Јанко: Хоћу опет да чујем ''гем, сет, меч Типсаревић''!
Јанко Типсаревић, некада осми играч света, за Б92. нет говори о свом повратку и мотивацији, о томе зашто се такмичи на челенџерима, али и начину да тенисери заслуже своју срећу. Питали смо га и о Новаку и врхунском Федереру са 36 година и повредама које су нашкодиле Јанковој каријери.
Тенис 11.05.2017 | 23:45
Наш тенисер је од 2. јануара до данас напредовао за 82 позиције и тренутно је 62. тенисер на АТП листи. Пре тачно годину дана био је 686. а мало људи је веровало у његов повратак после дугог одсуства због повреда.
Зато је најлогичније прво питање за Типсаревића можда и оно најбаналније: Како си?
“Јако сам срећан што играм тенис поново, јер сам цео живот од када знам за себе посветио тенису. За многе људе та путовања и то све делује као велика жртва, али ја уживам у томе. Да куцнем у дрво, само да ме здравље послужи још пар година.“
Почев од 2013, две и по године су се ређали проблеми са петом и операцијама тумора, а Јанко је по сопственим речима пролазио кроз пакао и повлачио се у себе. Сада је то оставио иза, а испред себе има јасан циљ.
"Људи су ме питали ’па зашто играш, па како’, искрено не гледам на себе као да сам ја неки велики борац или мотивација младима што ’под старе дане’ тренирам и радим. Када ме питају ’зашто играш’ увек кажем ’Ја се нисам наиграо’. Ја сам престао да играм јер сам се повредио са 29 година и по мом мишљењу, било ко ко се повредио са 29 година није се наиграо тениса. Играчки век се доста продужио."
Због лекова против болова имао сам јетру као алкохоличар
"Једна година играња под повредама, односно под таблетама, та 2013. и онда две и по године тоталне катастрофе и једног лошег периода. Сада је све то прошло и надам се да се неће вратити. Имам пријатеља Американца бизнисмена који често каже то ’Е нема ништа горе’. Не, не, има много горих ствари на свету, тако да ми је криво што сам пропустио две и по године, али има много горих ствари у животу.“
Старе навике и рутина да напорно ради сваког дана психички му је отежавала сваки дан.
"У тренутку повреде, један дан неиграња и без тренинга је као једна година. Навикао сам да сваког дана радим и тренирам. По мом мишљењу, психички не убија рад него нерад. Ти сад покушаваш да радиш на себи, али си на штакама. Имао сам тренера Романа Савочкина који ме је 13 година тренирао у млађим данима и навикао ме да тако функционишем, да пуно радим. У том мировању, немогућности да играм тенис један дан јесте као једна година буквално. У овом сад периоду ја имам осећај да је то јако брзо прошло."
Јанко каже да је мало играча одсуствовало толико дуго као он. Један од оних који је имао лоша искуства с повредама и дугим одсуством је Хуан Мартин Дел Потро.
"Тренирао сам с Дел Потром на Вимблдону прошле године, Имали смо тренинг од сат времена, ми смо буквално 45 минута причали. Пошто је и он имао три операције и две, две и по године је одуствовао."
Пре пет година Типсаревић је играо квалитетну сезону. Титула у Штутгарту, финала у Ченају и Гштаду, полуфинала Мастерса и најмање трећа кола на Гренд Слемовима обезбедила су му улазак у елитно друштво и Топ 10. Почетак 2013. године наговештавао је наставак успеха.
"Мени је јако криво што ми се ово десило када сам играо јако добро. Почетак повреде ми се десио кад сам био осми носилац на АО, четврто коло против Алмагра што је уз дужно поштовање, добар жреб. За четвртфинале против Давида Ферера. То су све сјајни играчи да се разумемо, али је добар жреб на Гренд слему."
Година није почела добро, повреда пете га је константно притискала, а лекови против болова су били свакодневица.
"Не знам да ли бих и те године остао у топ 10, али не верујем да бих баш пао на 30 и неко место јер сам се и оженио и усредсређен сам био, тачно сам знао који је мој циљ. Међутим стално си под лековима за болове. Ја сам те 2013. довео своју јетру да су ми поједини показатељи били на нивоу алкохоличара колико сам пио таблета против болова. Ензими су ми били тада ’пута десет’, да бих могао издржим и сачувам ренкинг."
На питање како је данас пета, Јанко у шали каже: "Данас ме све боли осим пете. Може камион да ме удари, ништа."
Челенџери, самопоуздање и лош жреб
Пре Јанковог повратка здравствене прогнозе нису биле добре, а лекари су тада говорили да се можда никад на врхунском нивоу неће бавити тенисом. После повратка, на руку му није ишао жреб на турнирима.
