија је у Грчку допутовала са новим селектором, легендарним центром Крешимиром Ћосићем. Ћосић је повео и четворицу јуниора, из тима који је месец и по дана касније освојио златну медаљу на јуниорском Светском првенству у Бормију: Ђорђевића, Дивца, Кукоча и Рађу.
"Плави" су стигли до бронзе, пре свега због два пораза од домаћина, који је ношен френетичном подршком публике у дворани "Мира и пријатељства" и предвођен феноменалним Никосом Галисом, на крају успео да савлада и "као земља" јаке Совјете. После бронзе, на не баш нарочито јаком првенству 1949. године у Каиру, злато Грцима донео је Камбурис са линије слободних бацања.
Финале: Грчка - СССР 103:101
Поредак: Грчка, СССР, Југославија, Шпанија, Италија, СР Немачка, Пољска, Чехословачка, Француска, Холандија, Израел, Румунија.
МВП: Галис (Грчка)
Најбољи стрелац: Галис (Грчка) 296 поена (37.0 по утакмици)
Резултати "плавих": СССР (93:100), Грчка (78:84), Шпанија (94:76), Француска (88:83), Румунија (120:78), Пољска (128:81), Грчка (77:81), Шпанија (98:87).
Састав "плавих" (у загради је број постигнутих поена): Д. Петровић (182), Паспаљ (85), Дивац (81), Цвијетичанин (72), Грбовић (69), Радовановић (64), А. Петровић (51), Кукоч (45), З. Радовић (41), Ђорђевић (40), Рађа (32), Вранковић (24).
XXИВ Европско првенство - СР Немачка
Место и време одржавања: Карлсруе, Леверкузен и Штутгарт, 5 - 16. јун 1985. године
Као и две године раније, Југославија је освојила разочаравајуће 7. место, а изненађење шампионата била је селекција Чехословачке, која је у четвртфиналу елиминисала управо "плаве". Тај пораз толико је уздрмао нашу репрезентацију да су и у следећем мечу доживели непријатно изненађење, овог пута против Савезне Републике Немачке.
Чехословаци су стигли до финала, али против СССР-а нису могли ништа. Совјети су освојили 14. злато на европским првенствима, рекорд коме до данас нико није пришао ни близу, али ко је тада могао да предвиди да ће то уједно бити и последње најсјајније одличје за "зборнају" на континенталним шампионатима.
Финале: Југославија - Шпанија 78:67
Поредак: СССР, Чехословачка, Италија, Шпанија, СР Немачка, Француска, Југославија, Бугарска, Израел, Румунија, Пољска, Холандија.
МВП: Сабонис (СССР)
Најбољи стрелац: Дражен Петровић (Југославија) 201 поен (25,1 по утакмици)
Резултати "плавих": Шпанија (99:83), Француска (110:89), СССР (97:105), Пољска (106:94), Румунија (102:93), Чехословачка (91:102), СР Немачка (84:98), Бугарска (105:86)
Састав "плавих" (у загради је број постигнутих поена): Д. Петровић (201), Б. Петровић (84), Сунара (83), Кнего (79), Чутура (73), З. Радовић (70), Вучевић (65), Зоркић (51), Мутапчић (32), М. Накић (28), Ушић (18), Вранковић (10).
XXИИИ Европско првенство - Француска
Место и време одржавања: Лимож, Кан и Нант, 26. мај - 5. јун 1983. године
Први пут после 16 година Југославија је остала без медаље на првенству Европе. После три злата, три сребра и једне бронзе на претходних седам континенталних шампионата, "плави" су морали да се задовоље разочаравајућим седмим местом. А све је кренуло лоше од сусрета са Италијанима, када је Бонамико нокаутирао Кићановића и прошао некажњено.
Пред крај меча дошло је до опште туче на паркету, а потезане су чак и маказе. Совјети су због једног пораза са "пола коша" остали без места у финалу, што су "азури" искористили и први пут у историји домогли се злата.
Финале: Италија - Шпанија 105:96
Поредак: Италија, Шпанија, СССР, Холандија, Француска, Израел, Југославија, СР Немачка, Пољска, Чехословачка, Грчка, Шведска.
