Није све тако црно - српски трио који може много!

Можда нисмо дошли до жељеног резултата на Европском првенству, али смо могли да се уверимо да у младој репрезентацији има штофа за "А" тим.

Фудбал 22.06.2017 | 21:15 Млада репрезентација Србије је по свему судећи доживела неуспех. Само пука теорија дели је од испадања у групи Европског првенства. Али, иако је укупан резултат лош, можемо да кажемо да игра и није била баш толико слаба, те да смо могли да видимо играче на делу који би могли ускоро да конкуришу за "А" репрезентацију, док већина њих и има дебитантске наступе за А тим. То су по приказаном на досадашњем делу турнира пре свега Андрија Живковић, Милан Гајић и Милош Вељковић. Уз наравно додатак Сергеја Милинковић Савића ког нисмо гледали у Пољској, а који је својим играма у Лацију показао да је везиста светског нивоа.

Играчи попут Мијата Гаћиновића, Саше Лукића и Уроша Ђурђевића су такође добијали позиве сениорског тима наше земље.

Сада ћемо размотрити поменуту тројицу који би временом требало да се уводе у први тим, па затим и редовно добијају шансу на највећем репрезентативном нивоу. Утисак је да су се најбоље показали на прва два меча Орлића у Пољској и да би их у скоријој, или мало даљој, будућности требало очекивати јату Орлова.

АНДРИЈА ЖИВКОВИЋ

Питали смо фудбалера Бенфике после прве утакмице на турниру "Колико си претрчао, човече?". Само се насмешио на то питање. Борба, жеља и глад су били на врхунском нивоу, налазио се свуда по терену. Стартна позиција му је била на десном крилу, одакле је често улазио у средину (први гол против Македоније тако настао) али знао је и да шутира, као и да центрира и левом и десном ногом.

Управо код тог аспекта није имао подршку јер је више пута продирао, слао лопту у шеснаестерац, али није имао нико да је испрати. Два пута је пронашао Грујића који није био прецизан, по једном на оба претходна меча. Види се да је у топ форми, трчи као сингерица, не умара се.

Против Португалије се налазио и на левој и на десног страни, а није му било страно ни да се врати дубоко у своју половину и заустави противничког играча клизећим стартом. Борба на врхунском нивоу. На несрећу, скривио је пенал (одиграо руком) против Македоније, погодио ону стативу у самом финишу меча, али то не може да поквари генерални утисак.

Популарни Жиле полако али сигурно израста у фудбалера ког бисмо могли редовно да гледамо у националном тиму наредних година. Био је можда и најбољи наш појединац на два досадашња меча Орлића. Одлично је функционисао са Миланом Гајићем у офанзиви, али се и враћао у последњих 30 метара да помогне када је Гајић био бројчано надјачан.

Пружио је две добре, зреле партије и показао да је играч за будућност нашег националног тима.

МИЛАН ГАЈИЋ

Већ смо писали о томе - Милан Гајић је десни бек за будућност нашег А тима. Види се да је много напредовао у Француској, дотерао је дефанзиву на одличан ниво, а почео је све више да се понавља и у нападу.

Апсолутно је константан по десној страни, не допушта да дува промаја у одбрани што смо видели током спринтева против португалских брзањаца. И у нападу је био опасан, поготово када се појављивао из другог угла, пролазећи иза леђа Андрији  Живковићу.

Тако је Андрија добијао нову опцију, а Гајић или добијао лопту за центаршут или је у најмању руку одвлачио једног чувара од Андрије.

С обзиром да је прва опција у националном тиму на овој позицији 33-годишњи Антонио Рукавина, јасно је да би Гајић могао да буде опција за будућност. И то вероватно ону даљу, ако се све буде кретало у предвиђеном смеру. Само да га повреде заобиђу, а једну је нажалост задобио управо против Македоније када је добио ударац у скочни зглоб.

Гајић је у сваком случају на претходна два меча показао да је калибар за највише задатке. И да Орлови треба да рачунају на њега.

МИЛОШ ВЕЉКОВИЋ

Срећом, игра за Србију, а не Швајцарску где је рођен. Играо је за Орлиће у Литванији на Европском првенству, као и на Светском првенству на Новом Зеланду. Ту је играо на месту штопера са Срђаном Бабићем у првој постави, а сада штоперски двојац чини саВукашином Јовановићем. И то чини веома добро.

Одиграо је завидан број утакмица прошле сезоне у Вердеру, а јака Бундеслига га је обликовала тако да је прилично лако излазио на крај са противницима у већини дуела. Импресиван је у скок-игри, крости снагу и конституцију на најбољи могући начин, док се поправио у игри са лоптом и сада зна да изнесе лопту до половине.

Делује сигурно на терену.

Не заборавимо да истакнемо добре игре Вулета Јовановића који је против Македоније био можда и најбољи појединац. Вратило му се самопоздање у Бордоу, то се види, има утакмице у ногама и игра са све већим самопоуздањем.

Кроз коју годину би овај штоперски тандем могао да буде поново у функцији репрезентације, само оне сениорске.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Старспорт