Анализа: Жељина сурова реалност и неизвјесна будућност!

Да ли је пласман Жељезничара у Европу успјех или неуспјех, да ли је титула изгубљена и зашто, који су највећи проблеми "плавих" за наредну сезону?

Фудбал 23.05.2017 | 11:00 Три кола прије краја сарајевски Жељезничар је био на прагу осме титуле првака. Пет освојиених бодова у три посљедње утакмице донијели би им титулу, али су, чини се, након јучерашњег пораза изгубили битку за тај трофеј.

Истина, постоје теоретске шансе да пехар ипак стигне на Грбавицу, али би за тај сценарији Слобода морала „откинути“ бод Зрињском у Мостару, а Жељезничар да савлада Радник на Грбавици.

Ријетко који навијач Жељезничара истински вјерује да је овакав развој ситуације могућ. Зрињски је знатно боља екипа од Слободе и играт ће пред домаћом публиком. С друге стране приступ какав су играчи Жељезничара показали у посљедње двије утакмице не улијева повјерење да Жељо може савладати Радник у идућу недјељу.

Одговорност тренера

Чињеница је да „плави“ под водством Славка Петровића нису играли лијеп фудбал, али се мало ко због тога бунио јер је србијански стручњак пет кола прије краја успио испунити циљ који је постављен пред њега, а то је излазак на европску сцену.

Осцилације у играма водећих екипа су Жељезничар довеле до позиције да се боре за титулу што је проузроковало (пре)рану еуфорију међу навијачима. Циљ се тако промијенио, апетити се повећали, и сада, по свему судећи, тај циљ неће бити испуњен.

 „Плави“ су пехар испустили у посљедње двије утакмице и то без да су озбиљније запријетили противничком голу и без квалитетне и борбене игре на терену.

Управо то навијачи Петровићу највише замјерају, јер није успио мотивирати играче да се боре за трофеј који је био тако близу.

Петровићу се замјера дебакл у полуфиналу Купа БиХ против Широког, као и форсирање појединих играча, у првом реду штоперског пара Јадранко Богичевић – Семир Керла. Оба играча, су током полусезоне често гријешила. Поменути двојац се од раније налази на „листи непожељних“ код већег броја навијача. Богичевић је тужио Жељезничар, а Керла је током ранијег боравка на Грбавици самоиницијативно отишао на пробу у други клуб и тако директно оштетио Жељезничар. Да ствар буде гора јесте чињеница да је управо Керла скривио једанаестерац из којег је Сарајево славило у дербију.

Тренер је увијек најистуренија фигура, и често прва особа која „лети“ због неиспуњених циљева, али колико је реално комплетну кривицу пребацивати искључиво на Петровића?

Учинак Петровића у Жељи

Славко Петровић је Жељезничар наслиједио након три везана пораза и у првенству „плаве“ водио 25 пута од чега је убиљежио 15 побједа, 8 неријешених утакмица и два пораза уз гол разлику 34:15. До меча са Сарајевом имао је низ од 16 утакмица без пораза.

Лош одабир појачања

У задње двије сезоне у Жељезничар су довођени бројни играчи који нису успјели испунити захтјеве тренера. У двије сезоне чак двадесет играча је доведено као појачања, која се на Грбавици нису задржала дуже од једне сезоне, а већина њих много краће од тога.

Прошле сезоне је било и оних који су оправдали статус појачања као што су Иван Лендрић и Мирослав Стевановић, који одскачу од остатка екипе. Међутим, неупоредиво је више оних који су били испод просјека.

Ове сезоне наставио се тренд довођења непровјерених, повријеђених, неприпремљених фудбалера и играча пред крај каријере.

Грбавицу је на почетку Лиге 12 напустио укупно 21 фудбалер, а дошло их је 14 од чега осам играча више није члан ФК Жељезничар.

Довољно говори податак да је по доласку на Грбавицу Петровић у старту отписао чак пет фудбалера, а током сезоне, прије прелазног рока, „прекрижио“ још два.

