Дневница нотара хиљаду марака

Нотари из топ-класе у Српској дневно зарађују и по хиљаду марака, показују званични подаци о њиховим примањима и потврђују да су критике народних посланика и јавности због високих накнада биле потпуно оправдане.

Република Српска 19.07.2017 | 21:12 Подаци Пореске управе показују да је највећа пријављена зарада нотара у 2016. години износила 361.258 марака. Рачуница показује да је тај нотар у просјеку мјесечно инкасирао чак 30.100, а да му је дневница била у просјеку 1.003 марке. Дневница рекордера из нотарске бранше била је три пута већа од просјечне мјесечне пензије и 166 марака од просјека који убиру радници у Српској.

У Пореској управи РС подсјећају да је Законом о нотарима предвиђено да нотари не закључују уговор о раду, већ да су као физичка лица који обављају самостално занимање дужни да утврђују, пријављују и на рачун јавних прихода РС уплаћују порез на доходак од самосталне дјелатности.

Листа највећих износа пријављеног опорезивог дохотка у 2016. години, који су достављени Пореској управи, показује да је десет нотара са највећим зарадама за годину инкасирало заједно 2,45 милиона или у просјеку по 20.500 КМ мјесечно. Ниједан од њих прошле године није зарадио мање од 198.000 КМ.

Рекордер је замало умакао најближем пратиоцу, који је зарадио само 8.000 мање - 353.232 КМ. На трећу позицију пласирао се њихов колега који је свој рачун подебљао са 246.057.

Од предсједнице Нотарске коморе РС Сладе Ивелић јуче нисмо успјели да добијемо коментар. Рекла је да је заузета и да има странку, а да након тога иде на сједницу Управног одбора и да ће нам се јавити, али до закључења овог броја "Гласа Српске" то није урадила.

Оштра полемика о зарадама нотара у јавности је отворена почетком мјесеца у Народној скупштини РС приликом разматрања измјена Закона о нотарима РС. Тада су најгласнији у Скупштини били посланици СНСД-а Радован Вишковић, СДС-К Дарко Бањац и СДС-а Недељко Гламочак. На Вишковићев приједлог усвојен је и амандман да Влада преиспита уредбу којом су регулисане нотарске накнаде.

Вишковић је јуче рекао да очекује прецизне податке о примањима нотара, али да је јасно да међу њима има оних од чијих се зарада заврти у глави.

''Истрајаћемо на томе да ову причу доведемо до краја. У РС има 28 особа са положеним нотарским испитом који ће брзо бити уведени у посао, а у септембру би требало да буде расписан нови конкурс за полагање испита. Та привилегија коју има неколико појединаца у РС може бити укинута само увећањем броја нотара, а тиме ће и њихове услуге појефтинити'', рекао је Вишковић.

Додао је да ће инсистирати и на томе да цјеновник нотарских услуга буде коригован кроз одлуку Владе РС како би нотари били што је могуће више доступнији грађанима.

''Нелогично је да нема нотара у одређеним срединама, а да у другим згрћу новац. Зашто не би био нотар у Милићима или Власеници умјесто да људи морају путују до Зворника'', рекао је Вишковић.

С њим је сагласан и Гламочак, који је на сједници парламента предложио закључке да Влада у року од 90 дана именује предвиђени број нотара и да предложи нови закон којим ће бити регулисане и њихове накнаде.

''Подаци о зарадама достављеним Пореској управи показују да је неопходно регулисати примања нотара. Тај новац извучен је из џепова грађана. Држава је јавне послове пренијела на нотаре као физичка лица, а од тога немају користи ни она, ни грађани. Због малог броја нотара, а велике потребе за њиховим услугама и због сталног проширења њихове надлежности, држава треба да одреди накнаде и који проценат остаје њој од тих јавних послова. Тиме би појефтиниле и услуге грађанима'', каже Гламочак.

Нагласио је да би нотарске тарифе требало да буду у складу са примањима и стандардима грађана.

''Садашња ситуација показује да се нотари енормно богате на основу услуга за које грађани папрено плаћају. То никуда не води и мора се што прије мијењати'', казао је Гламочак.

Бањчев став је био да треба направити конкуренцију међу нотарима, а успио се изборити и за подршку свом амандману да радни вијек нотара остане 65, а не да буде продужен на 70 година, као што је предложено измјенама закона.

''За тако дуг радни вијек нема основа, поготово што нотарски испит није одржан од 2009. године. Не треба ограничавати број нотара, јер ће њихов већи број створити конкуренцију која ће довести до ниже цијене услуга'', навео је Бањац.

Министар правде РС Антон Касиповић обећао је да ће Влада са више аспеката анализирати уредбу о нотарским накнадама.

Нотари су значајно растеретили затрпане судове, али је њихова улога остала у сјени високих тарифа, које и за најобичније послове попут закључивања купопродајног уговора или уписа хипотеке износе неколико стотина марака.

Закон

Измјенама Закона о нотарима, који је усвојен у Народној скупштини РС, поједностављено је полагање нотарског испита.

Посланици су поред амандмана који се односи на преиспитивање уредбе о висини нотарских накнада усвојили и оне који се односе на поступке избора нотарских помоћника и обавезу Министарства правде да спроведе конкурс за попуну упражњених нотарских мјеста.

Листа десет највећих зарада нотара у 2016. години

361.258

353.232

246.057

245.372

214.781

214.239

213.433

207.808

199.692

198.856

Извор: Глас Српске