Пречи нокти него памет

У посљедње вријеме интернет су преплавили огласи с услугама надоградње ноктију који су и до 50 одсто скупљи од инструкција из математике, информатике, страног језика или часова клавира.

Република Српска 16.07.2017 | 12:15 Социолози широм БиХ су згрожени овом чињеницом и тврде да је то само један у низу показатеља суноврата друштва.

Славо Кукић, професор социологије на Свеучилишту у Мостару, истиче да је то прави показатељ колико се у овом друштву не цијени интелектуални рад.

"Кад би се гледало колико БиХ у компарацији са другим земљама улаже у науку, онда би се дошло до истог резултата до којег се дошло том врстом компарације.

Нажалост, то је само један од показатеља како овом друштву не треба памет", каже Кукић.

Душко Трнинић, социолог из Бањалуке, наглашава да живимо у друштву у којем није пожељно бити образован и паметан јер су на цијени добра зарада, лагодан живот и успјех без труда.

"Подједнаку одговорност за то сносе сви: од породице, као основног стуба васпитања, преко медија, па све до образовног система. Друштво је капитулирало пред простаклуком и вулгарностима. Младима су узори старлете и криминалци, а не образовани људи", упозорава Трнинић.

Рајко Куљић, професор социологије на Универзитету у Источном Сарајеву, истиче да се у постсоцијалистичким друштвима све заснива на интересу и да је интерес идентитет свега.

"У таквим друштвима људима који су вођени такозваним социјалним комплексом најважније је да имају добар аутомобил, стан и сјајну зараду", сматра Куљић.

Према његовим ријечима, највећи друштвени проблем је проблем образовања. И професори математике, информатике, страног језика, клавира, чије су инструкције јефтиније од услуга за уљепшавање, сматрају да је ова појава поражавајућа за друштво те многи од њих одлучују чак и да напусте професију јер, како кажу, не желе да трпе понижења и деградацију струке.

Небојша Љубичић, професор математике из Добоја, каже да би дјеца данас радије била познати пјевачи него научници јер су свјесни да је за то потребно много мање труда и размишљања.

"Напустио сам просвјету, а и многобројне колеге је напуштају како би радили нешто друго јер не желимо и не можемо да се носимо са притисцима и незахвалношћу које доживљавамо свакодневно јер су образовање и наука најмање на цијени", признаје Љубичић.

Слободан Мићић, професор информатике из Брчког, сматра да је ова чињеница поражавајућа за друштво, те да то само значи како је нашим људима надоградња ноктију приоритетнија од образовања и знања, што је јако лоше по ово друштво, а поготово за будуће генерације.

"Ја годинама надограђујем нокте и не видим ништа лоше у томе. Мушкарци то цијене и виде, за разлику од неких мојих познаница које су професори, али их нико не примјећује јер се не уљепшавају", истиче Бањалучанка Сања З.

Извор: Независне новине