Мамути и храст стари 5.000 г.

Докази да су мамути некада живјели и на подручју Босне и Херцеговине пажљиво се чувају у галерији "Абонос" у Орашју чији је власник умјетник Хрвоје Бенковић.

Босна и Херцеговина 19.08.2017 | 13:11 Име је добила по остацима храста абоноса који је прије 5.000 година пао у ријеку Саву из које је Хрвоје прије петнаест година са дубине од 9 метара извукао чамац направљен управо од комада абоноса, а који је данас изложен у његовој галерији.

Из ријеке Саве и других мочварних подручја Хрвоје вади трупце старе 1.000 до 5.000 година, а успут је пронашао и кости и зубе мамута које је изложио у својој галерији и којима жели показати посјетиоцима да су они некада живели на подручју БиХ, испричала је за Радиосарајево.ба Хрвојева супруга, Лилиана Мариана Бенковић.

Поред остатака мамута, Хрвоје је пронашао и остатке носорога и бивола, као и примитивна оруђа из бакреног доба. Међутим, примарно потражује абонос.

"У доба када је расло дрво храста, кад су с њега падали листови и жирови у тло новонасталих постглацијалних мочвара којима су тутњала крда мамута, човјеков живот и његова култура били су дубоко прожети страхопоштовањем према великом и недокучивом дијелу природе", наводе из галерије Абонос.

Храстова шума од прадавних времена расте на подручју ријеке Саве и у годовима тог дрвета уписана је историја наше планете. Старост дрвета Хрвоје распознаје по боји и тврдоћи, испричала је Маријана, а боја се мијењала под утицајем минерала у води хиљадама година.

Када је открио прве остатке абоноса о њима није знао ништа, али се едуковао, а његово откриће потврдила је анализа дрвета која је рађена у институту Руђер Бошковић.



Од абоноса којег је морао пажљиво сушити и обрађивати како би задржао изворни облик, Бенковић производи и уникатни намјештај и сувенире који се могу купити у његовој галерији.

Два идентична комада код њега није могуће купити.

Галерију највише посјећују групе ученика за које Хрвоје често прави програме и упућује их у садржај галерије, али их упознаје и са далеком историјом овог подручја, испричала је Маријана.

У галерију у Орашју туристи најчешће свраћају организовано, а тада и њих Хрвоје упознаје са оним што ради.

Иако је тражио помоћ надлежних власти, до сада им углавном нико не помаже. Непрестано раде на тражењу нових ствари и највише раде приватно.

Бенковић се нада да ће једног дана отворити и Музеј храста лужњака. Захваљујући налазима абоноса Орашје може постати једно од значајнијих дендрохронолошких центара јер су налазишта овог дрвета јако ријетка и у свијету, а у мочварним предјелима ријеке Саве још је његових остатака.

Остаци абоноса могу помоћи и у проучавању климатске прошлости планете Земље за коју су највише били заинтересовани стручњаци са Универзитета у Корнвелу са којима Бенковић сарађује више година шаљући им узорке које проналази. Научници са тог Универзитета су и боравили у Орашју упознајући се са Хрвојевим налазима, пише Радио Сарајево.

Извор: Радио Сарајево.ба