Прича: Балканци - сиромаси који су тукли милионере!
Једини је боксер који може да се похвали да је победио првака света Ентонија Џошуу, човека који ће се у суботу борити за титуле у WБА и ИБО категорији.
Остали спортови 27.04.2017 | 23:45
Њих двојица одлучиће коме ће појасеви који су тренутно без власника, пошто су одузети Тајсону Фјурију, који је прекинуо деценијску доминацију четрдесетједногодишњег Кличка (64-4, 53 нокаута), јер није прихватио борбу са изазивачем Вјачеславом Глазковом.
Међутим, ББЦ у најави овог догађа доноси причу и суседне нам Румуније, са Михаилом Нистором у главној улози. Затекли су га у његовом скромном стану у Букурешту, пре него што су се преселили на клупицу у оближњем парку.
Како кажу, ретко ко препознаје Нистора, двадесетпетогодишњег момка који и даље аматерски боксује, а, док он живи са платом од 1.400 евра, човек кога је победио пре шест година зарадиће милионе – победио или изгубио.
"Не бавим се боксом због новца, већ из задовољства. Јер, нећете победити ако вам је новац мотив", почиње причу Нистор и потом описује највећу победу своје каријере на Аматерском шампионату Европе у Турској 2011. године:
"Био је то посебан дан, тренер ми је само рекао – Не брини, Џошуа јесте огроман, али ће пасти веома брзо ако га будеш ударио тамо где треба'. Нисам имао представу ни ко је он, а још мање шта ће постати... И тада је био добар боксер, све време се кретао и имао је снажне ударце. Победио сам га те 2011. техничким нокаутом, а он је већ следеће године постао олимпијски шампион".
У Турској је на крају стигао до бронзе, истиче да су га судије коштале и сјајне медаље, уједно и места на Играма у Лондону следеће године.
Животни циљ 'румунског Тајсона' јесте да за своју земљу освоји златну медаљу на Играма, а није га обесхрабрило ни разочарење у Рио де Жанеиру прошле године – за шта такође криви судије.
"Не знам где су и шта су судије гледале. Претерана емотивност коштала ме је пораза у првој рунди, али сам исто тако убеђен да сам поштено добио другу и трећу".
Наредни покушај имаће у Токију 2020. године – скоро две и по деценије од када је први пут ушао у ринг.
"Нисам превише талентован, али волим борбу и волим рад... Тежак рад, само тежак рад. Ако немаш талента, а вредно и напорно радиш – рад ће победити таленат, у сваком случају. Што се стила тиче, јесам помало као Тајсон, и ја поседујем ниско тежиште, снагу и добро кретање. Али, мој херој је Николае Линца – једини боксер који је освојио злато на Играма, 1956. у Мелбурну, а мој сан је да његов успех поновим у Токију", закључио је Михаил.
Ипак, Румун није једини Балканац који може да се дичи тиме да је савладао будућег владара света, пошто је исто учинио и Серафим Тодоров – савладавши 1996. године Флојда Мејведера, рекордера светског бокса и борца који не зна за пораз у 49 професионалних мечева (26 нокаута).
Двадесетседмогодишњи Бугарин, троструки првак света и двоструки шампион Европе, поразио је тада деветнаестогодишњег Американца на Олимпијским играма у Атланти, после контроверзне одлуке судија, тачније – његовог земљака Емила Јечева за коначних 10:9.
"Имао је 19 година, сећам га се, ја сам био доста искуснији. Већ сам иза себе имао победе над водећим боксерима најјачих земаља, олимпијским шампионима. Тукао сам их све редом, Американце, Кубанце, Русе, Немце... Себе сам сматрао уметником у рингу, боксовао сам на мозак", рекао је Тодоров у разговору за Њујорк Тајмс пре две године.
Као и већина Балканаца, ни Серафим се није превише разликовао – волео је провод, алкохол и жене, толико да је тренер морао да спава с њим у соби не бл ли овај правио хаос пред меч. Ионако је тренирао свега три недеље пре него што су одлетели за Џорџију.
На крају, Тодоров ипак није стигао до злата, а најсјајнијег одличја, како каже, коштао га је управо земљак Јечев, па је Тајланђанин Саомлука Камсинга постао олимпијски шампион.
После окршаја са Мејведером седео је и чекао на допинг контролу, када су му пришла три мушкарца и понудила му да постане професионалац. Попут Нистора, одбио их је без превише размишљања, а они су само продужи до Флојда .
"Знали су да никада неће наћи тако квалитетног белог боксера – 'пали' су на мој стил, увидели су да умем да боксујем. Међутим, мој одговор био је кратак – не. Знате ли шта је после било? Само су продужили и почели да разговарају с Флојдом", закључио је Тодоров.
Људи из Савеза спречили су га да у наставку каријере боксује за Турску, која му је нудила 1.000.000 евра за титулу првака света, тражећи 300.000 евра за 'обештећење', да би он, разигниран свиме, одлучио да заувек скине рукавице.
Данас живи од пензије од 400 евра, коју је стекао радећи као продавац, шофер, на траци у фабрици кобациса... С друге стране, момку кога је победио у Атланти надимак је 'Новац'.
Извор: Б92
Коментари / 0
Оставите коментар