МВП: Корбалан (Шпанија)
Најбољи стрелац: Галис (Грчка) 231 поен (33,0 по утакмици)
Резултати "плавих": Француска (80:76), Шпанија (90:91), Шведска (103:84), Грчка (77:76), Италија (76:91), Израел (88:99), СР Немачка (104:88).
Састав "плавих": Радовановић (151), Далипагић (108), Кићановић (74), Вилфан (67), Д. Петровић (67), Славнић (40), Жижић (39), Сунара (32), Ћосић (15), Пољак (10), Грбовић (8), Савовић (7).
XXИИ Европско првенство - Чехословачка
Место и време одржавања: Братислава, Хавиров и Праг, 26. мај - 5. јун 1981. године
Врло лако и убедљиво Совјетски савез дошао је до 13. златног одличја. Откриће шампионата био је 24-годишњи Валдис Валтерс, 193 цм високи бек из Риге, који је у потпуности заменио Сергеја Белова.
Ниједна репрезентација није успела ни да угрози "зборнају", а "плави" су доживели два пораза од "казнене експедиције" коју су, уз поменутог Валтерса, сачињавали: Јерјомин, Капусти, Тараканов, Саљников, Лопатов, Дерјугин, Ткаченко, Мишкин, Јовајша, Белостењи и Фесенко.
Финале: СССР - Југославија 84:67
Поредак: СССР, Југославија, Чехословачка, Шпанија, Италија, Израел, Пољска, Француска, Грчка, СР Немачка, Турска, Енглеска.
МВП: Драган Кићановић (Југославија)
Најбољи стрелац: Млинарски (Пољска) 185 поена (23,1 по утакмици)
Резултати "плавих": Италија (99:88), Пољска (92:87), Турска (112:68), СР Немачка (98:86), СССР (88:108), Израел (102:87), Шпанија (95:72), Чехословачка (95:86), СССР (67:84).
Састав "плавих" (у загради је број постигнутих поена): Кићановић (162), Далипагић (140), Делибашић (125), Ћосић (93), Радовановић (81), Б. Петровић (64), Кнего (47), Скроче (46), Вилфан (35), Беначек (22), Пољак (19), П. Поповић (14).
XXИ Европско првенство - Италија
Место и време одржавања: Местре, Сијена, Горица и Торино, 9 - 19. јун 1979. године
Иако су "плави" у Италију дошли као званични светски (Манила 1978) и европски прваци, после осам година, 12. златну медаљу на континенталним шампионатима освојио је Совјетски Савез.
Куриозитет првенства представља чињеница да се Израел упркос четири пораза пласирао у финале, а пресудни тријумф остварио је управо против Југославије. Совјети су већ половином првог полувремена решили све дилеме у финалу, а ни наши репрезентативци нису имали проблема у борби за бронзу против Чехословачке.
Финале: СССР - Израел 98:76
Поредак: СССР, Израел, Југославија, Чехословачка, Италија, Шпанија, Пољска, Француска, Грчка, Холандија, Бугарска, Белгија.
МВП: Берковиц (Израел)
Најбољи стрелац: Берковиц (Израел) 179 поена (22,4 по утакмици)
Резултати "плавих": Француска (80:65), Пољска (102:95), Израел (76:77), Чехословачка (97:79), СССР (77:96), Италија (95:80), Шпанија (101:100), Чехословачка (99:92)
Састав "плавих" (у загради је број постигнутих поена): Кићановић (158), Далипагић (100), Делибашић (97), Ћосић (87), Крстуловић (58), Јерков (50), Варајић (44), Жижић (35), Славнић (31), Радовановић (31), М. Накић (26), Вилфан (15)
XX Европско првенство - Белгија
Место и време одржавања: Лијеж и Остенде, 15 - 24. септембар 1977. године
За разлику од претходна два првенства Европе на којима је имала стопостотан учинак, Југославија је у Белгији доживела пораз у такмичењу по групама - било је 111:103 за Чехословачку. Међутим, са ове дистанце гледано, можда је тај пораз био и планиран, како би "плави" избегли Совјете у полуфиналу.
