Прича: Држали га у ходнику 40 минута, па питали за допинг!

Усеин Болт померао је границе могућег пуну деценију док није стигао у Лондон где су му се на опроштају од атлетике први пут у каријери догодиле две ствари - пораз и повреда. Постоји ли објашњење, нарочито за ово друго?

Остали спортови 14.08.2017 | 22:15 Олимпијски стадион у Лондону, за који љубитељи теорија завере тврде да је модеран Илуминати споменик саграђен за Игре које су пре пет година одржане у престоници Енглеске, место је на којем је на тужан начин завршена једна од највећих каријера у историји атлетика и спорта, уопште.

Најбржи човек свих времена, вишеструки олимпијски и светски првак, рекордер у спринту на 100 и 200 метара и свакако један од глобално најомиљенијих спортиста, Усеин Болт, доживео је у недељу дана оно што му се није догодило од када је први пут победио десет година недораслу конкуренцију.

Прво је изгубио велику трку, када га је својевремено допинговани и кажњавани амерички спринтер Џастин Гетлин победио у финалној трци на 100 метара, а онда се и повредио током последње трке у каријери, финала штафета на 4x100.

Болт је, покушавајући да надокнади предност потом златних Британаца и сребрних Американаца, додао гас као последња измена и мишић ноге није издржао.

С болном гримасом на лицу (не само његовом, претпостављамо да су милиони гледалаца широм планете осетили неку врсту бола у том тренутку), Болт се сручио на тартан док је 66.000 навијача егзалтирано славило прво британско злато икада у штафети 4x100 на светским првенствима.

Овакав епилог последње трке у каријери 30-годишње легенде из Шервуд Контента, градића на острву регеа, марихуане и много брзих људи, Јамајки, био је само кулминација помало отужног Светског првенства у атлетици током којег су многи фаворити подбацили, а неки такмичари - попут наше Иване Шпановић - доживели миленијумски ретке незгоде у напетим борбама за златна, сребрна и бронзана одличја.

Док домаћини атлетског Мундијала, Британци, резултате испод свих очекивања приписују "све квалитетнијој броби против допинга" (због чега је било непријатно чак и на Болтовој опроштајној конференцији за медије), они који су до доласка на дом фудбалера Вест Хема бележили све боље и боље резултате, па онда доживели фијаско, имају другачији угао гледања.

Конкретно, чланови штафете Јамајке, која је у ери Усеина Болта била неприкосновена колико и он сам, оптужили су организаторе СП да су директно допринели да се најбржи свих времена повреди у последњој трци у каријери.

Како?

Време је "по навици" било променљиво у Енглеској у ово доба године (добро, у свако доба године), а температуре су пре и после повремених пљускова у значајној мери варирале, нарочито када би се над Острвом спустио мрак (најатрактивније дисциплине почињале су око 22 часа по локалном времену).

Многи спортисти, нарочито они из тропских крајева, Африке, Јужне Америке, Кариба, итд, навлачили су на себе неколико слојева опреме не само загревајући се, већ и цупкајући у хладним ходницима 608 милиона фунти скупог здања чекајући да дође ред на њихову дисциплину.

Режисери ТВ преноса у договору са судијама и организаторима морали су да поштују строги сценарио, који је био итекако измењен у односу на нека претходна велика атлетска надметања, тако да се догађало да такмичари у скоку у даљ, вис, троскоку, скоку с мотком, бацању кугле, диска или копља, праве паузе док трају - рецимо - трке на 800, 1.500, 3.000 "стиплчез", 5.000, 10.000 метара, итд, што је уз спектакуларна представљања и изласке на стазу "један по један" прилично одужило чекања између два изласка на залетишта.

Тешко да ћемо икада сазнати да ли је то заиста био разлог, али једна од теорија због чега се нашој атлетичарки Ивани Шпановић откачио број на леђима, односно поцепао папир закачен зихернадлом (опет ћемо ставити - !?), гласи да га је сама оштетила облачећи и свлачећи преуску тренинг мајицу између сваке од шест финалних серија у женском скоку у даљ.

Шта се потом догодило, знате и сами.

Но, вратимо се Болту.

Да се човек који се никада није повредио на такмичењима није случајно повредио баш у Лондону, после краха у финалној трци штафета желели су да укажу многи чланови репрезентације Јамајке, која је и сама забележила историјски лоше резултате.

Јохан Блејк, који је предао штафету Болту у финалу, био је бесан у разговору с новинарима.

"Држали су нас предуго у чекаоници. Усеину је све време било веома хладно. Заправо, Усеин ми је рекао: 'Јохане, мислим да је ово сулудо, чекамо на наш ред 40 минута, две церемоније доделе медаља су обавили од кад смо дошли овде", рекао је Блејк.

"Наставили смо да се загревамо и чекамо, загревамо и чекамо, а онда смо видели истинску легенду нашег спорта, правог шампиона, како излази на стазу и доживљава онако нешто...", додао је.

Омар Меклеод, који је стартовао за Јамајку, рекао је…

"Ово ми цепа срце. Дао сам све од себе како бих доживео да се Усеин опрости златом, иако је то само медаља. Срце ми се цепа. Нисам могао да верујем, у шоку сам, ово је за мене горе од неверице".

Потом је додао…

"Сулудо је то што су урадили. Стајали смо око 45 минута напољу, нисам сигуран али мислим да су три церемоније доделе медаља обављене пре него што су нас позвали на стазу. Заиста смо се трудили да останемо загрејани и одржимо висок пулс, али нисмо успели. Невероватно је шта се догодило, предуго смо чекали", рекао је Меклеод.

Друга измена, Џулијан Форте, такође је био у стању шока.

"Осећам као да се догодило мени лично. Када сам видео шта је било осетио сам ужас у грудима", рекао је Форте.

Сцена из циљне равнине поделила је оне који су у неверици гледали Болта како пада и оне који су скакали од среће посматрајући како Адам Гемили побеђује амерички тим у времену 37,47, веома скромном остварењу у поређењу са резултатом који је на истом месту, 11. августа 2012. године, у финалу Олимпијских игара остварила штафета Јамајке.

Неста Картер, Мајкл Фратер, Јохан Блејк и Усеин Болт тада су други пут поправили сопствени светски рекорд и кроз циљ прохујали у времену 36,84, што је и даље далеко најбољи резултат у једној од најатрактивнијих дисциплина каква сигурно није заслужила 40-минутни малтретман на температурама које, у односу на максималне дневне, падну и за десет степени целзијуса у вечерњим сатима.

Док се не покажу као тачним инсинуације британских новинара да је за све крив разоткривени допинг, актуелна тема могла би да буде - да ли је Интернационална атлетска федерација (ИААФ) способна да води "краљицу спортова" уколико њене највеће звезде чаме у ходницима пред финалне трке, завршавају у болницама због тровања храном у званичним хотелима које су домаћини одредили и губе златне медаље због зихернадли...

Извор: мондо.рс