Светлана Бојковић о свом животу

Живот глумице Светлане Бојковић иза камера је био буран, леп, а у неким тренуцима и тежак и тужан. . .

Забава 01.08.2017 | 12:57 Цеца је рођена је 14. децембра 1947. године у Београду и како воли да каже одрасла је на Врачару у Његошевој улици.

- Ту сам завршила гимназију, као и нижу музичку школу. После матуре преселили смо се у Балканску улицу. Потом сам уписала Академију, која је тада била у Кнез Михаиловој улици. Као студент почела сам да глумим у Југословенском драмском позоришту, где сам остала шеснаест година и стасала као глумица. Потом сам отишла у Народно позориште и тамо провела девет година, а онда је уследио рад у Атељеу 212, где радим и данас- рекла је раније за "Стил" Светлана Бојковић.

Њен први супруг Милош Жутић спремао ју је за Академију, а како су многи причали зано је да јој се удвара на сасвим несвакидашњи начин.

- Била сам гимназијалка кад су нам се укрстили путеви. Он је за мене означавао један нов пут, али пут који сам желела. Значи и пут у глуму. Већ на другој години почела сам да играм, и много сам играла. Након завршене Академије каже ми Бојан Ступица: „Слушај ти мала, чујем да те зове Мира Траиловић, колико ти даје плату?“ Ја у чуду, јесте да ме Мира звала, али о каквој плати уопште да размишљам? Но, ја рекох колико. А он каже: „Могу да ти дам само пет хиљада више.“ Иди, човече, мислила сам у себи, ко још мисли о парама, па мени је само важно да играм… После кад размислим, добро је што сам отишла у ЈДП, јер сам тамо прошла репертоар који никад не бих прошла у Атељеу, а који је врло важан за формирање глумца. Тамо сам играла класику, стихове. А што се Мише и удварања тиче, било је тога доста…(смех) То су већ антологијске анегдоте- присетила се за "Б92" глумица.

Играла је по сценарију само у позоришту и на ТВ-у. Живот није осмишљавала, пуштала је да све иде својим током.

- При кретању у том смеру све ми се догађало брже него што је то уобичајено. Две године после уписа на Академију била сам, још као студент, по одлуци Бојана Ступице, примљена за сталног члана ансамбла Југословенског драмског позоришта! И те 1968. године играла сам у седам премијера(!), а имала сам и осму, личну: удала сам се за глумца Милоша Жутића. Потом сам, 1970, дипломирала, а врло брзо, крајем 1972, донела сам на свет Катарину, моју Кају- рекла је раније за "Политику" Светлана и додала:

- Јако сам желела да родим, а имала сам, пре тога, проблеме са трудноћама. Зато сам ову трудноћу прихватила као дар од Бога. Била сам врло срећна. Током ове трудноће имала сам само позитивне мисли. А порођај сам доживела као космички доживљај. Јер, не постоји ништа на овом свету што може да се пореди са треном кад сам чула први плач моје Каје...- рекла је она.



Међутим, после неколико година заједничког живота са Милошем Жутићем, Светлана је одлучила да стави тачку.

- Удала сам се кад сам имала двадесет једну годину, а Милош осам више. Били смо недозрели за брак. И дошло је до ерозије наше заједнице, али не и нашег људског односа. Тај наш људски однос није изостао до краја његовог живота, до 1993, до његове педесет четврте године, упркос чињеници да смо обоје били у новим браковима. Ја са редитељем Љубомиром Муцијем Драшкићем, а он са глумицом Огњанком Огњановић са којом је добио сина Ђорђа.. А и нас две смо биле и остале јако блиске. Милоша је савладала најтежа болест- рекла је она.
Светлана Бојковић у серији "Бољи живот".

Да љубав не зна за границе, потврдила је и сама Бојковићева.

- Моји бракови су се преклопили 1983. године. У заједницу са Муцијем ушла сам пре развода од Милоша. Моја и Муцијева љубав била је јача од свих правних норми, а званично смо се венчали тек 1990. године. Јер, и он је, из свог првог брака, изашао на исти начин као ја из свог- рекла је раније за "Политку" она и додала:

- Он је крајем деведесетих почео да тоне у неку врсту депресије, а прави израз је одустајање од живота. Никад пре тога није хтео да се "чекира" код лекара. После бомбардовања другари су га одвели у болницу "Свети Сава" и тада му је констатован проблем са крвним судовима. Умро је 2004. од срчаног удара у шездесет седмој години.

И баш када је помислила да ће ставити тачку на брак као институцију, десило јој се неочекивана љубав која траје годинама уназад. Срећу је пронашла крај Славка Круљевића, дипломате запосленим у Министарству иностраних послова.

У животу је корачала увек уздигнуте главе, па чак и када јој је било најтеже. Никада није посустајала.

- Што сам старија више ништа не може толико да утиче на мене да изгубим присебност, или да ме у некој великој мери повреди, али постоји једна друга ствар, а то је депресивност, против које човек мора и треба да се бори. Неке ствари и даље могу да ме повуку у депресију и ту онда опет морам да изналазим своје механизме како би се одбранила и спасила. И успевам, пре свега зато јер сам свесна када се деси таква ситуација- рекла је за "Хелло" Светлана Бојковић.

(Ало/Блиц)