У мечу за злато, доминирао је Ћосић, а сјајна одбрана коју је поставио професор Александар Николић била је оставила је "зборнају" на 61 поену. Пуковнику Гомењском није помогао ни див Ткаченко, који је у финалном сусрету убацио 16 поена и имао 18 ухваћених лопти.
Финале: Југославија - СССР 74:61
Поредак: Југославија, СССР, Чехословачка, Италија, Израел, Бугарска, Холандија, Белгија, Шпанија, Финска, Француска, Аустрија.
МВП: Дражен Далипагић (Југославија)
Најбољи стрелац: Акербум (Холандија) 187 поена (26,7 по утакмици)
Резултати "плавих": Шпанија (79:76), Финска (88:80), Белгија (111:83), Холандија (111:75), Чехословачка (103:111), Италија (88:69), СССР (74:61)
Састав "плавих" (у загради је број постигнутих поена): Драган Кићановић (142), Дражен Далипагић (138), Зоран Славнић (80), Мирза Делибашић (69), Крешимир Ћосић (62), Жељко Јерков (60), Ратко Радовановић (53), Жарко Варајић (20), Винко Јеловац (16), Дује Крстуловић (8), Јошко Папич (6), Анто Ђогић (-). Тренер: Александар Николић
XИX Европско првенство - Југославија
Место и време одржавања: Београд, Сплит, Карловац и Ријека, 7 - 15. јун 1975. године
Друго Европско првенство на тлу наше земље завршило се одбраном титуле освојене две године раније у Шпанији. Утакмице финалне групе играле су се у новој београдској дворани "Пионир", а одлучујући меч за златну медаљу плави су одиграли, против кога другог него против Совјета.
Сјајно су играли Ћосић и Далипагић са једне, односно Сергеј Белов и Саљников са друге стране, али је јунак тријумфа "плавих" био Драган Кићановић. Иако повређен, Кића је убацио 22 поена, од којих је многима у сећању остао онај у самом финишу, када је изузетном финтом "избацио" из игре Једешка.
Поредак: Југославија, Шпанија, СССР, Чехословачка, Италија, Бугарска, Израел, Турска, Румунија, Француска, Грчка, Пољска.
МВП: Крешимир Ћосић (Југославија)
Најбољи стрелац: Голомејев (Бугарска) 155 поена (22,1 по утакмици)
Резултати "плавих": Холандија (102:76), Турска (92:65), Италија (83:69), Шпанија (98:76), Чехословачка (84:68), Бугарска (105:76), СССР (90:84).
Састав "плавих" (у загради је број постигнутих поена): Дражен Далипагић (85), Драган Кићановић (82), Крешимир Ћосић (70), Винко Јеловац (60), Мирза Делибашић (58), Жељко Јерков (55), Дамир Шолман (54), Никола Плећаш (46), Драган Капичић (44), Зоран Славнић (44), Рајко Жижић (32), Ратомир Тврдић (24). Тренер: Мирко Новосел.
XВИИИ Европско првенство - Шпанија
Место и време одржавања: Бадалона и Барселона, 27. септембар - 6 окробар 1973. године
До прве титуле првака Европе у својој историји репрезентација Југославије дошла је без пораза на седам мечева. На сцену је ступила нова генерација асова: Драган Кићановић, Жељко Јерков, Дражен Далипагић, Зоран Славнић ... На клупи је седео тада 35-годишњи Мирко Новосел, а"плави" су се у првих неколико мечева мучили да би последње две, уједно најважније утакмице одиграли најбоље.
Финални сусрет против домаћина Шпаније био је решен већ после првог полувремена. Први пут после 18 година владавине СССР-а, једна друга репрезентација била је шампион Старог континента.
Финале: Југославија - Шпанија 78:67
Поредак: Југославија, Шпанија, СССР, Чехословачка, Италија, Бугарска, Израел, Турска, Румунија, Француска, Грчка, Пољска.
МВП: Брабендер (Шпанија)
Најбољи стрелац: Голомејев (Бугарска) 155 поена (22,1 по утакмици)
Резултати "плавих": Шпанија (65:59), Грчка (84:68), Бугарска (76:65), Италија (73:71), Француска (80:70), Чехословачка (96:71), Шпанија (78:67).