"Прошле године када сам почео да се такмичим поново, жребови су ми били катастрофални. Јако сам завистан од самопоуздања и добијених мечева ма против кога, небитан је ниво! Нисам играч који јако добро тренира и дође на турнир и то му је довољно да има самопоуздања да добија мечеве зато што зна да ритернира или има добар форхенд или добро трчи, сервира. Неопходно ми је да чујем ’Гем, сет, меч Типсаревић’ против било кога, а онда ми то даје самопоуздање. А прошле године прво коло Раонић, прво коло Димитров, Чилић, катастрофа."
У 2016. години се на челенџерима сусретао са Јиржијем Веселим који је побеђивао и Ђоковића, а у том тренутку је био 45. на листи. Један од противника му је био и Берлок, тек дошао са освојеног турнира и 80. на листи коју је Јанко тек почео да осваја изнова.
Скупљам бодове као хрчак - циљ АО 2018.
Ове године се слично десило на турнирима јужноамеричке турнеје. Три турнира и три прва кола, противници - Белучи (касније ушао у финале), Долгополов и Тим, који до краја нису губили ни сет.
"То је један од разлога због којих сам одлучио да прескочим АО и да играм два челенџера у Бангкоку и сада да прескочим пролећну сезону на шљаци и одем у Кину на два челенџера. Заиста осећам да играм ОК, да играм добро, али шта мени значи да одем у Аустралију и да изгубим прво коло од Нишикорија 6:4, 5:7, 6:2, 7:6? И као - браво, Јанкела, супер си, добро играш."
Сличан потез направио је и 2006. године када је такође освојио четири челенџера и доспео до 65. места на свету, а сада жели да стигне још даље.
"Зато сам ове године направио јасан циљ. Циљ ми је да будем носилац на Аустралиан Опену 2018. године, то је циљ и то смо рекли на почетку ове године када сам био међу 150."
Људи су углавном са неверицом гледали на чињеницу да ће играти на челенџерима.
"Кад сам одлучио да не играм квалификације за АО и да играм два турнира у Бангкоку, људима нисам био јасан. Било је ’где ћеш, па где челенџере?’. Е, а онда се деси играм три АТП турнира и три пута испаднем у првом колу. И људи ме питају: ’Играш квалификације за Ролан Гарос?’. Не, главни (жреб) сам. Каже: ’Како?’. ‚'Па је л’ се сећаш онда два челенџера на почетку године?' ’Аааа, да, јесте...’"
После врло успешне азијске турнеје, нашалио се и да му се она „усладила“ али да неће бити довољна за даљи напредак.
"Криво ми је што нисам остао у Азији још јер сам се навукао на скупљање поена као хрчак што скупља и ставља у штек, са стране. Одиграо сам ове године четири челенџера и изгубио сам један сет и скупио сам 400 и нешто поена, мислим да је то довољно. Свестан сам да до 30. места нећу доћи челенџерима. Покушавам да будем јако калкулативан. Није лако освојити четири челенџера, то звучи као одеш тамо и они ти дају поене".
Имаш циљ, "копаш" и ништа те не зауставља
После освојеног челенџера каже да се истроши и да му је потребно време за "рестарт" и додаје да би из жеље да игра тенис играо и фјучерс ако треба. Поред тога, на друштвеним мрежама често у објави напише додатак "кееп диггинг" (настави да копаш) и објашњава да је реч о одржавању мотивације.
"Кееп диггинг је нешто што ће ме пратити до краја живота и идеја тог хаштага или цитата је моје уверење да кад имаш циљ, односно кад копаш да мораш да нађеш ’злато’ на крају тог копања, не може ништа да ти стане на пут. Али мораш да копаш.."
Осим што мотивацију тражи у себи, мотивишу га и скорије партије Роџера Федерера који са 36 година прави завидне резултате на АТП туру.
"Сигурно. Федерерове игре су велика мотивација, не само мени него свима нама који смо преко 30 година. Има гомила таквих играча на туру. Тениски век се дефинитивно померио и ово нема везе са Федерером лично. Кад погледаш топ 10 играче, Мареј има 30 година, Ноле има 30, Цонга 32, Бердих 32, млађи су ту Нишикори и и Раонић. Федерер са 36 прави дар мар."
Новак кад изгуби цела Србија носи црнину
Када је реч о Дејвис купу, Типсаревић репрезентацији дефинитивно није "затворио врата". Жељу да игра има већ на следећем мечу, ако се поклопи неколико ствари.
