На вересију и шишање и сахране

Све више грађана РС живи на вересију, јер својим примањима тешко могу да задовоље и оне најосновније потребе, док је о неким непланским трошковима сувишно и говорити. Тако није риједак случај да људи, након смрти члана породице, “на почек” узимају и најјефтинију погребну опрему, коју након сахране отплаћују у неколико рата.

Република Српска 24.05.2017 | 17:24 С друге стране, “свеске дужника” из године у годину постају све незаобилазнији инвентар не само у малим трговинама, него и у фризерским салонима, аутомеханичарским радњама, зубарским ординацијама.

Овакав сценарио не треба да чуди, с обзиром на чињеницу да је у РС незапослено више од 128.000 грађана, док од око пола милиона радника и пензионера, 90.000 њих прима минималну плату и пензију, што значи да током мјесеца маневришу са мање од 400 КМ.

За све њих право је умијеће преживјети од првог до првог, а многима то за руком полази управо захваљујући задуживању, већ код кога и  колико могу да се задуже.

У посебном проблем нађу се кад искрсне неки непланирани издатак јер, с обзиром на мала примања, углавном немају нимало уштеђевине.

То потврђују и у погребним друштвима, у којима кажу да је све више оних који нису у стању да плате ни скромну погребну опрему која у просјеку кошта око 500 КМ.

"Чланови породица преминулих често не могу да купе ни најјефтинију опрему која кошта око 250 КМ, а у коју су урачунати сандук, покров и крст, него узимају на рате. Излазимо им у сусрет, јер смо свјесни чињенице да људи тешко живе и да многи немају новца, посебно за непланирани трошак", каже  власница и директорица погребног друштва “Флор” из Челинца, Маја Вујичић.

Мирјана С. из Бањалуке, која ради као трговац, каже да се недавно нашла у таквој ситуацији, када јој је мајка изненада умрла.

"На жалост која нас је задесила надовезао се и проблем како наћи паре за сахрану. У том тренутку, супруг и ја на располагању смо имали само дјелић плата, које смо примили десетак дана прије несретног случаја. То,  међутим, ни приближно није било довољно за трошак сахране. Од комшија смо позајмили нешто пара за пиће и храну за погребни ручак, а погребну опрему смо купили на рате. Сад нам предстоји враћање дугова, а ионако једва састављамо крај с крајем", истиче наша саговорница.

У удружењима потрошача кажу да вересија постаје све популарнија, како слаби животни стандард грађана који, ма колико се трудили, својим примањима никако не могу да стигну текуће трошкове, а посебно да испрате неки непланирани издатак.

"Плате су мале и нередовне, а живјети се мора. Како би преживјели, већина људи се задужује гдје год може, углавном враћајући дуг чим капне која марка. Након тога, немајући куд, опет живе на “кредит”, до неке сљедеће платице или пензијице. Практично, већина нас и живи и умире на вересију", истичу у овим удружењима.

У РС је, наиме, све више и оних који у брачни живот улазе на вересију, једва чекајући да свадбено славље прође, па да виде хоће ли од “слатке” успјети да врате дугове.

„Записују“ се за пиво и цигаре

Упркос немаштини, у малим трговачким радњама грађани на вересију најчешће траже пиво и цигарете, кажу у бањалучкој Асоцијацији самосталних трговачких радњи.

"У чак 80 одсто случајева, људи „на теку“ траже луксузне робе. Трговци им некад изађу у сусрет, с тим да су обавезни да дуг плате у току дана, евентуелно сутрадан. Неки су поштени па уредно измире свој дуг, док има и оних који се само „преселе“ у другу радњу", каже председник ове асоцијације, Богдан Марјановић.

(ЕуроБлиц)