Састав "плавих" (у загради је број постигнутих поена): Крешимир Ћосић (74), Винко Јеловац (73), Дамир Шолман (67), Зоран Славнић (57), Дражен Далипагић (56), Ратомир Тврдић (55), Драган Кићановић (40), Никола Плећаш (40), Милун Маровић (35), Жељко Јерков (21), Драган Ивковић (20), Жарко Кнежевић (15). Тренер: Мирко Новосел.
XВИИ Европско првенство - Немачка
Место и време одржавања: Есен и Беблинген, 9 - 19. септембар 1971. године
Југославија је у Немчаку допутовала као званични шампион света, пошто је годину дана раније у Љубљани освојила прву златну медаљу на неком великом такмичењу. Ипак, Совјети ни овог пута нису дозволили да им неко узме титулу првака Европе - осму узастопну и 11. укупно.
Из тима који је освојио златну медаљу, међу плавима није било чак петорице кошаркаша: Данеуа, Тврдића, Скансија, Шолмана и преминулог Рајковића). Крешимир Ћосић био је најкориснији играч првенства, апоред њега у најбољу петорку изабран је и Никола Плећаш.
Финале: СССР - Југославија 69:64
Поредак: СССР, Југославија, Италија, Пољска, Чехословачка, Бугарска, Шпанија, Румунија, СР Немачка, Француска, Израел, Турска.
МВП: Ћосић (Југославија)
Најбољи стрелац: Јуркијевич (Пољска) 158 поена (22,6 по утакмици)
Резултати "плавих": Бугарска (70:69), Чехословачка (81:66), Турска (86:63), Израел (118:92), Италија (79:68), Пољска (100:73), СССР (64:69).
Састав "плавих" (у загради је број постигнутих поена): Ћосић (108), Симоновић (97), Капичић (87), Кнежевић (64), Плећаш (60), Чермак (60), Јеловац (43), Рукавина (24), Георгијевски (21), Басин (17), Жорга (9), Вучинић (8).
XВИ Европско првенство - Италија
Место и време одржавања: Казерта и Напуљ, 27. септембар - 5. октобар 1969. године
После 59 узастопних победа на европским првенствима, Совјети су коначно поражени и то у дуелу са нашим националним тимом. Јунак тријумфа у групи (73:61) био је Крешимир Ћосић. Исти тимови играли су и у финалу, али "плави" овог пута нису успели да понове подвиг. "Зборнаја" се реванширала и освојила седму узастопну титулу првака Европе, Југославија по трећи пут у историји - сребрна.
Финале: СССР - Југославија 82:71
Поредак: СССР, Југославија, Чехословачка, Пољска, Шпанија, Италија, Бугарска, Мађарска, Румунија, Грчка, Израел, Шведска.
МВП: Белов (СССР)
Најбољи стрелац: Колокитас (Грчка) 159 поена (22,7 по утакмици)
Резултати "плавих": Грчка (98:62), Шведска (115:43), Бугарска (76:60), Мађарска (85:56), СССР (73:61), Пољска (76:74), СССР (71:82).
Састав "плавих" (у загради је број постигнутих поена): Ћосић (92), Рајковић (65), Јеловац (58) Капичић (56), Симоновић (55), Тврдић (52), Данеу (51), Плећаш (51), Шолман (40), Чермак (35), Цветковић (26), Маројевић (19).
XВ Европско првенство - Финска
Место и време одржавања: Хелсинки и Тампере, 28. септембар - 8. октобар 1967.године
"Плави" су у Финску допутовали као званични вицешампиони Европе и света, али и са чак четворицом 18-годишњака: Ћосићем, Шолманом, Капичићем и Симоновићем. Подмлађени састав са неколико несрећних пораза није успео да уђе у завршницу и завршио је тек на 9. месту. Совјети су поново, веома лако и убедљиво дошли до златне медаље, шесте узастопне и девете укупно.
