Грађани не верују у поштене изборе

Грађани БиХ углавном гласају за исте политичке опције и само мали део се опредељује за кандидате на основу претходних резултата. Млади верују интернету, старији од 50 година телевизији као извору. Већина испитаних грађана не верује никоме, нити је заинтересована за политику, показала је анкета коју је објавила Коалиција „Под лупом“.

Босна и Херцеговина 15.06.2017 | 15:50 У недавно проведеној анкети „Медији и грађани на изборима“, две трећине испитаника не верује да су избори у БиХ слободни и поштени иако њих 86 одсто никада није учествовало нити било сведоком изборне неправилности.
 
- Ово не мора значити да изборне неправилности не постоје, већ да их грађани нужно не знају препознати и да је потребно радити на едукацији грађана. Ипак, међу онима који неправилности препознају и пријављују је највише високо образованих и људи са високим породичним примањима. Такође, изборну крађу пријавило би две трећине испитаника, од чега би то четвртина то урадила анонимно – наводе из Коалиције под лупом.

Ово је тек део резултата испитивања јавног мњења које је представљено данас у Сарајеву под називом ,,Медији и грађани на изборима” које је за Коалицију ,,Под лупом“ урадио БОРАМ и Удружење БХ новинари у сарадњи са агенцијом Ипсос. Пројекат подржава Европска унија.

Истраживање је проведено  на узорку од од 1.006 испитаника старости 18 и више година у целој Босни и Херцеговини ЦАТИ методом прикупљања података, уз учешће 52 процента жена и 48 посто мушкараца различитих нивоа образовања.

Када је у питању генерална (не)заинтересираваност за политику, врло висок проценат испитаника (око 53 одсто) је одговорио како су „апсолутно незаинтересовани“ за политику. Овај одговор су најчешће давали  анкетирани  слабијег  материјалног стања и нижег образовног нивоа. Од 1006 испитаника, 21 одсто нису гласали на претходним локалним изборима (2016. године). Међу гласачима (њих 79 %) значајно је нижи удео најмлађе популације (од 18 до 29 година).

Једно од анкетних питања односило се на избор политичких опција за које грађани гласају.

- Чак 17 процената анкетираних увек гласа за исту политичку партију или кандидата, а оваква гласачка мотивација најприсутнија је код људи са најнижим примањима и образовним нивоом. Само једна петина испитаника одлуку о томе за кога ће гласати доноси на, условно речено, личном познанству, односно на основу резултата које је одређени кандидат остварио на претходним изборима – наводе из Коалиције.

Шта су одређени кандидати радили у претходним мандатима, врло је важно припадницима млађе популације, а није занемарива ни биографија кандидата. Одређени број испитаника води се програмима политичких партија, односно мање им је битан сам кандидат.

Против продаје гласова за новац или неку другу врсту награде/услуге је 90 процената испитаних грађана Босне и Херцеговине. На телевизију, као извор информација на основу којег доносе одлуку о (не)поверењу одређеној политичкој партији, највише се ослањају особе старосне скупине од 50 година на више. Млађа популација, са већим примањима и вишим степеном образовањем, поред телевизије, у предизборном периоду се  ослања и на интернет као извор информација.

- Млађи мушкарци средњег образовања сматрају како би се већа транспарентност изборног процеса и смањење евентуалних манипулација гласовима могли осигурати  скенирањем гласачких листића или провидним гласачким кутијама. Жене сматрају да је најсврсисходнији потез који ће осигурати већу транспарентност на изборима појачана финансијска контрола политичких партија – наводе из Коалиције.

(Блиц)