Истина два играча су дошла током трајања првенства и одмах изборила мјесто у првих једанаест иако нису прошли припреме. Ријеч је о црногорском играчу Дарку Марковићу и хрватском интернационалцу Сандију Крижману. Марковић је играо с доста осцилација, док је Крижман јако добро обављао свој дио посла. Међутим, на полусезони су се појавили проблеми. Из Зворничке 27 су навели да се хрватском интернационалцу није свидио план тренирања током паузе, док је он тврдио да је био повријеђен и затражио раскид уговора, који је на крају и добио.

Интересантан је податак да је Крижман, након чијег је одласка Жељо одиграо 13 лигашких утакмица, још увијек други најбољи стријелац екипе са четири поготка у првенству.

Њега су на позицији лијевог крила требали замијенити Горан Закарић и Иван Црнов. Овај двојац ипак није успио адекватно одговорити на захтјеве који су пред њих постављени.

Током паузе Грбавицу је напустио и дотадашњи капитен тима штопер Александар Косорић, а као његова замјена доведен је споменути Семир Керла. Додатни проблем Петровићу направио је и Санел Јахић, који се у првом дијелу првенства због повреда није наиграо, а којег је суспендовао због “континуираног кршења клупске дисциплине”.

Данијел Стојановић је требао појачати конкуренцију на боку, али ни он није одиграо значајнију улогу у овој полусезони, баш као ни Нигеријац Мухаммед Муса који се није уклопио у тим. Ни Дино Хасановић, који се вратио с посудбе, није оставио посебан утисак.

Од играча који су преко зиме дошли на Грбавицу једино је Зајко Зеба заслужио добру оцјену.

Дакле, кривца треба тражити и у одговорнима за трансфер политику клуба, јер је Петровић с оним што је имао на располагању извукао максимум.

Жељо као пролазна станица

Играчи који су у протекле двије сезоне дошли на Грбавицу, а нису се задржали дуже од једне сезоне: Мирко Крамарић, Јоцо Стокић, Душан Младеновић, Емир Хоџурда, Иван Ливаја, Сецоуба Диатта, Аднан Захировић, Маилсон, Мирза Халваџић, Дејан Дјермановић, Тиаго Фариа, Јави Хервас, Димитриос Тоскас, Миливоје Лазић, Аднан Шећеровић, Сенад Хусић, Санди Крижман, Денис Поздер, Дино Беваб, те посуђени Нермин Золотић.

Гдје су „Жељина дјеца“?

Није тешко примијетити да се промијенила и „филозофија“ клуба по којој је Жељезничар био познат. Ријеч је о пракси пружања прилике младим играчима из своје школе фудбала, односно „стварања играча“. Треба ли рећи да Жељо има најстарију екипу у првенству?

Осим голмана Ведрана Кјосевског, остали млади играчи су прилику добијали јако ријетко у већ добијеним утакмицама или „силом прилика“.

Најбољи примјер је нападач Ајдин Мујагић који је један од најбољих стријелаца у јуниорском првенству Босне и Херцеговине. За први тим је у двије сезоне укупно одиграо 150 минута у свим такмичењима и постигао три гола (два у првенству и један у Купу БиХ), те уписао једну асистенцију (у Купу БиХ). Незадовољан статусом у првом тиму Мујагић није желио продужити уговор, те је наставио играти за јуниоре Жељезничара.

Ту је још младих играча који би у будућности требали чинити костур Жељине игре, као што су Денис Жерић, Кемал Османковић, Амар Беширевић и Анел Шабанаџовић, али ако се настави с оваквом политиком, тешко да ћемо видјети неког од ових играча с већом минутажом у првом тиму сарајевских „плавих“.

Проблеми тек долазе
Осим поменутог Мујагића, сљедеће сезоне у плавом дресу нећемо гледати Мирослава Стевановића, који није желио продужити уговор, те Маттеа Боццаццинија и Мухамеда Мусу, којима истиче посудба, док уговор истиче Срђану Станићу, Дини Хасановићу и Семиру Керли.Најбољи стријелац првенства Иван Лендрић такођер би на љето могао напустити екипу.

Жељини скаути ће на љето имати пуне руке посла да нађу играче који ће адекватно замијенити најбољег асистента и стријелца лиге, те фудбалере који ће заиста бити појачања за најтрофејнији босанскохерцеговачки тим.

Извор: мондо.ба