Финале: СССР - Чехословачка 89:77
Поредак: СССР, Чехословачка, Пољска, Бугарска, Румунија, Финска, Италија, Израел, Југославија, Шпанија, Француска, Грчка, Мађарска, ДР Немачка, Белгија, Холандија.
МВП: Зедничек (Чехословачка)
Најбољи стрелац: Колокитас (Грчка) 206 поена (22,9 по утакмици)
Резултати "плавих": Белгија (73:66), Чехословачка (66:74), Холандија (96:46), Шпанија (82:68), Румунија (73:75), Финска (68:59), Пољска (65:69), Француска (75:69), Шпанија (101:73).
Састав "плавих" (у загради је број постигнутих поена): Цветковић (160), Сканси (91), Ражнатовић (81) Ћосић (81), Жорга (56), Симоновић (53), Шолман (52), Тврдић (31), Басин (30), Маројевић (29), Капичић (11), Рајковић (4).
XИВ Европско првенство - СССР
Место и време одржавања: Москва и Тбилиси, 30. мај - 10. јун 1965. године
Други пут у својој историји "плави" су успели да се пласирају у финале шампионата Европе, али баш као и у Београду 1961, Совјети су били непрелазна препрека. Домаћу "зборнају" предводио је Паулаускас, нова звезда совјетске кошарке, а наша репрезентација била је у доста подмлађеном саставу. Трећи пут заредом Радивој Кораћ био је најбољи стрелац првенства.
Финале: СССР - Југославија 58:49
Поредак: СССР, Југославија, Пољска, Италија, Бугарска, Израел, Чехословачка, Грчка, Француска, ДР Немачка, Шпанија, Финска, Румунија, СР Немачка, Мађарска, Шведска.
МВП: Паулаускас (СССР)
Најбољи стрелац: Кораћ (Југославија) 195 поена (21,7 по утакмици)
Резултати "плавих": Француска (80:54), Грчка (76:68), Бугарска (89:69), Шпанија (113:65), СР Немачка (115:56), Шведска (91:46), Пољска (78:69), Италија (83:82), СССР (49:58).
Састав "плавих" (у загради је број постигнутих поена): Кораћ (195), Данеу (100), Ђурић (89) Ђерђа (74), Рајковић (72), Ковачић (70), Ражнатовић (48), Петричевић (38), Гордић (37), Бојовић (36), Сканси (17), Ајзелт (5).
XИИИ Европско првенство - Пољска
Место и време одржавања: Вроцлав, 4 - 13. октобар 1963. године
Први пут у историји европских првенстава ФИБА је ограничила број учесника - на 16. Пољаци су, ако и две године раније "плави", искористили предност домаћег терена, али нису могли преко непобедивих Совјета. Домаћин је морао да се задовољи сребром, а наш национални тим бронзом, која је освојена у феноменалној утакмици за треће место против Мађара - 89:61 за "плаве".
Финале: СССР - Пољска 61:45
Поредак: СССР, Пољска, Југославија, Мађарска, Бугарска, ДР Немачка, Шпанија, Белгија, Израел, Чехословачка, Румунија, Италија, Француска, Финска, Турска, Холандија.
МВП: Емилијано (Шпанија)
Најбољи стрелац: Кораћ (Југославија) 239 поена (26,6 по утакмици)
Резултати "плавих": Холандија (107:62), Израел (80:73), Италија (71:69), Турска (97:67), Белгија (95:62), Мађарска (82:73), Бугарска (76:66), Пољска (72:83), Мађарска (89:61).
Састав "плавих" (у загради је број постигнутих поена): Кораћ (239), Данеу (123), Гордић (80) Ђурић (74), Петричевић (54), М. Николић (51), Рајковић (46), Бојовић (42), Локар (25), Касун (18), Басин (12), Ражнатовић (7).
XИИ Европско првенство - Југославија
Место и време одржавања: Београд, 29. април - 8. мај 1961. године
Домаћи терен "плави" су искористили на најбољи могући начин и освојили прву медаљу на шампионатима Европе. Кораћ, Данеу, Ђурић и остали, до сребра су стигли са скором 7-2, а оба пораза нанео им је неприкосновени Совејтски Савез на путу до свог шестог злата. Финале је било неизвесно до самог краја, али је "зборнаја" упркос 12.000 наших навијача успела да тријумфује.