"Ако сам здрав, можда већ у следећем мечу. Причао сам са Зикијем везано за Дејвис куп. Он је сјајан селектор и паметна особа која разуме моју ситуацију у смислу - стани, чекај мало, две и по године нисам играо, стани да се наместим ја мало као играч па ћемо играти Дејвис куп."
Наредни турнири на којима ће учествовати су Женева, Ролан Гарос и Хертонгенбош после чега следи комплетна сезона на трави са Вимблдоном на крају, па Атланта, Вашингтон и мастерси са УС Опеном на америчком континенту.
Типсаревић ће на тим турнирима покушати да одржи 60. место и напредује даље, а његов сународник Новак Ђоковић да поврати препознатљиву форму и врати се на тениски трон. Типсаревић је о Новаковом паду форме причао са њим.
"Причао сам са Новаком на Дејвис купу. Упао је у неку малу кризу и делује као да није онај стари више, али моје мишљење је да то неће још дуго трајати. Направио је кикс на Вимблдону, али људи заборављају да је после тога освојио Торонто, играо финале УС Опена, финале Шангаја, Лондона. И онда зато што је Мареј имао ’болестан’ крај сезоне завршио је као први."
Евидентно је било да Ђоковић није играо као пре тога, али су и критеријуми љубитеља тениса постали строги.
"Ноле није играо као раније, али нас је навикао на толико добре игре, да он ако не освоји све што игра, то је криза. Дошао је до тог нивоа, да њему није било опроштено да изгуби од Надала на шљаци. Ако изгуби, значи, цела Србија носи црно, то је катастрофа. Играма је размазио све и а тренутно нико не може да му помогне осим њега самог."
Сам је Новак неколико пута рекао да сви имају успоне и падове у каријери, а сличног је мишљења и његов дугогодишњи саиграч из Дејвис куп тима.
"Чак је и промена тима показатељ да се није предао, да није као ’ајде идемо па ваљда ћу проиграти’. Промена тима је потврда да он покушава нешто да уради, да промени и да поново буде онај стари. Сви велики играчи су то имали."
Носиоци избегавају Надале и Раониће
Освајањем Ролан Гароса Новак је освојио готово све и по Јанковом мишљењу једино му је остао Федереров рекорд Гренд Слемова. И даље је други на АТП листи, па ће и даље добијати лакше противнике у првим колима турнира и долазити до завршница.
Типсаревић због тога и подсећа колико је значајно бити носилац на турниру и имати добар пласман на АТП листи. Целој причи чак и срећа мора да да свој допринос.
"Започињеш годину са мало заштићеним ренкингом, да си носилац у Ченају, Бризбејну, АО, Софији. Носилац на турнирима доста значи јер не налећеш у првом колу на Раониће и Надале, лакше ти је одржаваш ренкинг и онда ти се понекад и посрећи – твој носилац понекад изгуби пре него што ти играш са њим. Ево шта се десило Лукасу Пују, кад сам видео његов жреб у Монте Карлу није ми било добро, али дечко је тада био 17. Отварали су му се жребови да он са тог места дође на 13, 14. место."
Не умањујући успех француског тенисера, Типсаревић каже да многи олако схватају успех на АТП листи и гледају то кроз срећне околности, а томе су склони и гледаоци, али и играчи.
"Он је до те ситуације дошао копањем. Млађи играчи коментаришу углавном то као ’гледај колико има среће’, али не виде шта је он урадио да би заслужио ту срећу. А то постижеш једино ако нон стоп радиш".
Срећа награђује уложени труд
Јанко то потврђује сопственим примером. Када је почео да се пробија до десет најбољих 2011. године, готово пола сезоне није напредовао даље од 30. места а започео је годину као 49. играч света.
Касније се отвара жреб па се уместо најбољих играча у другом колу Торонта као противник појављује Хрват Иван Додиг, на УС Опену у првом колу предаје Бердих, док је Типсу у другом чекао Хуан Карлос Фереро јер је Гаел Монфис изгубио. Србин је те мечеве добијао и сматра да је то начин да универзум узврати играчу за уложени труд.
Уследила је поменута повреда и ствари су кренуле низбрдо. Током прошле године, Типсаревић је одиграо свега 19 мечева. Да повреде није било, можда би сада поред свог имена имао више титула, полуфинала или финала Мастерса и боље резулате на Гренд Слемовима.
Пошто прошлост не може да се промени, ни размишљање "шта би било кад би било" нема много смисла. Оно што за нашег тенисера има смисла је гледање у будућност и учешће у Аустралији следећег јануара са неке од позиција међу најбољих 20 или 30 на свету.
До тог успеха, Јанко ће извесно наставити да "копа".
Извор: Б92
Коментари / 0
Оставите коментар