Интервју - Предраг Даниловић, председник КСС: Много сам поносан на дјецу!

Предраг Даниловић ове недеље, баш на Васкрс, славио је 25 година од како је са Партизаном постао шампион Европе, исписавши најлепшу страницу клупске и српске кошарке. Актуелни председник Кошаркашког савеза за Блицспорт прича о породици, највећем хришћанском празнику и европској титули из Истанбула, освојеној 16. априла 1992. године.

Кошарка 18.04.2017 | 11:45 Доказали сте се као играч, репрезентативац који има највише освојених европских првенстава, председник Партизана, сада водите и Савез, али се остварујете и у улози родитеља, не само Олге, велике тениске наде, већ и Соње и Вука. Колики је то изазов?

- Није то исто, не може да се пореди. Када добијеш дете, мењаш приоритете у животу, бар је код мене тако. Најбитније је да са својим партнером изведеш децу на нормалан пут. То све долази од куће, поготово у времену у којем се налазимо, где су промењене вредности. Није лако одбранити децу од неких ствари, али сматрам да је код родитеља највећи успех да их припреме на сва искушења и да све то полази од куће - каже Даниловић за Блицспорт.

Да ли ћете се поносити својом децом као што су ваши родитељи вама и вашим остварењима?

- Ја сам на моју децу много, много поносан. Породица ми је најбитнија.

Прошло је 25 година од европске титуле, да ли сте свесни тога?

- По деци се највише види како пролази време. Ја сам дуго у кошарци па не обраћам пажњу, ево баш сам се пре неки дан изненадио када сам видео колико је прошло, а и Партизан је од Гана 1988. године четири пута био на фајнал фору, што је огроман успех.

Када се помене Истанбул, чега се прво сетите?

- Салетове тројке - из топа ће Даниловић.

А ваше пете личне минут пре краја?

- Не, ма какви. Можда бих се сећао да смо изгубили, али када победиш прво ти је у сећању Салетова тројка. То не може да се избрише.

А ваше МВП титуле?

- Јесте то, али Салетова тројка је ипак нешто друго.

А шта вам је било у глави када сте одлазили на клупу после петог фаула у последњем минуту?

- Нема шансе да изгубимо. То сам рекао и Шилобаду када сам напуштао паркет.

Улетели сте први на терен после тројке?

- Ма шта улетео, уклизао Салету са две ноге. Клизећи за црвени картон - уз искрен, карактеристични осмех ће Предраг.

Шта вам је остало у сећању пре или после утакмице у Истанбулу?

- Јао... Пре утакмице се сећам да сам први пут одсео у тако лепом хотелу као што је био тај у Истанбулу, а после финала, строге вечере, на којој је покојни професор Александар Николић после случајно разбијене чаше Иве Накића, иако смо мирно седели и пили киселу воду, прокоментарисао: "Шта вам је, шта радите, за три дана играмо важну утакмицу у првенству, прекидај", а ово остало избледи.

Када сте постали свесни шта сте урадили тог 16. априла 1992. године?

- Оног момента када сам отишао у иностранство. Када одеш као првак Европе и МВП турнира, другачије те гледају и поштују него да си други. Огромна је разлика и тих људи тамо, њихово поштовање, а и твоје, вера у себе, спознаја са каквим статусом долазиш у ту средину.

Значи то се тек касније спозна?

- Сигурно, када престанеш да играш, јер када си играч другачије је. Размишљаш о следећој утакмици, трофеју... Ма, то је најлепше доба живота, најлепши посао. Када престанеш да играш, када почнеш да размишљаш о тим стварима, ниси играч, е онда се радо присетиш.

Колико вам значи што сте после играчке каријере у Партизану постали и његов председник?

- Значи свакако, јер сам после десет дана од завршетка играња почео да водим клуб, који ми толико значи, који је мој. Тада као потпредседник, пошто је Владе Дивац био још играч у Америци, заједно са свим људима. Тих 15 година рада у спорту у Србији је велико искуство ма где отишао после да радим - закључио је Даниловић.

ВОЂЕЊЕ САВЕЗА ВЕЛИКА ЧАСТ

Ипак нисте отишли било где, већ после толико клупских трофеја, Италије, НБА, вођења Партизана, стигли сте у КСС на место председника?

- У мом послу, а цео живот сам у кошарци иако ми није Богом дано, у годинама у којима сам и са искуством из клуба, велика је ствар и част за мене да после играња за репрезентацију дођем на чело Савеза. Није исто са вођењем клуба, али има и сличности, и моје је да дам све од себе, да побољшам нешто.

ЧУДО У ИСТАНБУЛУ

Неки страни медији су титулу фудбалера Лестера у Премијерлиги, Грка на ЕП у Португалу и вашу у Истанбулу сврстали у највећа изненађења спорта на Старом континенту?

- Узимајући у обзир и да је друго време било, ситуација у којој смо тада били, мислим да је то било огромно чудо, јер нико ни од нас није помишљао да можемо доћи до фајнал фора, а тек да освојимо титулу... Мислим да ми нисмо дуго били свесни, што је можда нормално, али смо направили подвиг.

Извор: блиц.рс