Финале: Југославија - СССР 53:60
Поредак: СССР, Југославија, Бугарска, Француска, Чехословачка, Мађарска, Румунија, Белгија, Пољска, Турска, Израел, ДР Немачка, Шпанија, Финска, Холандија, СР Немачка, Грчка, Шведска, Енглеска.
МВП: Кораћ (Југославија)
Најбољи стрелац: Кораћ (Југославија) 216 поена (24,0 по утакмици)
Резултати "плавих": Грчка (86:57), Енглеска (122:58), Пољска (72:67), ДР Немачка (82:73), Белгија (85:59), Мађарска (72:66), СССР (58:75), Француска (75:66), СССР (53:60).
Састав "плавих" (у загради је број постигнутих поена): Радивој Кораћ (216), Иво Данеу (110), Немања Ђурић (101), Сретен Драгојловић (74), Миодраг Николић (65), Радован Радовић (35), Звонимир Петричевић (31), Слободан Гордић (26), Марјан Кандус (24), Миха Локар (16), Жељко Троскот (6), Витал Ајзелт (-). Тренер: Александар Николић.
XИ Европско првенство - Турска
Место и време одржавања: Истанбул, 21 - 31. мај 1959. мај
Последњи шампионат Европе под "ведрим небом" обележили су Совјети. Предвођена 218 цм високим Круминшом и изванредним беком Валдманисом, "зборнаја команда" је без већих пробелма освојила и пето злато на континенталним првенствима. Југославија је освојила 9. место, а за "плаве" је дебитовао Радивој Кораћ и одмах био најбољи стралац националног тима.
Поредак: СССР, Чехословачка, Француска, Мађарска, Бугарска, Пољска, Белгија, Румунија, Југославија, Италија, Израел, Турска, Финска, ДР Немачка, Шпанија, Аустрија, Иран.
Најбољи стрелац: Новачек (Румунија) 195 поена (19,5 по утакмици)
МВП: Зубков (СССР)
Резултати "плавих": Бугарска (72:80), Турска (70:66), Белгија (60:56), Аустрија (80:58), ДР Немачка (95:61), Италија (78:76), Израел (72:56).
Састав "плавих" (у загради је број постигнутих поена): Кораћ (179), Кристанчић (73), Ђурић (64), Данеу (58), М. Николић (36), Миња (35), Дермастија (30), Б. Радовић (24), Р. Радовић (15), Јелникар (8), Кандус (6), Гордић (-).
X Европско првенство - Бугарска
Место и време одржавања: Софија, 20 - 30. јун 1957
Четврто злато за Совјетски Савез, који је у одлучујућем мечу у финалној групи победио Бугарску - 60:57. "Плави" су поновили свој најбољи резултат на европским шампионатима освајањем 6. места, а дебитовао је Иво Данеу, касније капитен тима, који је освојио прво светско злато за Југославију у Љубљани 1970. године.
Поредак: СССР, Бугарска, Чехословачка, Мађарска, Румунија, Југославија, Пољска, Француска, Турска, Италија, Финска, Белгија, СР Немачка, Аустрија, Шкотска, Албанија
МВП: Баумрук (Чехословачка)
Најбољи стрелац: Скержик (Чехословачка) 124 поена (13,8 по утакмици)
Резултати "плавих": Албанија (89:57), Шкотска (94:38), Чехословачка ( 61:79), Бугарска (76:99), СССР (61:97), Француска (75:72), Чехословачка (74:94), Пољска (69:68), Румунија (60:72), Мађарска (61:81)
Састав "плавих" (у загради је број постигнутих поена): Милер (125), Миња (104), Б. Радовић (101), Милетић (95), Кристанчић0 (76), Данеу (63), Катић (46), Енглер (45), Лоци (21), Дермастија (18), Кандус (18), М. Николић (13)
ИX Европско првенство - Мађарска
Место и време одржавања: Будимпешта, 7 - 19. јун 1955. године
Мађари су искористили домаћи терен и освојили прву титулу првака Европе на шампионату на коме су Совјети доживели прве поразе. Најзначајнији тријумф Мађари су остварили против "зборнаје" - 82:68 и то пред више од 40.000 навијача на НЕП стадиону. Првенство је обележио нападачки стил игре, постигнуто је знатно више кошева него на ранијим такмичењима. Наши су освојили осмо место у финалној групи, са само једним тријумфом, али нису разочарали.
Поредак: Мађарска, Чехословачка, СССР, Бугарска, Пољска, Италија, Румунија, Југославија, Француска, Финска, Турска, Енглеска, Аустрија, Швајцарска, Луксембург, Шведска, СР Немачка, Данска
МВП: Гремингер (Мађарска)
Резултати "плавих": Пољска (64:69), Аустрија (68:61), Енглеска (98:53), Француска (40:37), Бугарска (66:84), Чехословачка (52:49), СССР (52:72), Румунија (68:93), Мађарска (34:48), Пољска (59:67), Италија (66:69)
Састав "плавих" (у загради је број постигнутих поена): Б. Ћурчић (123), О. Поповић (81), Милер (67), Демшар (66), Лоци (64), Миња (56), Коњовић (52), Бјелојевић (49), Андријашевић (34), Блашковић (22), Зупанчић (19), Катић (10)
ВИИИ Европско првенство - СССР
Место и време одржавања: Москва, 24. мај - 6. јун 1953. године
Друго учешће "плавих" на европским првенствима завршило се освајањем изванредног шестог места. Совјетски савез је освојио трећу златну медаљу, поново веома убедљиво, а убрзо после шампионата у Москви, ФИБА је увела превило по коме се напад ограничавао на 30 секунди, јер је бесмислено дуго задржавање лопте претило да упропасти кошарку.
Примера ради, Совјети су против Мађарске у једном нападу држали лопту 15 минута, а да нису ни помислили да шутну на кош. Препун фудбалски стадион Динама, на коме је, према новинским извештајима, неким утакмицама присуствовало и 50.000 гледалаца, одјекивао је звиждуцима, а неки мађарски кошаркаши, задовољни "малим" поразом поседали су на под!
Своје "оргије" са лоптом имали су и "плави" који су у групи победили Израел 57:55 после четири продужетка. Ништа не би било чудно да резултат после 40 минута игре није био 55:55! Наши су после сваког подбацвања долазили до лопте, чували је по пет минута, а онда у последњим секундама шутирали за победу, све док Александар Гец није погодио.
Поредак: СССР, Мађарска, Француска, Чехословачка, Израел, Југославија, Италија, Египат, Бугарска, Белгија, Швајцарска, Финска, Румунија, СР Немачка, Либан, Данска, Шведска
МВП: Конејев (СССР)
Резултати "плавих": Либан (95:51), Финска (41:37), Израел (57:55), Бугарска (25:27), Израел (29:40), Чехословачка (66:64), Француска (39:56), Мађарска (51:69), Италија (48:45), Египат (58:39), СССР (43:57)
Састав "плавих" (у загради је број постигнутих поена): Б. Ћурчић (103), Гец (81), Лоци (74), Марјановић (71), Енглер (59), Блашковић (50), Демшар (46), Бјелојевић (34), Андријашевић (22), Станковић (8), Б. Јовановић (6), Калембер (4), Гоџић (4)
ВИИ Европско првенство - Француска
Место и време одржавања: Париз, 3 - 12. мај 1951. године
Шампионат у Француској обележили су рекордан број учесника - чак 18, и рекордан број утакмица, али пре свега скандал у финалној утакмици. У самој завршници дуела између Совјетског Савеза и Чехословачке, Бутаутас је реализова слободно бацање и поставио коначан резултат.
Судије се нису одмах сложиле да ли је кош постигнут и да ли је важећи, али су Совјети брзо стали на победничко постоље. Многобројни звиждуци из публике заглушили су звуке њихове химне.
Финале: СССР - Чехословачка 45:44
Поредак: Совјетски Савез, Чехословачка, Француска, Бугарска, Италија, Турска, Белгија, Грчка, Финска, Холандија, Аустрија, СР Немачка, Швајцарска, Данска, Португал, Шкотска, Луксембург, Румунија
МВП: Мразек (Чехословачка)
ВИ Европско првенство - Египат
Место и време одржавања: Каиро, 15 - 22. мај 1949. године
Међународна кошаркашка организација (ФИБА) дуго је све медитеранске земље сматрала делом Европе, тако да и не чуди, како је Египат играо на чак четири првенства Европе. И не само то, Египат је те 1949. године добио организацију шампионата, а онда и освојио златну медаљу.
Египат - првак Европе!
Признаћете да звучи доста чудно. цело првенство је у ствари и било доста чудно. Многе јаке репрезентације нису допутовале због великих трошкова које је изискивао превоз до Каира, па су међу седам учесника били чак и Сирија и Либан?! Играло се под отвореним небом, на ивици пустиње, а Египат је остварио шест победа, најзначајнију против Француске - 56:37.
Поредак: Египат, Француска, Грчка, Турска, Холандија, Сирија, Либан.
МВП: Озтурк (Турска)
В Европско првенство - Чехословачка
Место и време одржавања: Праг, 27. април - 3. мај 1947. године
На овом шампионату Европе дебитовали су Југославија, Совјетски Савез и Албанија. За разлику од наше репрезентације и Албанаца, "зборнаја" је из прве "убола" злато и то веома убедљиво.
У првој утакмици на првенству Совјети су "прегазили" Југославију - 50:11, а слично је било и до финала. "Плави" су успели да победе Холандију и Албанију, али су заузели претпоследње 13. место.
Куриозитет представља чињеница да су у саставу "плавих" била и двојица репрезентативаца из других спортова: Божо Гркинић (ватерполо) и Златко Ковачевић (одбојка).
Финале: СССР - Чехословачка 56:37
Поредак: СССР, Чехословачка, Египат, Белгија, Француска, Пољска, Мађарска, Бугарска, Италија, Румунија, Холандија, Аустрија, Југославија, Албанија.
МВП: Лисов (СССР)
Резултати "плавих": СССР (11:50), Мађарска (27:50), Италија (33:59), Холандија (32:26), Албанија (90:13)
Састав "плавих" (у загради је број постигнутих поена): Владислав Демшар (48), Мирко Марјановић (46), Отоне Оливиери (27), Тулио Роклицер (14), Божо Гркинић (13), Небојша Поповић (13), Александар Милојковић (11), Божа Мунћан (3), Златко Ковачевић (3), Миодраг Стефановић (2), Срђан Калембер (-), Зорко Цветковић (-)
ИВ Европско првенство - Швајцарска
Место и време одржавања: Женева, 30. април - 4. мај 1946. године
Прво послератно првенство Европе имало је десет учесника, а многе репрезентације имале су проблема да допутују до Швајцарске, с обзиром да је континет био разорен. Из такмиечња по групама, у финале су се пласирали Чахословачка и Италија. "Азури" су важили за фаворита у финалу, али слободна бацања која је извео Крепела, донела су Чахословачкој прво и једино европско злато до данас.
Финале: Чехословачка - Италија 34:32
Поредак: Чехословачка, Италија, Мађарска, Француска, Швајцарска, Холандија, Белгија, Луксембург, Пољска, Енглеска
МВП: Немет (Мађарска)
ИИИ Европско првенство - Литванија
Место и време одржавања: Каунас, 21 - 28. мај 1939. године
За разлику од Летонаца, Литванци су на свом терену потврдили златну медаљу освојену две године раније. У одлучујућој утакмици играли су управо са Летонијом, и победили 37:36. Још једном је учествовало осам тимова, а играло се по једноструком бод систему. Литваници су завршили без пораза, аостварили су и најубељивији тријумф на шампионату - 112:9 против Финске.
Поредак: Литванија, Летонија, Пољска, Француска, Естонија, Италија, Мађарска, Финска.
МВП: Рутзгис (Литванија)
ИИ Европско првенство - Летонија
Место и време одржавања: Рига, 2 - 7.
Коментари / 0
Оставите коментар